О вери и братству: У Руском дому отворена изложба посвећена уметничком мозаику у храму Светог Саве
1 min read
Крипта у Храму Светог Саве / Фото Н. Скендерија
Читавих 100 година, упркос ратовима, упркос препрекама, ометањима и подметањима, трајала је изградања највеће српске светиње, Храма светог Саве на Врачару. Завршни сјај дали су му, под руководством академика Николаја Мухина, руски уметници који су у храм уградили више од 50 милиона мозаичких каменчића, и више од 400 тона мозаика.
За аутора мозаика је, како је рекао, била велика срећа и част што је радио на том пројекту. Кроз читаву историју уметности, али и грађевинарства овакви пројекти никада нису били грађени кратко, захтевали су не деценије, него столећа. Да се доведе у такву хармонију метала, мозаика, грађевинских елеменат захтевало је и пуно времена и велико умеће, рекао је Мухин на отварању изложбе „Душа Србије“ у Руском дому у Београду, посвећеној изради велелепног мозаика, једног од највећих на свету.
Један човек то, каже он, није могао, додајући да је на овом пројекту радило радило 350 полазника московске Уметничке академије.
Бог је изабрао Србију
„И када чујете те фасцинантне бројеве знајте да је све то урађено рукама руских и српских мајстора. Још једном хоћу да кажем да је Господ изабрао Србију и да је хтео да овакав велелепан објекат и по димензијама и по унутрашњој декорацији, буде баш у Србији“, нагласио је Мухин.
Он је напоменуо да тај посао још није до краја завршен и да са нестрпљењем очекује да се храм потпуно заврши, освешта и да сви могу да уживају у његовој велелепности.
Влада Србије, Српска православна црква и руска компанија Гаспромњефт покренули су 2014. године велики пројекат израде веома сложеног мозаика за Храм светог Саве. На више од 10 паноа приказане су не само различите фазе израде мозаика, него и како је текла изградња храма од како је београдско Друштво „Свети Сава“ далеке 1895. године донело олдуку о томе.
На изложби у присуству руског амбасадора Александра Боцана Харченка и многобројних јавних личности, заменик генералног директора за комуникације Гаспромњефта, Александар Дибаљ , је рекао да је за руску компанији то главни пројекат изведен за 13-14 година колико су у Србији и да је за њих била велика част, али и одговорност да на њему раде.
