Obeležavanje godišnjice Kumanovske bitke u međuratnom periodu u Jugoslaviji

U međuratnom periodu u Jugoslaviji bila je svečano obeležavana godišnjica Kumanovske bitke. U Dubrovniku je na proslavi desete godišnjice kumanovske bitke 24. oktobra 1924, u Bondinom pozorištu govorio učesnik manifestacija u Dubrovniku 1912. Jovica Perović. Istakao je : „ … toliko nas je, a i mnogo više, sve to radovalo, jer smo jasno i očito zapažali, da je osveta Kosova, u pobjedi kumanovske bitke, u živo srce dirnula prokletu Austriju i njenu bezdušnu balkansku politiku”. (1)

Savez Sokola je na spomen 20 godišnjice balkanskog rata priredio u Beogradu Sokolsku izložbu od 13 do 25 novembra 1932. Pokrovitelj izložbe bio je kralj Aleksandar I. Cilj izložbe bio je da se prikaže razvitak, tadašnje stanje i istorija Sokolstva. Zato su sve sokolske župe aranžirale svoja posebna odeljenja, da bi se što detaljnije prikazao sokolski rad na terenu svih župa. Savez je aranžirao centralno odeljenje, koje je prikazivalo sliku stanja i života Sokolstva u Jugoslaviji. (2)

Prosvetni odbor Saveza Sokola je povodom 20 godišnjice balkanskog rata uputio svim župama i društvima proglas u kome je između ostalog istaknuto : „Kao što je poznato, ove jeseni pada dvadeseta … prvog balkanskog rata, kada su udruženi balkanski narodi poveli krvavo kolo protiv svoga vekovnog neprijatelja i radi oslobođenja još neoslobođene braće izvršili s njime konačni obračun. Bitkom kod Kumanova, koja predstavlja jednu od najslavnijih pobeda ne samo u istoriji Srba, … osvećeno je Kosovo i za uvek likvidirana vlast turske imperije nad našim narodom. Njome je ujedno probuđena vera u sopstvenu snagu kod svih delova našeg naroda, vera i nada u integralno oslobođenje i ujedinjenje svih Južnih Slovena, naročito onih delova, koji su teško stenjali pod austro-mađarskim jarmom. … s puno ljubavi i pijeteta seća se tih slavnih dana i kroz celu našu javnost, kroz svu dnevnu štampu i povremene časopise struji duh duboke zahvalnosti senama bezbrojnih junaka, koji su životom svojim iskupili našu slobodu. I jugoslovensko Sokolstvo priključuje se iz dubine duše svoje ovom opštem raspoloženju … Velika sokolska izložba, koju priređuje  Savez Sokola kraljevine Jugoslavije i koja se otvara 13 novembra ove godine, posvećena je toj svetloj uspomeni”. U programu se preporučivalo, da sve sokolske jedinice širom Jugoslavije sete tih dana i da predavanjima i govorima  istaknu značaj balkanskih ratova u našoj novijoj istoriji i u stvaranju sadašnje države. (3) 

Za posetioce izložbe Ministarstvo saobraćaja odredilo je popust na vožnju do Beograda upola cene bez obzira da li su članovi sokola ili nisu. Generalna direkcija državnih željeznica svojim rešenjem od 29 oktobra 1932. odobrila je da svi posetioci izložbe u vremenu od 10 do 31 novembra 1932. uživaju povlasticu u pola cene vožnje svim vozovima i rečnim brodovima. Pri polasku putnik je trebao da kupi celu kartu koja je trebalo da mu važi i za povratak, ako legitimaciju, koja se dobijala kod svih sokolskih društava, potvrdi sokolskom markicom, kao dokaz da je posetio izložbu.  Legitimacije za tu vožnju mogao je da podiže svako kod sokolskog društva u svom mestu boravka. Za povratak legitimacija je trebala biti žigosana i provideti sokolskom markicom u izložbenoj prostoriji jer bez toga legitimacija nije važila. Pri overi članovi sokolskih društava morali su pokazati svoju člansku legitimaciju. Legitimacije su se poručivale kod uprave Saveza Sokola u Beogradu.(4) Kako su se kod otvaranja Sokolske izložbe našli na okupu sve starešine sokolskih župa uprava Saveza Sokola odlučila je da se istog dana održi konferencija izvršnog odbora Saveza i starešina župa. Trebalo je raspraviti mnoga važna organizaciona pitanja. (5)

