О књизи “ Из Русије с љубављу – причом кроз руске градове“

Русију је тешко умом схватити” – говорио је Фјодор Иванович Тјутчев, велики руски песник. И заиста, како појмити таква пространства, такву историју, такве људе, и то описати са неколико реченица односно неким шаблоном из личног искуства, како то обично бива са другим земљама. И када чујете да неко нешто упрошћено и сажето прича о Русији, сводећи је на неколико типских реченица, можете бити сигурни да тај ништа или не зна, или намерно изоставља нешто што се не уклапа у његову упрошћену причу. Тај приступ се врло лако уочава када почне прича о руским градовима.

Људи који не познају довољно добро Русију сигурно ће вам рећи да у Русији постоје само два града, док остали живе негде у средњем веку. О, како нису у праву! Руски градови (и без Москве и Санкт Петербурга) управо показују ширину, разноврсност и богатство ове јединствене, уникатне, огромне земље, која се од истока ка западу простире у дужини од 8.000 километара и пролази кроз 11 временских зона, по површини највеће на свету, а међу првих десет према броју становника.

Да би се то схватило, треба разумети и руску историју, руски дух и руску суштину. Јер, Русија није само једна држава и једна култура. Русија је једна посебна цивилизација, ни европска, ни азијска, али и европска и азијска. Она се није развијала окупирањем и убијањем других, нових и необичних народа, већ окупљањем и увођењем других култура у свој, руски свет, у своју цивилизацију.

Руски градови управо то и показују. Размештени по огромној територији необухватне земље, они су, са једне стране, различити, због разне историје, потпуно различитих климатских услова и вера, микро традиција, али ћете, у свима њима, осетити тај специфични јединствени дух руског света, сакупљан и таложен вековима. Различити су и у изгледу, архитектури која се од града до града изузетно разликује, и по стилу, и по духу, и по историјском контексту у којем су се појављивали, расли и развијали. Осећају се ту и трагови локалне архитектуре, и утицаји азијске и европске уметности. То се често види и по неизбежним, пословично лепим и бајковитим руским црквама, у којима ћете пронаћи, као ретко где, разне стилове и утицаје, али у којима ћете сигурно осетити прави руски православни дух и топлину руске душе.

Осим тог, специфичног духа, руски градови имају велике остатке (ожиљке) соцреалистичке епохе, од којих се, нажалост не може побећи, мада се и у њима често осећа траг великих мајстора, талената и авангарде. Какви год да су, добијају своју патину, и постају део историје, сазнања и духа простора. Сувишно је причати и о новим, храбрим, понекад изненађујуће допадљивим, понекад промашеним, архитектонским и инфраструктурним решењима, који расту као печурке после кише дајући старим градовима нови, савремени шарм, показујући да припадају једној од најмоћнијих земаља света.

Код нас се, од неких, врло смишљено, негује наратив да се данашња Русија гради и модернизује само у Москви, евентуално у Санкт Петербургу, а да је све остало запуштено, прљаво и онако како је то остало још од Совјетског Савеза, па и горе. То обично причају они који нису ни били у Русији, или који су посетили само Москву, односно Санкт Петербург. Истина је, наравно, то да се у Москву, престоницу Русије, граду од близу 15 милиона становника, већем од већине европских држава, слива и обрће највећи новац и да се она развија брже и савременије од било ког другог града (чак и региона) у Русији. Ту је, наравно и Санкт Петербург, “северна престоница Русије“, четврти град по величини у Европи. А какав је фасцинантан развој ова два града говори и чињеница да се данас 8 од 10 највиших објеката у Европи налази управо у Русији (седам у Москви и једна, највиша европска зграда – Лахта центар (462 м) у Санкт Петербургу).

Осим тога, Русија има 15 градова са више од милион становника, који су регионални центри, па се и развијају сходно свом политичком и културном значају. Ова велика земља се налази у Евроазији, а преко 77% Руса живи у европском делу земље. Европска Русија заузима мање од 25% површине земље, а то укључује два највећа руска града (Москву и Санкт Петербург). Европска Русија има густину насељености од око 26 људи по квадратном километру.

