Obaranje F-117A: prekrajanje istorije (7) (VIDEO)

Vojni vrh na čelu prevare – 7. Deo

Od majstora mehaničara do Zamenika Načelnika Generalštaba

Knjiga “Pad noćnog sokola” trebala je da posluži isključivo u cilju afirmacije uspeha bivšeg 3.rd PVO, 250. rbr PVO, Vojske Srbije i Ministarstva odbrane. Izdavač knjige je Medija centar “Odbrana”, autor pukovnik Slaviša Golubović zaposlen u vojnoobaveštajnoj agenciji Ministarstva Odbrane. Stručni recenzent knjige je Jovica Draganić, penzionisani general-potpukovnik, bivši zamenik načelnika Generalštaba Vojske Srbije.

Ja sam ratni zamenik komandanta 3.rd PVO,potpukovnik Đorđe Aničić, jedini oficir u komandi diviziona sa raketnog sistema S-125M1 „NEVA. Ostali su sa drugih raketnih sistema i nisu poznavali raketnu tehniku. Kao član borbene posluge koja je oborila F-117A jedini nisam unapređen u viši čin,sa odličnom ratnom ocenom koga je odlikovao predsednik Republike Srbije ratnim odlikovanjem. Oficir čija je jedinica ratovala svih 78 dana rata,imala uspeha na ratištu (oborila F-117A i F-16CG sa materijalnim dokazima) i donela orden Narodnog Heroja 250.rbr PVO. Kao rukovaoc gađanja proveo sam preko 750 sati na borbenom dežurstvu u stanici za vođenje raketa u borbi sa NATO avijacijom u vazduhu. Posle rata mimo Zakona o Vojsci smenjen sam sa dužnosti i postavljen na formacijsko mesto nižeg čina. Skinut sam sa spiska za školovanje ratnih oficira. Ko se to i zašto igrao sa oficirom? Država me kaznili što sam je branio!

A onda 17,5 godina posle rata doživeo sam novo poniženje. U knjizi je falsifikovan:

Moj popodnevni rad 27marta 1999.godine
Proglašen sam neodgovornim i stavljan na mesta gde uopšte nisam bio;
Moje ideje i radnje koje sam preduzimao pripisivane su drugim licima;
Negirana su ratna vojna dokumenta i izveštaji;
Kao rukovalac gađanja proglašen sam drugim pomoćnikom rukovaoca gađanja koji ne postoji u Uputstvu za borbeni rad,što znači da nisam član borbene posluge koja je oborila Stelt;
Prekrojen je tok borbenog rada prilikom obaranja F-117A.

Pođimo redom: TREĆA prevara: Falsifikovanje sastava borbene posluge koja je oborila stelt F-117A? Šta kažu akteri događaja, šta knjiga,a šta zvanična dokumenta,?

U nastavku 3 i 4 do detalja je objašnjen sastav borbene posluge na osnovu Uputstva za borbeni rad posluga raketnog diviziona S-125M i ko je sačinjava po radnim mestima. Takođe na osnovu vojnih dokumenata i ratnog izdanja “Vojska” čitaoc je imao priliku da vidi imena članova borbene posluge koja je oborila F-117A.

DANI ZOLTAN: U nastavku broj 5.čitaocu je dato na uvid više lažnih izjava komandanta 3.rd PVO po pitanju gde se ja nalazim u stanici za vođenje raketa.

Stojim njemu iza leđa
Stojim njemu sa strane između VIKO-a i operatora po F-2
Stojim drugim ljudima iza leđa
Na trenutak sedim pa ustajem (gde ja to sedim ne kaže)

Ono što je zajedničko u izjavama je da on u knjizi negira sam sebe,vojna dokumenta koja je potpisao i njihov sadržaj. Kako to nisu primetili “istraživač”, pisac knige i stručni recenzent?

BORIS STOIMENOV: U nastavku br 6. On tvrdi da:

sedi na radnom mestu pomoćnika rukovaoca gađanja za vreme borbenog rada,
zatim da ja tu sedim,a on da stoji meni iza leđa,
potom da stojimo obojica,ja ispred stolice,a on iza nje,
da ja čučim ispred njega a iza Danija,
te na kraju da klečim ispred njega sa levom nogom kod Dragana Matića

Sve rečeno je potpuno besmisleno. Za vreme borbenog rada Boris Stoimenov je stajao iza leđa između oficira za vođenje Senada Muminovića i komandira baterije Darka Nikolića.

