ЗНАМЕЊЕ: Обојицу је Господ позвао дан уочи великих празника. Симболично на страдални петак
1 min read
Митрополит Амфилохије и патријарх Иринеј 1989. године на Цетињу
Пише: Коста Ненезић
Дошао је тихо након упокојења Човјека који је живио тако да кад је уснуо у Господу, цијели свијет је плакао, а само он се радовао. На својим већ времешним плећима потегао је тешко бреме предрасуда и малих очекивања.
И носио га као и било ко други, ко би био уведен у трон Светог Саве након патријарха Павла. Патријарх Павле још није био погребен, а народ је будућем патријарху већ био ставио крст и на њему изнад главе закуцао таблу са натписом: „никада неће бити као Павле“.
Не сагледавајући позицију поглавара цркве, био је мета напада да је послушник државне власти. Нападали су га они који су цркву познавали у траговима. Који су након деценија изгриженог и окрњеног духовног идентитета олако дијелили етикете ко је прави патријарх, а ко не.
А ставити митру на главу, боље речено, трнов вијенац и бити primus inter pares у цркви која и даље има манастире ограђене бодљикавим жицама, прогањано свештенство и епархије у државамa које им нису благонаклоне, није било лако. Неће ни једном будућем, све док постоји Српска православна црква. Након побједоносних литија и православног васкрснућа у овој преступној години, побједа као и свака до сада са предзнаком српска, морала је без изузетка, наплатити свој порез.
Да свака има обрисе Пирове, не дајући страдалном народу много разлога за радовање. Још се црква и народ нису опоравили од губитка митрополита, а отворила се нова рана. На челу цркве. Слично као и митрополиту, локални злосутнички медији, нису дали патријарху ни трачак наде да преживи.
Надметали су се ко ће први да објави информацију о његовој смрти, па шта и ако је погрешна, у новинарству увијек постоји демант. Нo, не би то био ни први ни последњи камен бачен на највеће међу нама. Подвижнички је, у 91-ој години, у зениту планетарног сејача смрти, одслужио литургију и опијело свом блаженопочившем митрополиту и последњи пут се обратио нацији. Заправо опростио. Обојицу је Господ позвао дан уочи великих празника. Симболично на страдални петак.
Митрополита пред Лучиндан, патријарха пред празник команданта небеске војске, Архангела Михаила. Након 20 дана од уснућа нашега митрополита, пролазност земаљска, уступила је мјесто бесмртности још једном човјеку, Његовој Светости Архиепископу пећком, митрополиту београдско-карловачком и патријарху српском господину Иринеју. Вјечнаја памјат и Царство небеско!
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Обојицу дан уочи великих празника, а владику Артемија на сам велики празник. То сте требали да напишете. Сад ће сва тројица пред Господа, а Господ мјери својим кантаром и сваком ће по дјелима његовим. Нека је вјечни спомен нашем добром владики Артемију! Може рећи пред Господом: “ Добар рат ратовах, трку сврших, веру одржах.“ 2 Тим. 4. 7.
@Доктор
Хвала вам на честитом и добронамјерном тексту. Да, ја заиста мало знам о детаљима тог сукоба. По мом скромном мишљењу, односно колико знам из медија, суштина сукоба би се могла свести на то да је Амфилохије био ПРАГМАТИЧНИЈИ у тој ситуацији, док се Артемије није хтио прилагодити, већ се упорно држао БОЖИЈЕ ПРАВДЕ. Макар одмах погинуо. Није моје да пресуђујем који је пут био бољи.
Само ми је засметала оптужба за лоповлук. То не би прогутало ни дијете из виших разреда основне школе. Бар не у моје вријеме. Лоповлук би био приличнији неких другим владикама и свјештеницима, који се возе у скупоцјеним аутомобилима. Како кажу: „Ако лаже коза, не лаже рог.“
Није моје да судим, али сматрам да би било лијепо да и Артемија испратимо, као што смо људски испратили Амфилохија. Та нисмо спали на то да као комунисти ретуширамо слике. Односно, да с групних фотогафија бришемо оне који су тренутно неподобни.