Треба имати у виду и чињеницу да је у азијском делу, који чини више од 75% територије данашње Русије, густина насељености свега два човека по квадратном километру, па изградити и урбанизовати такав простор уопште није лако. Ова огромна земља, не развија се само у два највећа града, односно у Москви и Санкт Петербургу, већ показује да њени региони уопште нису тако „запуштени” како то многи мисле.

У овој великој земљи изграђени су велелепни стадиони за Светско првенство у фудбалу 2018. године, невероватни инфраструктурни и спортски објекти саграђени су за Олимпијаду у Сочију 2014. године, богато изграђене цркве, манастири и други верски објекти на целој територији Руске Федерације, нови ауто-путеви, гасоводи, нафтоводи, нови космодром, објекти као што је, на пример, Кримски мост (најдужи у Европи), брзе пруге и много тога још.

У књизи “Из Русије с љубављу – причом кроз руске градове“ сабране су приче о 80-так градова у Русији, и у овом случају, незахвално је, као да из шкриње препуне драгог камења, од којих је сваки лепши од оног претходног, смемо да узмемо само 80-так комада. У моћној, неприкосновеној, традиционалној, леденој и парадоксалној Русији, за коју је Винстон Черчил својевремено рекао да је “загонетка, умотана у мистерију, унутар енигме“ живи 146 милиона људи. Сви они распоређени су у насељима, међу којима је више од 1.100 градова.

Земља која је, како се у шали каже, свету даровала зиму, вотку и „бабушке”, пребогата је природним лепотама, градовима са вишевековном традицијом и историјом од које лако застаје дах. Доживети Русију свим својим чулима је магично искуство, које је равно мистичном реализму. Посматрачу се све чини превише нестварним да би прихватио да посматра реалне ствари. Русија је земља невероватне лепоте, како природне тако и оне која је настала као дело човечије руке. Ова пространа држава испуњена је контрастима, живописним животом, помало чудним схватањима и мотивима који се протежу њеним пределима.Она је колевка старих народа, а можда је најбоље описује позната руска реклама за вотку “Русију не можемо разумети разумом“.

О лепотама Русије, њеној култури и знаменитостима писано је често, али никада довољно да би се дочарала сва њена лепота, а да при том не остане простора за још утисака. Управо ова књига је још један прозор у непрегледан, богат свет руског човека, који је увек тражио јединство с природом. На страницама сабраним у овој књизи приказани су градови широм Русије о којима се можда не зна толико много као што се зна о Москви или Санкт Петербургу.

Приче о руским градовима смештене у овој књизи, груписане су у четири целине према географском положају, тако да се њиховим читањем можемо упознати са историјом и знаменитостима градова распрострањених на реци Волги, подручју око Кавказа и Урала, на Криму и у Сибиру. Поједини градови су древни, настали у време рађања руске државе, а неки свој процват доживљавају у 15, 16, 17. веку или чак после Другог светског рата. Ипак, сви су они попришта бројних битака, ратова и бурних периода у историји Русије. Њихова чар је у сусрету различитих народа и култура, Истока и Запада.

Ток реке Волге откриће читаоцу део чувеног Златног прстена – Јарослављ, град цркава; Углич у којем је страдао царевић Димитриј, син Ивана Грозног; Кострому, постојбину династије Романов. Када се нагледамо златних глава купола на храмовима, руску бајку, доживећемо Вологду, град чипке, Дед Мороза и Сњегурочке, затим Кинешму, познату по традиционалној зимској обући – ваљенкама, или Мишкин, у којем се налази јединствен музеј на свету – Музеј мишева. О војничкој слави, великим победама и страшним губицима читалац ће сазнати у причи о граду Волгограду, месту Стаљинградске битке у Другом светском рату, Тверу и Севастопољу.

