Obeležavanje jubilarne krsne slave Mornarice u Novom Sadu i Boki Kotorskoj 1918. godine

Priredio: Saša Nedeljković, član Naučnog društva za zdravstvenu istoriju Srbije

Ratna mornarica proslavila je svečano svoju slavu 1928. godine u Novom Sadu i u Boki Kotorskoj. Godine 1928. proslavljena je desetogodišnjica razvića ratne zastave na moru i rekama. U Novom Sadu ratni brodovi „Vardar“, „Drava“, „Sava“ i „Morava“ zajedno sa komandantskim brodom „Lovćen“ bili su usidreni u blizini mosta Kraljevića Tomislava na petrovaradinskoj strani. Oficiri i mornari u svečanim odelima bili su postrojeni na palubama brodova.  Članice najuglednijeg ženskog društva u Novom Sadu Dobrotvorne Zadruge Srpkinja Novosadkinja, na čelu sa predsednicom Zorkom dra Žarka Stefanovića, bivšeg gradonačelnika, izradile su zastavu za ratni brod  „Vardar“. Zastava je bila izrađena u teškoj svili, vezena zlatom, a na sredini je bio zlatom izvezen državni grb. Prvi vez na zastavi započela je kraljica Marija, a onda su rad na zastavi nastavile novosadske gospođe.  Na sva četiri broda bile su raspoređene zvanice. Na ratnom brodu „Vardaru“ bio je okupljen generalitet, izaslanica kraljice dvorska dama Dora Dunđerski, kao i odbor gospođa Dobrotvorne Zadruge Srpkinja Novosadkinja. Bili su okupljeni i svi ostali odličnici novosadski i petrovaradinski,  vojničkog i građanskog reda. Na ratnom brodu  „Sava“  bili su uzvanici iz Novog Sada i Petrovarina, predstavnici ustanova i društava, a na  „Moravi“ oficiri, predstavnici garnizona. Na ratnom brodu  „Drava“, usidrenom  pored „Vardara“,  bili su postrojeni mornari sa svojim oficirima. Domaćin slave, komandant Evgen Malinarić, na ulasku u brod  „Vardar“ sačekivao je, zajedno sa oficirima, goste i zvanice, primajući čestitke. Na obali je bila postrojena počasna četa pešadije i artiljerije, a vojna muzika bila je na brodu  „Vardar“. Na obali Dunava  i na mostu  Kraljevića Tomislava bila je masa građana i veliki broj školske dece sa zastavama. Zvuk trubača oglasio je dolazak admirala  Price. Obišao je počasnu četu pešadije i artiljerije, a zatim je ušao na  „Vardar“, gde mu je raportirao komandant kapetan fregate dr. Stevan Drakulić. Na sredini palube  „Vardara“ bio je podignut oltar.   Pre početka osvećenja slavskog kolača, admiral Prica pozdravio je mornare saopštavajući im da je kralj telegrafski pozdravio slavu mornara. Osvećenje slavskog kolača izvršili su vojni sveštenici : pravoslavni Matijašević, rimokatolički Rant i muslimanski Smailbegović. Gromkim „Živio“ iz grla svih prisutnih, praćen himnom i grmljavinom topova sa broda „Drava“ završena je svečanost Mornaričke Slave.   Svi prisutni prešli su na stražnji deo broda „Vardara“, gde je na stolu u sredini ležala nova bojna zastava. Zorka Stefanović predala je u ime društva Dobrotvorne Zadruge Srpkinja Novosadkinja zastavu komandantu mornarice admiralu Prici. Klicanju kralju, vojsci, ratnoj mornarici i Jadranu nije bilo kraja, uz gruvanje brodskih topova. Admiral Prica zahvalio se kraljici i gospođama na daru, podvlačeći da će Mornarica vršiti svoje dužnosti  do zadnje kapi krvi. Kapetan fregate dr. Drakulić odneo je zastavu  pred sveštenike, pravoslavnog, rimokatoličkog i muslimanskog, pa je vladika novosadski Irinej osvetio. Posle osvećenja tri sveštenika predali su zastavu admiralu Prici  koji je naredio da se digne na veliki jarbol. Komandant Drakulić istakao je : “Ponosan što mi je kao komandantu ovoga broda pala u dio dužnost i čast, da primim iz Vaših ruku ovu zastavu, molim Vas u ime moje, u ime podređenih  mi oficira i momčadi, da budete Njegovom Veličanstvu Kralju i plemenitim gospođama  tumač naše vojničke blagodarnosti i poštovanja. Ovaj patriotski gest plemenitih gospođa još više nas utvrđuje u uverenju da uz Kralja stoji cijela Otadžbina, koja voli i polaže nade  također i u svoju ratnu mornaricu. …”.