@Ком
На ваш коментар пун једа, у првом моменту, нисам хтио ни одговарати. Прије свега, ја не припадам никаквој „Артемијевој организацији“. Ако ни због чега другог, онда због географије. Те људе никад нисам срео, али вјерујем да је ВЕЋИНА ЧЕСТИТА. Како су могли ваљати до 2010, а сад не ваљају?! Ја не располажем информацијама из прве руке, али покушавам користити своју памет коју ми је Бог дао.
Треба ли да ме је срам што сам написао пјесму „Оде Ђед“ посвећену митрополиту Амфилохију? Или „Кад Павле ходи“ посвећену патријарху Павлу?
Сви ми се требамо трудити да не гледамо у трун у оку братовом. Већ да вадимо балван из ока својега.
Осврнуо сам се на оба коментара, којим сам се на неки начин осјетио прозваним.
Докторов начин могу само похвалити. Он само износи чињенице, које ми остали можда и нисмо знали.
Комов коментар пун етикетирања бих најрађе игнорисао.
Са обојицом се слажем у погледу владике Јоаникија. Молим се, и молићу се Господу Богу да буде изабран за наредног ПАТРИЈАРХА. Није моје да то кажем, али мислим да је ДОСТОЈАН.
Иначе кад је владика Јоаникије био утамничен, у знак подршке владики сам написао пјесму „Жажежи лучу Господе.“
@Момчило
Да се осећате прозваним немате ни потребе, јер сте и сами у коментару дали разлог зашто нисам мислио на вас. А преко поткачивање са „коментар пун једа“ (иако ништа нисте ни демантовали, нити схватили мој коментар, те не видим разлог чему „пун једа“) ћу прећи, јер сте рекли да сте осетили беспотребно прозваним, а и знам ваше ставове по коментарима који се најчешће слажу са мојим.
Свако ко је живео на Космету, и мало боље познавао прилике, зна врло добро ко је био владика Артемије. Врло добро знамо како се највише „прочуо“ тако што је „забранио“ Бајдену да дође у Дечане, али врло добро знамо и шта је урадио и учинио, шта је оставио за собом.
О 2010. па употребите вашу памет, имате је (не сматрајте ово увредом). Не остаје свака особа иста током целог свог живота. Тај човек је, ипак, када се све погледа, и поред изоштења из Цркве, наставио да себе сматра владиком, тиме одвојио се од Цркве, и за собом повукао неколико људи из исте, и то све са подручја Космета где је Црква најугроженија (игноришући ЦГ). Ефекти су јасни, са мало памети и циљ је јасан, а Црква врло добро зна зашто га је изопштила, и свакако да то нема везе са Тадићем или било којим политичарем, јер Црква не изопштава некога тек тако. Многе владике су имале далеко оштрије сукобе, па нико није себи дао за право да цепа Цркву и издваја се, а посебно не када некоме то иде у прилог. И Мило је многима ваљао 90тих, док није показао своје право лице. А и Мираш исто, који је исто тако рашчињен, али наставио себе да сматра владиком док му није синула туђа идеја (баш тако) да прави неку ткз. „цркву“, а од себе покушава да направи хероја (боље рећи трагикомедију).
О томе је овде било реч, а и ово је свакако само део једне дуге приче. Сад се надам да сте боље схватили и коментар и аргументе, као и то на кога се односи мој коментар – на оне који знају све ово, али га зарад туђег рачуна промовишу као хероја, пљујући раније Амфилохија због Артемија, а сада кад је умро, хвалећи га одједном тек тако.
Поводом Мираша, лапсус – почео себе да сматра владиком.
Видите Момчило, ми смо само изнели чињенице. Раскол је свакако покушао, јер одвајање од цркве, поготову у оним околностима је тежак преступ. Тачно је, није на нама да судимо, судиће Господ свима, али не можемо тек тако да глорификујемо некога ко је ишао путем раскола и говорио како не треба ићи у наше цркве. Опет кажем не вјерујем да би га Амфилохије критиковао тек тако.