Da li je tu kraj mog šetanja po kabini za vreme borbenog rada saznaćemo i iz izjava Senada Muminovića i Darka Nikolića. Da li je njihova izjava saglasna sa vojnim dokumentima ili se razlikuje. Ako nije saglasna sa dokumentima iz ratnog perioda znači da je lažna.

SENAD MUMINOVIĆ:

Citiram:…”Oko pola devet u kabinu ulazi potpukovnik Đorđe Aničić. Krov kabine u tom delu je nizak i on stojeći u pognutom položaju, razgovara sa Danijem.”

Prilog br.1.-stranica 74.

Prilog br.2.-stranica 76

Ova tvrdnja je besmislena jer on zna da Boris Stoimenov stoji upravo njemu iza leđa. Jedino vreme kada sam ja za vreme borbenog rada ustao sa radnog mesta na kome sam sedeo jeste momenat kada je on izvestio da druga lansirana raketa nema zahvat. Prva raketa je već u vazduhu 5-6 sekundi i ostalo joj je još 10-tak sekundi leta do susreta sa ciljem.Glasno sam pitao: “Kako nema,zašto nema”? Ustao sam uhvativši se levom rukom za stezač bloka iznad glave operatora za praćenje po F-2 Dragana Matića,oslonivši se desnom rukom na ormar preko puta njega. Tako iskošen posmatrao sam na ekranima oficira vođenja poslednje sekunde leta prve rakete. Do tog momenta ni jedan oficir za vođenje raketa, ni on ni Janković, nije izvesti da je stanica neispravna po drugom kanalu. Dakle za vreme borbenog rada ja sam stajao desetak sekundi.

Pre izvesnog vremena kontaktirao sam ga i obavili smo vrlo dugu prepisku. Iz te prepiske mnogo toga sam zaključio. Propala je mogućnost razgovora,ali biće prilike. Tu noć kad je oboren F-117A slušao je koja su imena članova borbene posluge izdiktirana referentu pravca na operativnom centru. On mi je lično diktirao parametar,brzinu i visinu oborenog aviona,a ja to prenosio prvo Janku Aleksiću,a onda i Draganu Stankoviću. Na koje radno mesto bi on da je bio komandant stavio Borisa Stoimenova koji je stajao najmanje dva metra od radnog mesta pomoćnika i ni na koji način nije učestvovao u borbenom radu? Mene koji je tu sedeo ili Stoimenova. Kako bi definisao šta sam ja rukovaoc gađanja ili pomoćnik? A da ne govorim da sam vrlo aktivno učestvovao u borbenom radu,ali ne na način kako on to izjavljuje u svojoj izjavi. Biti na spisku za dežurstvo pomoćnik rukovaoca gađanja,a ne sedeti na tom radnom mestu za vreme borbenog rada ne znači ništa. Zato me svi šetaju po kabini,izbacujući me iz borbene posluge. Drugo je pitanje zašto se komandant raketnog diviziona mimo obavezujućeg i unapred definisanog spiska nije naknadno izborio za Borisa Stoimenova. Vrhunac omalovažavanja predstavlja definisanje važnosti radnih mesta u okviru raketnog tima koji je propisao proizvođač raketne tehnike. Bez koga se može,a bez koga se ne može. Na radnom mestu pomoćnika rukovaoca gađanja u obe posluge nalazili su se najodgovorniji oficiri u raketnom divizionu major Stoimenov Boris i kapetan prve klase Golubović Slaviša. Ni jednog momenta za vreme rata nije pitao komandu raketnog diviziona zašto Boris Stoimenov nije vanredno unapređen kao on i drugi članovi borbene posluge. Naprotiv. Znao je za moj prigovor i komentarisao ga je rečima:

”Baš me interesuje kako će Vam odgovoriti”

Postupajući po aktu od 24.aprila 1999.godine koji je komanda diviziona poslala 250.rbr PVO sa predlogom stimulativnih mera vanredno je unapređen u čin majora naredbom komandanta RV i PVO od 07.05.1999.godine. On dobro zna ko se izborio za taj čin.

