Обијена црква Светог Илије у горњегрбаљском селу Наљежићи

Непознати починици провалили су цркву Светог Илије у горњегрбаљском селу Наљежићи и уништили улазна врата у овај храм који је заштићени споменик културе.

Горњогрбаљски парох, јереј Миајло Бацковић каже да провалници нијесу успјели да обију браву на тешким храстовим вратима, већ су избили средишњи дио врата кроз који су ушли у један од најстаријих храмова у Грбљу. Према његовим ријечима, осим тешко оштећених врата која се морају мијењати, затекли су испреметане реликвије у цркви, али лопови нијесу однијели новац јер га није ни било.

„У Грбљу је у последње двије-три године обијено десетак цркава. Црква Светог Илије у Наљежићима је удаљена од кућа, што је била олакшавајућа околност за провалнике. За њих нема оправдања, јер се никако не може правдати обијање богомоља којој год религији припадале. Најбитније је рећи да се углавном проваљује у сеоске храмове и цркве на гробљима у којима нема новца. Те цркве се углавном отварају једанпут седмично, када се прикупи новац који није велики, он се носи. Паре се никад не држе у цркви. Провалници направе већу штету тим што обију врата која су углавном стара и имају већу историјску вриједност, мада ни материјална није занемарљива. Кад уђу у цркву испремећу иконе и богослужбени прибор, а ми смо принуђени да зовемо полицију да прави увиђај„, каже горњогрбаљски парох, додајући да у цркви није било ничега материјално вриједног да би се могло продати и уновчити.

„Нажалост, ова обијена црква није једина, а неће бити ни последња. Провалници ће наставити свој нечасни посао, који је изгледа постао тренд. Имамо сазнања да цркве обијају не само лица која имају проблем са наркотицима, већ и да постоје групе које организовано проваљују у храмове и продају црквене предмете. Знам да по закону полиција, ако вриједност украдених ствари из цркве не прелази извјесну вриједност, не подноси кривичне пријаве. Кад се сабере штета која је причињена на свим храмовима, онда се види да је та вриједност велика“, каже јереј Бацковић, истичући да из цркава често нестају сребрени путири стари више од стотину година који немају велику материјалну, али имају историјску вриједност.