О, јуначко моје вергло или: како вам не досади?
1 min read
Код мене на Копаонику, кад помињемо неког од комшија, или сусељана, дан-данас се говори о томе од какве је лозе; Јова је из „овакве“ куће, Лаза из онакве“, Жикини су још пре рата били лопови, Мома није ни под батинама одао брата…
Деси се и овако: „Владини су увек били добри људи, деда му је Албанију прешо, ама он се ожени оном роспијом из Ђерекара, те се деца на њу турише“. Или овако: „Добар овај Меле, ко да није од Петровића“. Две су поуке које ја видим из свих ових прича: онај, чији је деда пре триста година крао овце, данас краде компјутере; од крви се побећи не може. Друго је да, мада ретко, човек може својим личним прегнућем и радом на себи, да превазиђе недостатке предака.
Грађанско друштво је као онај снег што покрива брег: у њему свака лоза покаже траг. Традиција и обичај су, пре само сто година, били обавезни и чак ни најгори људи су морали да им се повинују те су, стога, изгледали бољи, него што су заиста били. И последња рђа је морала да иде у рат, да слави славу и Божић и да поштује људе око себе, јер у традиционално друштву није било зезања-погрешна реч и оде глава. Грађанин нема никакве обавезе ни према коме и мирно, без казне и стида, може да покаже слабости свог наслеђа, па чак да од тих слабости направи идеологију, да окреен леђа вери предака, да постане одрод, да изда све што је његовом народу свето. Нема казне за то. Оно мало гађења, које људи осећају у присуству такве сподобе, њу не дотичу, може да живи с тим.
Склон сам да мислим да људи, који су склони да потрче на сваку новотарију, модну, идеолошку, културну, или друштвену, немају поштеног претка од Косовске битке до данас; само, преци нису смели да се играју главом, јер је њена цена падала са сваким непочинством. Често чујем, у нашим полемикама да је „тај и тај“ издао претке. Можда. Ипак нешто мислим: да су му преци ваљали, не би их издао. Преци су суд над сваким од нас.
Уосталом, онај ко је преверио, ко је отпао од рода, није напустио само претке, него и себе; постао је као онај уклети брод, Холанђанин Луталица, који два века плови океанима, без живе душе на себи, да никад не пронађе луку. Оно што је, међутим, још погубније по последицама је што, напустивши нацију, напуштамо и културу те нације. Акултуралан човек је само нешто интелигентнија животиња и ништа више. Њиме више не господаре фини, хиљаду година намештани обичаји и навике рода, већ само сосптвене потребе и нагони. Чак и последњи чобанин, кад је на бачијама (ви кажете: колибама), није сам, јер су, у духу, сви његови и све његово с њим. Модеран отпадник и конвертит, сам је и у друштву истомишљеника и није способан за стварање блиских односа са другима, осим повремених, инересних везивања, која престају кад се исцрпи последњи динар.
Деси се, и у најбољим заједницма, да наиђе некаква омраза међу људе, али су постојали и механизми за релаксацију те омразе, модерним речником речено. И мржња је имала границе: кад се задовољи правда, и мрзитељи морају да заћуте. Конвертит, напустивши обичаје заједнице, губи граничник за мржњу и зато је њихов бес на зајеницу безобалан и неутажив. Постаје роб те мржње и, изван ње и без ње, његов живот губи смисао. Изгубљен му је сваки дан у коме није пљуцнуо на оне који претке нису напустили. Можеш да га игноришеш, али он тебе не може. Као лечени алкохоличар: нико га, у друштву, у кафани, ништа не пита, али он, како зине, почне: „Ух, што ми је добро од кад сам баталио“. Или као разведена жена која, чим се исплаче, отрчи до прве пријатељице да је дави причама како се срећно развела.
Мој пријатељ Веселин, најинтелигентнији и најшармантнији коцкар и пробисвет кога знам, често ми је говорио: „Најлакше ти је да будеш оно што јеси, све друго ти ствара додатне обавезе. И најлакше ти је да говориш истину, не из моралних разлога, него зато што онда не мораш да памтиш шта си лагао“. Конвертит мора да живи са „додатним обавезама“ и мора да памти шта је лагао, односно да, једном изговорену лаж, брани новим и новим, док му се читав живот и сваки дан у том животу, не претвори у опсену.
Самообмана сваког конвертита је да ће моћи да живи у некм акултуралном стању, изван обичаја и традиције. Човек је, просто, такво биће, тако је задат као врста, да се без тога не може. Увек ће се нешто славити, неко ће се рађати у умирати, женити, а свака таква појава у животу захтева обичај, који је тако дубоко уткан, као потреба, у људско биће, да бежања од њега нема. Ко не верује, нека погледа групу трогодишњака која се никад раније није срела, како, већ после пар минута, имају „обичај“, односно како одмах знају како се нека игра игра и шта је у тој игри поштено, а шта није. Када се возимо аутобусом, са савим непознатим људима, па се деси неки инцидент у саобраћају, ми се одмах сврставамо на страну нашег возача, чак и ако је он виновник неке ситуације. То је обичај у бићу он се не да укинути. То су, дакле, органске, биолошке заједнице које се стварају по неколико пута дневно, према потреби и јендако брзо нестају.