Помолимо се и за његову грешну душу, да га Господ прими у царство своје.
Да, али се зато владика Артемије (који је због своје непопустљивости по питању Космета, рашчињен управо од стране Иринеја), упокојио на Аранђеловдан, на исти дан када је се пре 60 година (1960.) и замонашио! Мир и спокој души његовој, нека му је лака српска груда! Амин! Симболика или божји прст?! Само питам.,.
Рашчињен је због других разлога,испаде да се само он борио за Косово а Патријарха и Митрополита Амфилохија као да није било брига…Колико се ја сећам није Артемије скупљао крваве остатке невино побијених Срба већ блаженопочивши Митрополит наш Амфилохије
Ако је ко био на Космету кад је најтеже било, то је био Амфилохије. О Артемију је све рекао Амфилохије више пута. Постоје видео снимци на јутјубу. И о расколу и о прелести. А Артемију нек Бог душу прости.
0@Киза
Како се символично круг затворио!
Присјетимо се ријечи Светог Јустина Ћелијског:
„Високе горе громови бију многи!“
Још као дјечак сам купио, под Острогом, аудио касету с бесједама Авве Јустина. Касете одавно нема, а Његове ријечи ћу памтити док сам жив.
Људи се на земљи уздају у своју силу. У своје титуле и своју моћ. На крају то све Бог пореда. Сваког постави на своје мјесто.
Празнина најгласније јечи. А из пуноће се точи мир.
Достојан!
Вјечнаја памјат!
Просто читам и не могу да верујем шта неки људи овде пишу. Из прве руке знам шта је Артемије радио на Космету. Па он вам је тај који је требало да поцепа СПЦ и формира православну цркву на Космету, одвојену од Српске православне цркве. Зар ви стварно имате тако уско размишљање и мислите да је хтео да цепа Цркву зато што је Црква лоша, како кажете, чим га подржавате (прочитајте његове ставове мало боље)? Дакле, Амфилохије вам не значи ништа? Јоаникије исто? Порфирије исто? Атанасије исто? Буловић исто? Па и патријарх који јесте дао Вучићу орден, али му је у сред говора рекао више пута да је издајник ако призна Космет. Не знам, они су моја црква, а не Артемијева организација. Не могу да верујем да и поред толиких Амфилохијевих прича о њему, а и многих других из наше Цркве, о њему, и даље постоје злонамерни људи који од Артемија праве хероја. И још се усуђујете да кажете да поштујете Амфилохија, па срам вас било.
Постоји више снимака на јутјубу гдје Амфилохије говори како је позивао Артемија, кумио и молио га,а он се погордио и рекао дођите ви сви мени да се извините и покајете. Проблем је што људи баш мало знају.Ако не познају друге честите владике, нека се запитају онда зашто Јоаникије и Амфилохије нису стали у његову одбрану. А обојица су највећи праведници који се нису либили да се супроставе Вучићу и патријарху за све оно за шта су мислили да раде погрешно.
Покај се надрогирани лопове што си крао од српске поклане дјеце на Косову. Покај се што ниси дао Бајдену да дође у Дечане. Покај се што си тужио НАТО државе. Покај се што ниси прихватао екуменизам и приближавање Ватикану. Покај се што си се држао црквених догмата и канона као пијан плота. Покај се што никад ништа ниси одговорио на оптужбе против тебе и што никад ништа ружно ниси рекао о прогонитељима својим. Покај се, јер немогуће да већина греши о теби, док само неколицина стоји уз тебе. Покај се.
Oprosti nam oče što smo te mjerili po patrijarhu Pavlu.
Slava našem patrijarhu Irineju i mitropolitu Amfilofiju!
Ali dan prije ili dan poslije se zove promašaj; kao u streljaštvu:ako ne pogodiš, promašio si!
Не разумијеш ти то, НАТО муселиме.
Ти си нажалост промашај, јер ти је болестан дух. Из тебе говори сатана.
Молимо се да Бог и за тебе има милости.