Piloti su u avionima kružili i pozdravljali zastavu, što je takođe uradio i veliki putnički brod „Car Dušan“ naše rečne plovidbe. Zatim je na svim brodovima servirana obilna zakuska. Domaćin Slave, komandant Malinarić i svi njegovi oficiri takmičili su se da svaki gost bude brzo i dobro počašćen. Svečanost je trajala preko dva sata. U veče je bila električna rasveta na brodovima. Svečanost je izazvala veliko oduševljenje u celokupnoj okolini. (1)

U Herceg  Novom je 30 oktobra 1928 godine bio doček gostiju. Na železničkoj stanici bili su sokoli sa muzikom, mornarička muzika, predstavnici vlasti i komandant III Oblasne Komande kontraadmiral Ć.M. Koh, sa oficirima. Vozom su ujutro stizali predstavnici udruženja, među kojima su najdraži gosti bili predstavnici udruženja bivših ratnih mornara Čehoslovaka predsednik Tomaš Nitka, inž. Ladislav Kretčmer, inž. Todt i dr. Josef Sladeček, odbornici. Oni su na svom putu kroz Jugoslaviji bili dočekani i pozdravljeni po svim stanicama od predstavnika ogranaka Jadranske Straže, gde su postojali ogranci, a osobito u Splitu, gde su u ime Izvršnog odbora  izašli pred njih Frano Ivanišević i Rikard Katalinić Jeretov. U Boku su došli u pratnji izaslanika čehoslovačkog poslanstva u Beogradu dr. Koreca. Istog jutra stigli su u Herceg Novi predstavnici Sokola i Kola Srpskih Sestara iz Beograda, zatim predstavnici Invalidskog udruženja, beogradskog Oblasnog Odbora Jadranske Straže, Srpske Majke i Poljsko-Jugoslovenskog kluba. Iz Zagreba su stigle gđa Zlata Kovačević i gđa Peleš, iz Subotice stigao je dr. Lovro Škaljer, nekadašnji advokat iz Pule, Boko-Kotorski episkop Kiril Mitrović, general Nenadović kao predstavnik komandanta treće armije iz Sarajeva i general Milojević, komandant ratne luke Boke Kotorske. Izvršni Odbor Jadranske Straže zastupao je dr. Božo Vukotić, predsednik Mjesnog Odbora Jadranske Straže u Kotoru, advokat, bivši predsednika Apelacionog Suda i bivši narodni poslanik. Pošto su gosti smešteni po stanovima, u 10 sati krenuli su minonoscem „Sokol“ u Kumbor, gde je izvršen crkveni obred sečenja kolača, posle koga je admiral Koh govorio o značenju Slave Mornarice i o danima kada se mornarica stvarala. Na kraju svog govora pročitao je pesmu Rikarda Katalinić Jeretova. Završio je svoj govor rečima : „Sad imamo našu zastavu koja slobodno i ponosno leprša nad svima morima dalekog svijeta, a do nas mornara Kraljevske Mornarice je da se uvijek i neokaljano ona vije. Kadgod ugledamo ovu zastavu sjetimo se svih onih besmrtnih junaka, koji su prolili svoju krv i dali svoje živote da naš narod dođe do svoje slobode na suvom i na moru, …“. Posle govora sledio je veliki defile mornarice pred admiralom, oficirima i gostima, pri čemu je mornarica pozdravljena dugotrajnim, srdačnim uzvicima „Živila“. Posle je bila zakuska u hangaru Pomorske Vazduhoplovne Komande. Posle podne bilo  je svečano otkriće spomen ploče koju je udruženje mornara ratnika podiglo svojim drugovima, streljanim od Austrije zbog pobune. Govorio je Ivan Tkalčević, predsednik udruženja Mornara Ratnika, a za njim delegati svih nacionalnih i humanih udruženja. Tkalčević je spomen ploču dao na čuvanje Sokolskom društvu Đenović. Sutradan, 1 novembra, krenuli su svi gosti u Kotor, da posete grobove naših i čehoslovačkih streljanih mornara. Obala u Kotoru bila je puna naroda, koji se zajedno sa gostima odvezao na groblje u Škaljarima. Govorili su gđa Jovanka Šiljak iz Sarajeva, delegati nacionalnih društava iz Otadžbine,  Antun Sesan, učesnik bokeljske pobune, i dr. Lovro Škaljer, učesnik predaje austro-ugarske flote Narodnom vijeću u Puli. Sesan je istakao da su se naši mornari u  austro-ugarskoj floti bunili iz rodoljubivih i nacionalnih, a ne klasnih razloga, posluživši se pri tom svedočanstvom komunističkog pisca Bruna Fraja i austro-ugarskog admirala Hanse. Time je proslava u Boki Kotorskoj bila završena. Krsnu slavu su još proslavili Pomorska Vojna Akademija u Dubrovniku, Brodarska Podoficirska Škola u Šibeniku i sve druge ustanove mornarice na obalama Jugoslavije. (2) Jovanka Šiljak iz Sarajeva bila  je socijalna i nacionalna radnica, koja je predstavljala Dobrotvornu Zadrugu Srpkinja. (3) Pesnik Rikard Katalinić-Jeretov je povodom  Desetogodišnjice razvića naše zastave na Jadranu (31.X.1918 – 31.X.1928.) spevao pesmu :