Zaključak se nameće sam po sebi. Izjava Senada Muminovića je u suprotnosti sa svim zvaničnim vojnim dokumentima,službenim zabeleškama,foto materijalima,zvaničnoj monografiji 250.rbr PVO ,ratnim izdanjima lista “Vojska. Kao oficir dobro zna da je brigade prvo depešom,a potom i aktom izvestila Korpus PVO,Korpus izvestio RV i PVO, RV i PVO Generalštab. Svojom izjavom on demantuje kompletnu komandnu liniju od komandanta raketnog diviziona do Operativnog Centra Generalštaba.

DARKO NIKOLIĆ:

Citiram:…”Oko 20.30 časova Dani je nekome ko je pokušao da uđe na bočna vrata rekao da sačeka jer je u toku borbeni rad. Nedugo posle toga na ta vrata je ušao Đorđe…Đorđe stoji u polusavijenom položaju pored Danija koji sedi za pokazivačem.Senad,Matke i Deks na svojim mestima. Vojnik Davor Bložić za stolom kao zapisničar…”

Na stranici 81 knjige Darko Nikolić nabraja sastav borbene posluge pre mog ulaska u stanicu za vođenje raketa.

Prilog br.3.-stranica 81.

Prilog br.4.-stranica 83.

Borbeni rad u momentu mog ulaska u stanicu nije bio u toku. Na svojim radnim mestima dremali su Dani Zoltan i Tiosavljević Dejan. Vrlo tendenciozno i on izjavljuje da ja stojim,a dobro zna da od momenta mog ulaska u stanicu iza njegovih leđa stoji Boris Stoimenov. Zato Stoimenov nije vanredno unapređen niti je na spisku bilo kog zvaničnog vojnog dokumenta.

Darko Nikolić ne samo što ne zna gde se ja nalazim. On ne zna ni gde se nalazi vojnik Bložić Davor koji je njemu sa desne strane i stoji iza planšete sa slušalicama na ušima.

Prilog br.5.- Blozic Davor st.137

Vojnik kaže da stoji iza planšete sa slušalicama,a ne kako kaže potporučnik Nikolić da sedi za stolom kao zapisničar. Zaboravio potporučnik iz raketne baterije gde se šta nalazi u kabini za vođenje raketa. Svojom izjavom vojnik negira Nikolića kao oficira. Problematična je i izjava vojnika. Iz nje saznajemo da on vidi da se na ekranu rukovaoca gađanja pojavio cilj,da on zna s kim razgovara komandant diviziona i da traži od predpostavljene komande dozvolu da dejstuje. Sjajno. Ima puno problema i neistina i u ovoj izjavi. Pokazivač osmatračkog radara P-18 nalazi se na udaljenosti 5-6 metara od vojnika BOČNO okrenut prema njemu što znači da on nije u mogućnosti da vidi ekran. Drugo on čuje da komandant razgovara stojeći iza planšete vazdušne situacije sa slušalicama na ušima. Mladost ima sjajan sluh. Planšeta se nalazi ispred vojnika između njega i rukovaoca i u radnom položaju zauzima kompletanu širinu stanice za vođenje, i treće zna skim razgovara komandant. Vrlo interesantno.

Zaključak se nameće sam po sebi. Izjava Darka Nikolića je u suprotnosti sa svim zvaničnim vojnim dokumentima,službenim zabeleškama,foto materijalima,zvaničnoj monografiji 250.rbr PVO ,ratnim izdanjima lista “Vojska. Kao oficir dobro zna kako je tu noć izvešten operativni centar 250.rbr PVO po radnim mestima i parametrima uništenja cilja. Morao je da zna i da je brigada bila u obavezi da izvesti Korpus PVO i tako po vertikali. Svojom izjavom i on demantuje kompletnu komandnu liniju od komandanta raketnog diviziona do Operativnog Centra Generalštaba. Dobro je imati pisani trag da on stoji iza svake svoje reči.

Toliko o pamćenju i pouzdanosti sećanja posle 17.5 godina od rata. Kako je bilo moguće da sve ovo promakne “istraživaču” i autoru knjige? Kako je to sve promaklo stručnom recenzentu generalu Draganiću? Da li to govori o njihovom neznanju ili nameri? Ima i jednog i drugog. Zašto se u knjizi porede samo moje izjave kada su izjave drugih učesnika toliko različite? No više je nego očigledno da je postojala družina koja je pokušala da falsifikuje istorijski događaj. Na moju sreću toliko nestručno dajući mi ogroman manevarski prostor u svakom smislu.

Đorđe Aničić

Izvor: koreni.rs