Уколико кренемо путем духовности важна станица биће нам Казањ и чувена икона Пресвете Богородице; Курск, родно место Светог Серафима Саровског, али и Јекатеринбург, у коме су убијени последњи руски цар и његова породица. Следећи стопе великих руских писаца читалац ће прошетати улицама Омска, Новокузњецка у којима је боравио Достојевски; Пјатигорска – места смрти Љермонтова; Таганрога, града у којем се родио Чехов; Јалте, најпознатијег кримског летовалишта коме нису одолели Толстој, Гогољ и Булгаков, али ни Пушкин. Највећи руски песник романтизма описао је и Бахчисарај, источњачки бисер, а упознаћемо и по фонтанама познати сибирски Краснојарск. Путовање би се могло завршити у Ростову на Дону, средишту чувених донских козака, Новосибирску – незваничној престоници научника са 3.000 доктора наука и 40 академика или у Томску, предивном сибирском граду бајковите и традиционалне архитектуре и дубореза, али и наставити даље до магичног Кавказа и градова у овом делу Русије. Куд год нас пут одведе срешћемо предусретљиве и љубазне људе, необично лепе пејзаже: токове река, непрегледне шуме и простране степе, сеоске избе са препознатљивим дрвеним украсима и густо посејане храмове и кремље, сведоке славне прошлости.

Приче – записи о руским градовима објављиване су од 18. новембра 2018. до марта 2022, на порталу ИН4С у рубрици „Руски поглед”. Ово својеврсно историјско-културолошко, као и путовање у ширем смислу, започето је у Нижњем Новгороду, а следиле су приче о Казању, Самари и другим градовима на реци Волги, да би затим били обухваћени и други руски градови. Сви текстови у издању Архива Војводине, прештампани су без битнијих измена, уз неколико ситнијих лексичких измена, најнужније лекторско-коректорске интервенције и уз стилска уједначавања.

У огромној земљи као што је Русија има више од хиљаду градова, па је избор најлепших изузетно тежак задатак. Сви они – велики и мали – лепи су на свој начин, сваки са својом причом. Али ипак, постоји нешто заједничко што их уједињује: величина мисли стваралаца и подвиг који су потомци тада остварили, чувајући јединственост до данас – на понос и дивљење како локалног становништва, тако и бројних туриста. Ова књига обухвата приче о 80 руских градова , многи од њих се одликују препознатљивом историјом, јединственом архитектуром, местима културе и споменицима, често признатим широм света и уврштеним на Унескову листу светске баштине, као и културно наслеђе народа Руске Федерације.

Лепота руских градова оличава богатство и разноврсност руске културе. Ова лепота је очигледна у разноликости архитектонских стилова, историјских споменика и природних пејзажа. Руски градови привлаче пажњу својом јединственом атмосфером и историјским наслеђем.Руска књижевност такође садржи многе песме које описују лепоту руских градова. На пример, у песми Александра Блока „Девет градова“ сваки град има свој посебан карактер и шарм, који наглашава јединственост руских градова.

Ова књига представља својеврсни водич кроз читаву огромну територију Русије – од Балтика до Далеког истока.Представља најпознатија и најпосећенија места у овој прелепој земљи, познате културно-историјске споменике, архитектонска ремек-дела, природне лепоте и друге атракције. Читалац ће у књизи пронаћи корисне и занимљиве чланке о јединственим местима Русије, већ и детаљне информације, који ће вам омогућити да се припремите за путовање.

Књига ће бити занимљива и корисна не само за оне који путују, већ и за оне који би да воле Русију.