Okovani momci pod tuđim barjakom

Svoju metu svi su i svoj poziv znali.

Brodili su k  s u n c u okruženi mrakom

I za svoju miso svi su muški pali!

Na lađama bojnim zastava se digla

Što je bila znakom naših novih dana …

U svaku je luku vijest sreće stigla,

Klicala je svuda zemlja raskovana.

Pjevao je Jadran pjesmu naše slave,

Šumilo je more, budilo je žale,

Kliktale su nad njim sve vedrine plave

S mora glase u svijet o slobodi slale.

Danas nismo roblje i ne damo više,

Da nam sunce gasne, da nas mrak zaguši,

Čuvajmo taj barjak, što ga razviše

Oni, što su pali sa vjerom u duši ! (4)

Ratna mornarica proslavila je svečano svoju slavu 31.X. 1928 godine istovremeno u Novom Sadu i u Boki Kotorskoj. Na slavi su učestvovala i rodoljubiva udruženja.     Članice najuglednijeg ženskog društva u Novom Sadu, Dobrotvorne Zadruge Srpkinja Novosadkinja,  izradile su zastavu za ratni brod  „Vardar“. Zastava je bila izrađena u teškoj svili, vezena zlatom, a na sredini je bio zlatom izvezen državni grb. Prvi vez na zastavi započela je kraljica Marija, a onda su rad na zastavi nastavile novosadske gospođe.  U ime Dobrotvorne Zadruge Srpkinja Novosadkinja predsednica Zorka Stefanović predala je zastavu komandantu mornarice admiralu Prici.

Napomene :

1. „Jubilarna Krsna Slava Mornarice“, „Jadranska Straža“, Split, Decembar 1928, br. 12, str. 381-383;
2. „Jubilarna Krsna Slava Mornarice“, „Jadranska Straža“, Split, Decembar 1928, br. 12, str. 383;
3. „Skupština Sokolske župe Sarajevo“, „Sokolski Glasnik“, Beograd, 27 mart 1937, br. 9, str. 2;
4. (Split) Rikard Katalinić-Jeretov. „Jadranska Straža“, Split, Decembar 1928, br. 12,  str. 383;