U Oficirskom domu u Beogradu novembra 1932. otvorena je Sokolska izložba. Izložbu je otvorio kralj Aleksandar I. Kralja Aleksandra I  i prestolonaslednika Petra  pozdravio je E. Gangl u ime sokolstva. U svom govoru je istakao : „ … S tom sokolskom izložbom jugoslovensko Sokolstvo hoće da najdostojnijim načinom proslavi dvadesetgodišnjicu balkanskog rata i kumanovske pobede,”. Kralj je sa nekoliko prigodnih reči otvorio izložbu. U tom trenutku vojna muzika otsvirala je fanfaru iz opere „Libuša” od Smetane.  Vlada Belajčić je kralju prikazao sokolske filmove i dijapozitive. Kralj je razgledao kartu Jugoslavije koja je predstavljala 25 sokolskih župa i na kojoj je zastavicama označeno koliko ima društava i seoskih četa. Karta je pokazivala da je Sokolstvo prodrlo i u najzabitnije selo Jugoslavije. Pozorište lutaka tuzlanske župe privuklo je pažnju prestolonaslednika. U ime župe Mostar kralja je pozdravio Milivoj Jelačić.  Na odeljenju župe Mostar bila je izložena smrtna presuda Čedi Miliću, Savi Ljubibratiću i Vasiliju Grgiću. Takođe bila je izložena ustanička zastava iz 1875. Na odeljenju župe Split kralja je pozdravio Mirko Bujić. Tu je kralj razgledao slike članova koji su kao srpski i jugoslovenski dobrovoljci poginuli na raznim frontovima, boreći se protiv centralnih sila.  Odeljenje Porobljene Istre, Trsta i Gorice bilo je ukrašeno dalmatinskim narodnim tkaninama koje je poslala Ženska dobrotvorna zadruga u Kninu s natpisom : „Ženska zadruga u Kninu pozdravlja Jugoslovenske Sokole”.  U odeljenju župe Banja Luka kralja je dočekao dr. Stevan Moljević. Bile su izložene :  optužnica o veleizdajničkom procesu sa originalnim potpisima 156 optuženih, originalne beleške državnog tužioca, tri indeksa s imenima svih sokolskih rodoljuba i sokolske literature, plakat vidovdanskog sleta koji je održan u Banjaluci 1914. Izložena je ustanička zastava „Petar Mrkonjić” s Mrkonjičevim likom, predratna zastava Sok. čete u Dragoviću, nošnje iz kraja i slika sokolskog sleta 1910. u Gradišci. U odeljenju župe Novi Sad izloženi su bili amblemi Srpskog sokola u Sremskim Karlovcima … 

Kralj se oprostio sa starešinom dr. Pavlasom. Na odeljenju župe Sarajevo pozdravio je kralja starešina župe dr. Voja Besarović. Bila je izložena originalna optužnica protiv dr. Voje Besarovića za veleizdaju, 4 društvene zastave i 19 četnih zastava. Na odeljenju župe Tuzla kralja je dočekao Jovo Petrović. Na odeljenju su bile izložene slike omladinaca nacionalnih radnika tuzlanskog kraja od 1912 do 1914, i zastava koja je bila razvijena prilikom sleta u Tuzli 1910.  Kralj je posetio odeljenje „Ruskog Saveza” gde ga je dočekao starešina Saveza Artamanov. Na odeljenju župe Cetinje kralja je dočekao Gavro Milošević. Bila je izložena župska zastava s Njegoševim stihovima „Što se nešće u lance vezati”. Bile su izložene gusle na kojima su bili izrezani svi vladaoci pre i posle Kosova, kao i velikani srpskog naroda. Tu je bila slika  iz 1912. sa sleta Srpske župe u Primorju, slike sa sletova, toke i dušanka. Na odeljenju župe Bečkerek kralj je razgledao presudu mađarskih sudova, kojom se osuđuju na smrt sokolski prvaci Branko Roler, Slavko Laković i mnogi drugi. Na odeljenju župe Beograd kralja je dočekao Branko Živković. Prikazan mu je drveni model Sokolskog doma Beograd IV (Čukarica) izrađen od brata Kapošvarca.  Pored članova vlade prisustvovali su otvaranju izložbe dr. Kosta Kumanudi, predsednik narodne skupštine, predstavnik ruske emigracije Štrandman, rektor univerziteta dr. Petković, viceguverner Narodne banke Čingrija, kao i predstavnici nacionalnih i kulturnih organizacija. Savezni prosvetni odbor organizovao je u sporazumu sa upravom beogradske radiostanice  radioprenos svečanog otvaranja izložbe. Prof. Bogoljub Krejčik  bio je radio-izvestilac sa otvaranja  izložbe. (6)  Na izložbi su bili darovi i zastave koje kralj Aleksandar I poklonio Savezu, župama i  društvima. Bilo je i odeljenje Vojska i Sokolstvo.  Na odeljenju župe Banjaluka bila je izloženo rešenje o raspuštanju Sokola, sa potpisom Potjoreka.  Na odeljenju župe Mostar bile su izložene „Slike iz prošlosti” Gimnastičkog društva „Obilić” u Mostaru, stare zastave i amblemi Sokolstva.  Na odeljenju župe Split bila je izložena zastava splitskog Sokola iz 1893. Bilo je puno slika poginilih i streljanih nacionalista u Prvom svetskom ratu.  Župe koje su tada robovale, bile su predstavljene po zastavama Sokola u Puli, Gorici, Idriji i Volovskom-Opatiji. Na odeljenju župe Tuzla bila je izložena zastava Srpskog Sokola u Brčkom. (7) Izložba nije bila posvećena samo prošlosti. Na izložbu je reagovala italijanska štampa. U članku „Italofobske manifestacije na Sokolskoj izložbi u Beogradu” iz lista „Korijere dela Sera”, koji je preneo „Sokolski glasnik“ istaknuto je da kad se uđe na izložbu vidi se natpis „Ne zaboravite Istru”. Dalje se ističe da su izložene fotografije „istarskih mučenika” po italijanima ustreljenih terorista u Italiji radi njihove dinamitaške aktivnosti. Na karti Jugoslavije opažala se najveća kompaktnost sokolskih pripadnika samo na italijanskoj granici. Zastavice, zavite u crno, postavljene su nad Goricom, Trstom, Pulom i Zadrom. Pojedini vodiči dolazeći do karte tumače da  te zastavice pokazuju da još ima braće koju treba osloboditi, i da je cilj sokola da pripremi njihovo oslobođenje. (8)

Jadranska straža izabrala je za održavanje svoga trećeg jubilarnog kongresa, kojim je proslavljala desetogodišnjicu rada, Skoplje. Time je ujedno htela da proslavi 20 godišnjicu balkanskog rata i oslobođenja Skoplja. Na kongresu su učestvovali delegati i članovi Jadranske straže iz svih krajeva Jugoslavije. (9)

Proslava 25-godišnjice oslobođenja Stare Srbije 1937. počela je sokolskim sletom u Skoplju, čiji je pokrovitelj bio Knez Namjesnik Pavle.  U proglasu sletskog odbora isticalo se : „Rijetko koje mjesto osim Beograda, tako izrazito oličava sudbinu Balkana, koliko naše Skoplje. Uprkos nevoljama robovanja, u njemu se nikad nije gasila nacionalna misao i kulturna snaga našeg naroda, čak ni onda, kada su pod tuđinskim udarcem isčezle dragocjene tvorevine Nemanjića…“. Proslava oslobođenja trajala je tri dana, a završila se povorkom kroz Skoplje, dugom tri kilometra. (10)  Da bi se istakao istorijski značaj sletski odbor je rešio da se uoči Vidovdana na sletištu izvede scena „Krunisanje cara Dušana” a na Vidovdan sletska scena oslobođenja Stare Srbije 1912. Sletske scene su izazvale veliko interesovanje kod svih koji su došli da prisustvuju sletu. (11)

U međuratnom periodu u Kraljevini SHS/Jugoslaviji bila je svečano obeležavana godišnjica Kumanovske bitke brojnim manifestacijama.  Uz državu u proslavi su učestvovala i nacionalna društva Savez Sokola, Jadranska straža, Kolo Srpskih Sestara … . Održavana su predavanja, kongresi, izložbe i sletovi. Štampa je obeležavanje godišnjica bitke pratila oživljavanjem sećanja na samu bitku i reagovanja u trenutku kada se desila. Savez Sokola je na spomen 20 godišnjice balkanskog rata priredio u Beogradu Sokolsku izložbu  novembra 1932. Izložba nije bila posvećena samo prošlosti, već i neoslobođenim krajevima pod vlašću Italije.  Zato je na izložbu  reagovala italijanska štampa. Proslava 25-godišnjice oslobođenja Stare Srbije 1937. počela je sokolskim  V pokrajinskim sletom u Skoplju. Na sletu su učestvovali sokoli iz cele Jugoslavije. Sokoli su smatrali da je Vidovdanskim sletom u Skoplju  Sokolstvo dostojno  proslavilo 25-godišnjicu oslobođenja.

Saša Nedeljković, član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije

Napomene :

1. Irena Arsić, „ Jovica Perović (1873-1942) dubrovački publicista”, Niš, 2015, str. 46;
2. „Sokolska izložba u Beogradu”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 3 novembra 1932, br. 44, str. 1;
3. „Naše Sokolstvo i dvadesetgodišnjica balkanskog rata”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 10 novembra 1932, br. 45, str. 2;
4. „Željeznička povlastica za poset Sokolske izložbe”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 10 novembra 1932, br. 45, str. 2; „Sokolska izložba u Beogradu”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 3 novembra 1932, br. 44, str. 1;
5. „Zbor starešina sokol. Župa”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 10 novembra 1932, br. 45, str. 2;
6. „NJ. Vel. Kralj s NJ. Vis. Prestolonaslednikom Petrom, starešinom Saveza SKJ, otvorio je Sokolsku izložbu”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 18. novembra 1932, br. 46, str. 1,2,3;
7. „Kroz dvoranu Sokolske izložbe u Oficirskom domu u Beogradu”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 18. novembra 1932, br. 46, str. 3;
8. „Još o Sokolskoj izložbi u Beogradu”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 9. decembra 1932, br. 49, str. 2;
9. „Jubilarni kongres Jadranske straže u Skoplju”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 3 novembra 1932, br. 44, str. 4;
10. Dr. M.D. „Posle Vidovdanskog sleta u Skoplju”, „Sokolski Glasnik”, Beograd, 3 juli 1937, br. 21, str. 1;
11. B.S. „Vidovdanskim sletom u Skoplju jugoslovensko Sokolstvo dostojno je proslavilo 25-godišnjicu oslobođenja naših južnih krajeva”, „Sokolski Glasnik”, Beograd, 3 juli 1937, br. 21, str. 1, 2;