Путовање уз приче Остоје Војиновића кроз градове простране и никад докучиве Русије представља једно интересантно путешествије, нису то обичне разгледнице из Русије, него колоритне фреске њених градова и предела, хиљадама километара удаљених једних од других, људе разних вера и живота у њима, где аутор и пером и срцем отвара њихова врата и уводи нас у један делимично наслућиван свет, али никада довољно спознат, упознат, раскриљен.
Аутор књиге воли Русију оном истом љубављу која је јединствена на планети – љубављу једног Србина. Књига ће бити веома занимљива за читање српским патриотама и следбеницима панславизма – они ће се учврстити у својој слепој вери у свог “старијег брата“. Ништа мање читање неће обузети ни српске либерале, ни прозападањаке и русофобе – са сваком страницом њихова мржња према мрачном “освајачу са Истока“ ће јачати.

А што се тиче просечног балканског читаоца, који не тоне у сан и не буди се са мислима о Русији, већ живи своје свакодневне бриге, онда је на првом месту, ово књига за њега. Она буди душу…

Архив Војводине, као установа од националног значаја, препознао је да би благо, о којем се старамо, требало да буде видљивије најширој јавности – појашњава директор Архива др Небојша Кузмановић. – Уобичајено је, наиме, да грађани код нас траже документа везана за њихова приватна правна стања или проблеме које имају, или да научници, пре свега историчари, у Архиву истражују, али под нашим кровом се чува и мноштво грађе која је важна и релевантна и за најширу јавност. А спознаја о томе може до те јавности доћи или посредством изложби или кроз издавачку делатност, односно кроз наша електронска или штампана издања. Стога смо последње две-три године интензивирали и излагачку, а поготово издавачку делатност, и то не само кроз основна средства.

Двотомна књига Остоје Војиновића “Из Русије с љубављу – причом кроз руске градове“ објављена је у издању Архива Војводине који се у последњим годинима потврђује као више него респектабилан издавач. Захваљујући човеку који је од 2018.године на челу ове институције, свестраном, енергичном и врло предузимљивом др Небојши Кузмановићу, ова установа сваке године објављује много наслова и књига , од обрађене архивске грађе, преко историографских студија, до изабраних и сабраних дела наших истакнутих књижевника….

– Када синергично уклопите подршку државе – у овом случају Покрајинске владе, односно Секретаријата за културу и посебно председника Игора Мировића, који има посебан сензибилитет за књигу – затим добру установу каква Архив јесте, са огромном грађом о којој се стара, а која може да буде предмет истраживања и писања, потом одређено искуство од безмало четири деценије, које имам у издаваштву, и на крају ауторе који препознају ово што радимо, онда добијете ово што данас имамо: добру издавачку продукцију – казује др Небојша Кузмановић.

„Русијо, шта тражиш ти од мене? Каква се то непојмљива веза крије међу нама? Зашто гледаш тако, и зашто је све што год има у теби, упрло на ме очи, пуне очекивања? И ја, у великој недоумици, још непомично стојим, а већ је на моју главу бацио свој сен страшан облак, отежао од кише која ће тек доћи, а мисао се укочила пред твојим пространством. Шта прориче ово недогледно пространство? Зар се овде, у теби, неће родити неограничена мисао, кад си и ти безгранична? Зар није баш овде место витезу, кад има где да се прохода и покаже своје јунаштво? Веома јако обузима ме бескрајно пространство неизмерном јачином, огледа се у души мојој; натприродном силином засјале су моје очи. Их, како је блиставо, дивотно, непознато, безгранично пространство царевине! Русијо!…”

Николај Васиљевич Гогољ, Мртве душе

Ово штиво понудиће читаоцу само један мали део неоткривених тајни чудесне руске земље. Књига “Из Русије с љубаљу – причом кроз руске градове“ је једна ризница неиспричаних прича, оних непревазиђених бајки, потребних и одраслом човеку.Читањем ове књиге препустите се реченицама које се нађу пред вама, одаберите сопствену маршруту и са уживањем закорачите у царство природе, историје, културе и уметности које зовемо – Русија. Кроз странице ове књиге, пођите на јединствено путовање широм Русије, које ће вам бити представљена у другачијем светлу.

Добро дошли у Русију – Добро пожаловать в Россию!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: