• Друштво

О забрани блокаде путева питаће се Уставни суд

2 седмице ‎ ИН4С

Скупштина Црне Горе ускоро ће, све су прилике, усвојити измјене Закона о јавним окупљањима којим се забрањују блокаде путева.
Док владајућа већина тврди да се новим одредбама закона не ускраћује право на протест, већ брани право слободе кретања, цивилни сектор, опозиција и грађански активисти, указују на гушење демократије. Инес Мрдовић из Акције за социјалну правду, очекује да ће након усвајања измијењеног закона, неко засигурно тражити оцјену уставности, те да ће у коначном све зависити од Уставног суда. Огласили су се и из Удружења правника, гдје, поред указивања да су измјене противуставне, критикују и што се, прије расправе у парламенту није одржала јавна расправа.

Расправа око предложених измјена Закона о јавним окупљањима, којим је за непоштовање одредбе којим се забрањује блокада саобраћајница предвиђена казна и до 10.000 евра, завршена је прошле седмице и посланици би ускоро о томе требало и да се изјасне. Предлог је дошао из посланичког клуба Покрета Европа сад, а потписом су га подржале све партије парламентарне већине, те је готово извјесно да ће измјене закона добити зелено свјетло.

С друге стране, бројне критике на измјене, којим се забрањују протести на саобраћаницама, односно блокада путева, не престају да стижу. Мрдовић сматра да ће у коначном, све зависити од Уставног суда.

– Устав Црне Горе прописује да се јемчи слобода мирног окупљања, уз претходну пријаву надлежном органу. Устав такође прописује да се та слобода може привремено ограничити одлуком надлежног органа ради спречавања нереда или вршења кривичног дјела, угрожавања здравља, морала или ради безбједности људи и имовине, у складу са законом. Дакле, Устав не говори о мјестима окупљања, већ на општи начин гарантује слободу окупљања уз претходну пријаву надлежном органу, док се та слобода може само привремено ограничити у јасно прописаним ситуацијама. Устав је ту јасан и говори само о привремености ограничења, никако о забранама. Реално је очекивати да ће, у случају усвајања предложених законских измјена, неко од заинтересованих субјеката упутити иницијативу Уставном суду ради оцјене уставности предложених рјешења. И онда ће све зависити од Уставног суда – казала је Мрдовић за „Дан“.

Истиче и да би Влада требало да се озбиљно позабави тиме зашто све већи број грађана блокира саобраћајнице и да се окрене рјешавању проблема тих грађана.

– Грађани на тај начин покушавају да Влади укажу на своје проблеме, а блокаде су им вјероватно једини преостали механизми да их ријеше. Иако се често чује у јавности да су се блокаде у неку руку претвориле и у своју супротност, јер у доброј мјери су почеле да угрожавају редовне животе других људи, туризам и слично, грађани имају право да искажу протест, укључујући и саобраћајнице. Примијетићу и да је опозиција посљедња која полаже право на критику, а из разлога што су бројни грађани данас у блокадама саобраћајница управо због њихових политика које су водили док су били на власти – наводи Мрдовић.

Неопходно мишљење Евроспке комисије

У Удружењу правника посебно истичу да је право на слободу окупљања загарантовано чланом 52 Устава Црне Горе и чланом 11 Европске конвенције о људским правима.

– Стога, уколико се заиста тежило европској пракси, било је неопходно прибавити мишљење Европске комисије. Истовремено, указујемо да би предложене измјене, могле бити предмет поступања Уставног суда, са становишта њихове (не)усаглашености са Уставом, а свака „исхитрена акција“ нарушавања уставних слобода врло негативно утиче на централни циљ Црне Горе да приступи Европској унији – саопштено је из Управног одбора Удружења правника Црне Горе.

Из Удружења правника поручују да забрињава то што се измјенама Закона о јавним окупљањима приступило без јавне расправе.

– С обзиром на чињеницу да је с више релевантних адреса упозорено на ограничења људских права у дијелу остварења слободе окупљања, која се уводе предложеним измјенама закона, цијенимо да је у овом случају било неопходно организовати јавну расправу на којој би сви занитересовани субјекти изнијели своје стручно мишљење и разлоге „про ет контра“, што је предуслов јачања међусобног повјерења, развоја демократског друштва и поштовања темељних уставних слобода. Из наведених разлога подржавамо раније изнијете ставове стручне јавности и невладиног сектора, исказане у односу на предложене измјене Закона о јавним окупљањима и јавним приредбама, а прије свега Акције за људска права, Центра за женска права и Института алтернатива – саопштено је из Управног одбора Удружења правника Црне Горе.

Те организације апеловале су на посланике да стану у заштиту људских права и утврде зашто по овим врућинама грађани стоје на путевима, те јесу ли надлежни покушали да њихове проблеме уопште ријеше демократским инструментима.

– Накнадно предложени амандмани нијесу ублажили основне недостатке предлога који апсолутно забрањује окупљања на саобраћајницама и даље се предлажу драконске новчане казне у циљу застрашивања и одвраћања од окупљања, што је посебан проблем и додатно несразмјерно. Истичемо да је о важном питању успостављања равнотеже између права на мирно изражавање протеста и слободе кретања учесника у саобраћају, прије измјене закона требало повести стручну расправу, уз уважавање праксе Европског суда за људска права – поручиле су НВО.

Извор: Дан

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: