О политици и страначком животу

Пише: о. Дарко Ристов Ђого

Чувено „народ воли чврсту руку“ није ни изблиза једина карактеролошка цртица о српском народу – јер би и савршено супротно вриједило – народ или бар неко из народа би цијенио и истински људско лице оних које је изабрао, људе способне да признају грешку, да признају политиким противницима да су и они некад у праву, људе способне да се за заиста важне – али и мање важне, свакодневне послове – сагласе са опозицијом.

На жалост, од првих корака у странкама до освајања аутоколонијалне власти, млади политичар се углавном васпитава да буде сервилан ка надређенима и да глуми чврсту руку ка подређенима, да буде хиперкритичан према противницима и хипертолерантан ка „својима“ , па и ка политичким савезницима.

Једино животно искуство које млади и стари и најстарији политичар код нас има јесте искуство партијског наратива и чврсте руке. Политичка каљуга у коју се млади човјек урони затим га чини још убјеђенијим да они други и не заслужују ништа друго до мржњу и презир, а да наши су наши само док се њима чврсто управља.
Зато је моћ било које наше странке на трансформацију сопствених гледишта, па чак и стила и наступа, равна нули. Прилагођавање јачима – да, то је давно савладања лекција лажне скрушености пред већим од себе. Али истинска моћ ослушкивања другог, кочићевске прогнаности и глади, надпартијске непристрасности без мржње и презира, моћ жртве која није непријатност због међусобног пљувања већ надилажење појединачних интереса због Цјелине – то се не артикулише никада и нигдје у једној политичкој странци данас, бар не у онима које нешто представљају. Па не можемо да се ни чудимо што их нема.
И зато је једина смјена у политичком животу она власти као неупитног извора благе и јаке репресије и опозиције као сањача исте такве позиције. Страначки живот је синоним за ауторефлексију интереса интересних група. Полис није укључен у претпоставке њихове „мисли“ (тј тактика и стратегија). И зато ће и свака од њих радије жртвовати Полис него интерес.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: