О. Миајло Бацковић: Из угла једног од многих који су те 1999 године у Васкршње дане устали да бране своју Отаџбину

„Много се говорило о овој теми, и чини се никад довољно, наш народ склон забораву треба увијек подсјећати на пар веома битних чињеница“, каже за ИН4С портал отац Миајло Бацковић, поводом НАТО агресије на СРЈ.

На примјер, наводи он, ко су били они који су своје животе дали, ко су били малобројни пријатељи који су се противили том безумном иживљавању неких од највећих свјетских војних сила над малом, тада Савезном републиком Југославијом, односно Србијом и Црном Гором!

„Исто тако “разбити” лаж одлазећег предсједника Ђукановића коју његови “пионири” ових дана изговарају,а то је да је он својом “државничком мудрошћу” уствари јасном издајом,успио да “спаси” Црну Гору од бомби наших “западних партнера”…

Ако је он у праву како то да је прва жртва агресије био војник Саша Стајић приликом бомбардовања касарне у Даниловграду!?

Питам се да ли је мало “стратешки” битно мјесто Мурино у Црној Гори?

Да ли су четрнаестогодишњи Мирослав Кнежевић (1985), тринаестогодишња Оливера Максимовић (1986) и десетогодишња Јулија Брудар (1989) Вукић Вулетић (1953), Милка Кочановић (1930) и Манојло Коматина (1927) били дјеца и грађани Црне Горе!?

Заиста мислим да би требало подсјећати на ИСТИНУ коју смо “затрпали” личним интересом бивше власти и њених веома богатих функционера!

Јесу ли Русија и Кина уложиле вето на ту одлуку?

Да ли је Јевгениј Примаков, тада премијер Руски када је на путу ка Америци добио информацију о агресији на нашу земљу,наредио да се његов авион окрене и врати у Русију и не иде у заказану посјету?

Је ли Грчки капетан војног брода Маринос Ритсоудис одбио како је рекао “као Православац” да учествује у том безумљу?

Много је било појединаца “гласова вапијућих у пустињи” који су као умјетници,пјесници,књижевници… дигли свој глас за поштовање људских права.

Тих људи и наше браће која су тада била уз нас се треба сјећати и помињати их!

На Космету су многи војници и официри 1998-99 године себе узидали у тај храм цијелог Српског народа, младост Црне Горе потврдила је свој “Косовски завјет” својим животом, ја сам имао част да будем брат и саборац тих истинских хероја.

Дакле све испричане приче о 99’ години и том страшном кршењу међународног права и демократије су исписане крвљу наше дјеце и тих дивних примјера братске љубави који се не смију никада заборавити,као ни “нож” над нашим главама и у чијим је рукама био!

Не позива наше сјећање на мржњу ни према коме,оно нас само чува и опомиње,да се не понови,што би рекао наш Свети Ловћенски Тајновидац и владика Петар други Петровић Његош: “Спуштавах се ја на ваше уже,умало се уже не претрже; отада смо виши пријатељи, у главу ми памет ућерасте!” навео је о.Бацковић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: