Референдум о независности Кримa је спроведен у строгом складу са демократским принципима и међународним правом, рекао је председник Владимир Путин дочекан овацијама, преноси РТ.
Путин је истакао да су резултати референдума, у којем је учествовало више од 82 одсто становника Крима и више од 96 одсто од њих се изјаснило за спајање Русији, не оставља простора за двосмислености.
Он је рекао да историја Крима, његове културне, верске и духовне везе га везују са народима Русије, Украјине и Белорусије, што објашњава став Русије према полуострву.
Предсједник је рекао да је Крим имао тамне стране у својој прошлости, посебно прогон кримских Татара и других мањина у СССР. Власти Крима траже да надокнаде те „болести“. Један такав потез би био прихватање језика кримских Татара као службеног језика на Криму равноправно са руским и украјинским.
Путин је критиковао бившег совјетског лидера Никиту Хрушчова, под чијом се влашћу Крим прикључио Совјетској Украјини без обзира на жеље и Кримљана.
Кримскo одвајање од Русије је поново ојачано након распада Совјетског Савеза, рекао је Путин. За ово би могла бити делимично крива и Москва, јер је поздрављала такозвану „параду суверенитета“ од совјетских република.
Русија је од тада поштовала резултате распада СССР-а, укључујући и то да је Крим дио Украјине.
Позиција Русије је била заснована на претпоставци да ће Украјина остати пријатељски партнер поштујући историјске везе између две земље. Русија наставља и даље ће наставити да види ове односе као најважније.
Путин је критиковао неколико влада у Кијеву за занемаривање просечних Украјинаца, јер су видели земљу као извор профита.
Он је рекао да се саосећа са Украјинцима који су на улицама Кијева у знак протеста против председника Јануковича, кога су видели као дубоко корумпираног.
Нове власти којe су замијениле Јануковичa након оружаног пуча су у великој мјери под контролом радикалних националиста, рекао је Путин.
Исти ти радикали изразили су претње Украјинцима који се одупиру њиховој владавини, посебно оних који живе у Криму.
Затварање очију на претње и потезе нове власти, која крши права етничких Руса у Украјини, била би издаја делом и Русије, рекао је Путин.
<
Председник је одбацио тврдње да је Русија „напала“ Крим пред референдум. Он је рекао да Москва има само резервисано право да користи своје трупе да би заштитила етничке Русе од радикала, али то није урадила.
Какогод, трупе Русије у Украјини су законито присутне, јер Русија може распоредити до 25.000 војника у оквиру уговора да би обезбедила своју поморску базу на Криму, рекао је Путин.
„Све има своје границе и у случају са Украјином наши западни партнери су је прешли. Били су груби, неодговорни и непрофесионални“, – изјавио је Путин у обраћању Федералној скупштини.
Западни партнери су одлично схватали да у Украјини и на Криму живе милиони Руса.
„Изгубили су осећање мере и нису могли да предвиде све последице онога што раде. Русија се нашла на ивици са које не може више да се повлачи“, – рекао је Путин.
Путин је цитирао декларацију коју су Сједињене Америчке Државе усвојиле поводом ситуације на Косову. Документ је признао да декларације о независности могу да иду против закона једне земље, али то не значи да се крши и међународно право. „Сами су написали, раструбили су по читавом свету, намагарчили су све а сад се буне. С којим правом?“ – питао је Путин.
Путин је одбацио критике кримског референдума, које га називају нелегитимним. Он је навео једнострано проглашење независности Косова као пример „самоопредељења“ под покровитељством Запада.
Тај ,,гласачки листић“ је легитиман са становишта међународног права, као и од стране Међународног суда правде, а исто правило важи и за Крим , рекао је он.
Он је одбацио идеју да је Косово јединствен случај због крвопролића и етничких сукоба у Југославији, подржаван од стране Вашингтона.
Међународни кривични суд у Хагу није рекао ништа о броју жртава правдајући отцепљење Косова од Србије, рекао је Путин.
Русија одбацује ,,потребу“ за жртвама да би Крим прогласио независност, рекао је Путин. Он је додао да би могло бити жртава тамо, да није било снага „Самоодбране“ Крима, које су спријечиле евентуалне провокације.
Руски председник је такође похвалио украјинску војску на Криму, која је показала уздржаност током кризе и што није дозволила никакво крвопролиће на полуострву.
Путин је оптужио Запад за варање Русије у многим приликама, јер ради шта год хоће у потрази за својим интересима, без обзира на законитост таквих акција. Он је рекао да је крајње време за западне силе да признају да Русија има своју међународне агенду и националне интересе такође, и да се то мора поштовати.
Русија неће толерисати ширење НАТО-а на њеним границама и војну претњу која представља опасност, рекао је Путин. Москва није против сарадње са НАТО-ом, али само ако је то учињено уз узајамно поштовање.
Путин је рекао да је усред украјинског превирања и с обзиром на историјски контекст, он добро разуме зашто је кримски наорд изабрао да се придружи Русији. Сваки други статус не би осигурао стабилност и сигурност Крима. Крим жели да буде под стабилним суверенитетом, а чињеница је да то може бити само под руским суверенитетом, нагласио је он.
Руска популација је претежно у корист прихватања Крима као дијела Русије, рекао је Путин.
Узимајући у обзир све те факторе, Путин ће поднети нацрт савезног закона којим би се Крим и град Севастопољ припојили руској територији, као и захтев да се ратификује међународни споразум са владом на Криму да се ово деси. Он је рекао да је сигуран да ће бити потпуна законодавна подршка за оба документа.
После обраћања председника Путина приступило се свечаном потписивању споразума о уласку Крима и Севастопоља у састав Руске Федерације, а потом је предсједник Путин пожелео срдачну добродошлицу Криму и Севастопољу у састав Руске Федерације.
