Obamina posjeta Atini: Poslednji ples čudovišta iz močvare

Piše: Emilija Geleva

Odlazeći američki predsednik Barak Obama je posetio Grčku 15. i 16. novembra. Poseta je planirana tako, da se dogodi nakon sigurne pobede Hilari Klinton na izborima. Planirano je da ključni govor govor održi na jednom od najpoznatijih mesta na svetu po demokratiji. Obama je trebalo da govori na Pniksu, stenovitom brdu preko puta Akropolja gde su se atinski građani okupljali da slušaju svoje političke lidere još red dvadesetpet vekova.

Ali, ništa nije ispalo kako treba. U Belu kuću će u januaru ući Republikanac Donald Tramp, a Obama nije održao ključni govor tamo gde je planirano. Otkazivanje govoralj na Pniksu su morali da odlože “iz bezbednosnih razloga”. Umesto toga, Obama je govor održao u atinskoj Operi, pred ograničenim brojem ljudi. Tamo je rečeno da je Pniks “okupljalište”, ali je Pniks (izgovaranje: p’niks) izmenjeni oblik reči Feniks, a Feniks je ptica, simbol ponovonog rađanja iz pepela, novi početak.

Plan je bio da se Obama obrati svetu posle pobede Hilari Klinton iz središta „mračne Atine“ i njenih lidera, najavljujući novu pobedu i dalji uspeh njihovog plana da u potpunosti preuzme planetu. Ali, plan o pobedi je propao. Međutim, je li njegov politički program tokom oproštajne turneje u Evropi stvarno baš toliko glup, kao što izgleda? Ne, zato što je svrha putovanja da svojom poslušnicima izda naređenja kako da naprave još veći nered i haos u ovom delu sveta, kako bi se ostavio što veći lom novoizabranom predsedniku, Donaldu Trampu.

Obama je prvi američki predsednik koji je nakon 17 godina posetio Atinu i, tek četvrti predsednik koji je posetio Grčku u skoro 200 godina američke države.

Obraćajući se novinarima posle razgovora sa Alekisom Ciprasom, grčkim premijerom, Obama je odbacio ideju da on oseća bilo kakvu odgovornost za Trampovu pobedu i izrazio je uverenje da je njegova politika u dva mandata doprinela „poboljšanju života ljudi i povećanju njihovih prihoda.”

U istom stilu, Obama je najavio da će se zalagati za umanjivanje grčkog duga Evropi i kraju mera štednje kao jedine mere da se pomogne grčki narod u poboljšanju svakodnevnom životu. On je veliki deo prvog dana u Atini proveo braneći mandat svoje administracije i naglašavajući da se poseban savez Vašingtona NATO partnerima neće završiti preko noći kada Tramp stupi na dužnost.

Obama je zatražio od lidera da se naviknu na žalbe svojih građana i pozvao na „ispravljanje kursa“ globalizacije, koja stanovništvo čini uplašenim zbog neizvesne budućnosti. Potvrđujući bes i strah koji su došli nakon iznenadne Trampove pobede, upozorio je na porast politike podela na globalnom planu, kao i porast, kako je nazvao, grubog nacionalizma i tribalizma, očigledno misleći “posle nas Potop.”

Obama je u Atinu došao sa pitanjem Kipra, kao važnim u njegovom političkom programu. On je pokušao da ubedi grčke vlasti da je pravi trenutak da se reši problem sa Turskom. To je, naravno, najbolji način da se Turska optereti još jednim gorućim pitanje i da se intenzivira napetost u regionu.

Ali najinteresantnija stvar je da je samo nekoliko dana pre Obamine posete Atini, američka Heritejdž Fondacija objavila tekst u kome se naglašava da će dve ključne teme u Atini biti Rusija i Makedonija. Na jedinom putovanju u Grčku, predsednik Obama će pokrenuti nekoliko ključnih pitanja, uključujući i grčku podršku ruskoj mornarici i blokiranju proširenja NATO u Makedoniji. Autori kažu je da je ovo pravi trenutak za Obamu „da izvrši pritisak na Grčku da glasa za obnavljanje sankcija. Evropska unija će u decembru glasati o proširenju ekonomskih sankcija Rusiji. O ovom pitanju se odlučuje jednoglasno, što znači da jedna zemlja EU može da prikoči, ili barem razvodni, stav o sankcijama. Predsednik treba da podstakne Grčku da uradi pravu stvari i podrži obnavljanje sankcija u decembru; i da prigovori zbog ruskih ratnih brodova u grčkim lukama. Dok je Krim i dalje pod ilegalnom ruskom okupacijom a Rusija nastavlja da podržava sirijskog diktatora Asada, predsednik Obama mora biti kristalno jasan da grčka podrška ruskoj mornarici ne priliči jednom savezniku NATO. On bi trebalo da podstaknu Atinu da prati primer Španije i otkaže buduće posete ruske mornarice; da se bavi slučajem Makedonije. Uporno suprotstavljanje Grčke imenu, zajedno sa nezakonitostima njenog položaja prema međunarodnom pravu, ugrozilo je politiku otvorenih vrata NATO. Sjedinjene države treba da podstaknu Grčku da dozvoli Makedoniji da se pridruži NATO paktu pod uslovima iz 1995. godine, iz prelaznog sporazuma.”

Malo je kasno da Obama „pomaže“ Makedoniju da bude primljena u NATO. Mnogo je verovatnije da će Grčka narednih meseci stvoriti nove napetosti sa Makedonijom, posebno imajući u vidu da se opšti izbori održavaju 11. decembra 2016. godine na December 11th, 2016, a da dve godine hibridne rata koji „Čudovišta iz močvare” vode protiv izabrane vlade Makedonije, nisu dale željene rezultate.

Ukratko, Obamim poslednji panagirik u Atini jasno pokazuje šta „glumci iz močvare” imaju na blatnjavom dnevnom redu i kome žele tako žestoko da se suprotstave.

(Izvor: Katehon)