Конвертит, међутим, нема моћ да гради сопствени обичај. Када би то било могуће, после свих отпадања од српске нације, данас бисмо имали нацију конвертита, а ми имамо само заједнице Хрвата, Бошњака и осталих, што значи да се ковертити може бити у једној генерацији, али се после мора укључити у неку већ постојећу заједницу и културу. Милогорац се не може бити довека. За пола века од данас, сви Милогорци ће постати или Хрвати, или Бошњаци, или нешто друго, али Монтенегрини неће бити. Да је то могло, десило би се пре триста година, не би тадашњи конвертити Турци постали.
Опет, мука конвертита је и у томе што он све дефинише негативно. Он „није нешто“, а не „нешто јесте“. Србину је лако: он је то што јесте, није „атимонтенегрин“. Прва одредница Монтенегрина и осталих наших бивших сународника, јесте да нису Срби. Без тога, они се не могу разумети. Не нација, него противнација. Да су органски изникли, да имају историју, били би потпуно равнодушни према нама. Ни ми, Срби, нисмо бирали поред кога ћемо живети, па се опет не будимо са именом друге нације на устима. То смо што јесмо, а све друго је камичак у ципели, са којим се, просто, живи. Ја заиста не знам о чему би Монтенегрини причали, кад нас не би помињали? О својим великим, монтенегринским јунацима и биткама, о великој монтенегринској привреди и економији, о својим древним обичајима? Не. Ако данас не пљуне Србе десет пута, није Монтенегрин, нити Милогорац. Тек тако он зна да то јесте.
Што се Црногораца тиче, један део њих ће, по логици збивања, прећи у Милогорца, па после с њима у неку трећу нацију. Не у Грке, или Румуне, јер ти народи нас не мрзе, па је прелазак у њих сасвим бесмислен за Милогорца. Мора да буде нека нација која не може очима да нас гледа.
Један део Црногораца, међутим, пожелеће, пре или касније, да са нама живи братски, чак и ако буду држали до посебности. Из неких црногорских душа ни Мило неће моћи да ишчупа цара Лазу, Обилића и Светог Василија. Уосталом, што би Србима и сметала нација која нема антисрпски карактер? Мука је што ће и они морати, за генерацију или две, да бирају. Не може се довека стајати између Срба и Монтенегрина. Пре, или касније, нешто ће превагнути. Ако превагне на нашу страну, немојмо да цепидлачпимо и уједамо, него будимо широкогруди. Лако је критиковати, али уздржавање од критике је велика културна тековина, можда и најплеменитија коју је људски род икад створио. Мислим да и многи Црногорци данас знају да је све ово „за време“. С нама могу како хоће, али са Милогорцима, а тек са оним што ће од Милогораца постати, Црногорци неће моћи да изађу на крај. Код Монтенегрина нема „може и овако, и онако“; код њих само по њиховом.
Могу да разумем црногорски осећај супериортности над осталим Србима, али не капирам како не схватају да тај исти осећај има и Шапчанин над Ваљевцем, Чачанин над Ужичанином и обрнуто? Код мене, на Копаонику, па и у читавој Расини, нико никад није преверио, нити је једне џамије икад било, па често слушам црногорске приче о томе како турска нога никад није крочила у делове Црне Горе и то баш оне који су добро премрежени џамијама и треба, ваљда, да верујем да су џамије из хеликоптера спуштали, да не би ногом крочили? Треба да на томе градим неку своју, копаоничку посебност? Смешно. Свак је имао историју какву је морао да има. Да је могло другачије, било би другачије. Дизање једне објективне посебности на ниво нације, сасвим је неозбиљно и неодговорно. Кад бисмо сви ту логику следили, Срби би се распали на сто нација. Личне немам кап црногорске крви, али сам вас, од кад знам за себе, сматрао браћом и својима. Не знам зашто би вама било тешко да резонујете на исти начин? Сваки дан слушам београдске приче како све Црногорце треба одавде протерати и мислим се: кад бисмо све дођоше из Београда протерали, остали би само потомци Цинцара, Јевреја и Турака, Србина не би нашли до Космаја.
Једну ствар нерадо признајем: Срби и Србија се распадају и ником нису привлачни. Србија више није пијемонт за све Србе, добра је још само за бежање из ње. Али, знајте и ово: мајка се воли и кад је стара и болесна, а не само кад је млада и здрава. Опет, како год да смо мршави данас, знајте и ово: док је нас, из Србије, макар на умору да смо, биће и Црногораца. Ми стојимо између вас и Монтенегрина. Ако од нас дигнете руке, ако се скроз одродимо, ми ћемо преживети, али за вас нисам сигуран. Неће моћи да вас гледају Монтенегрини како се молите код Амфилохија и идете у Острог.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:


Одличан текст Миланче. Опет. Перфектан тајминг, такође. И знајући шта падиш, пртпостављам није случајно.
Нажалост, ови коментари говоре све. Одма ће се наћи неки *Реалиста* и неки *Зец* који ће ући у конфликт.
Каква демократија, какво право гласа. Једино врло јака војска која би све држала гвозденом руком може да нас спаси. Јер ако се оcтави нама да се договоримо и одлучимо, јадна ли нам мајка.
Дуле (Л.А)
A voliš li i onu tvoju braću sa šahovnicom, e, što i ne bi od iste ste fele!
ecce homo, ja nijesam bio, nego ne trgujem i ne zivim od nacionalne pripadnosti, vec od svoga rada.
Inace nije mi mjera vrijednosti covjeka njegova nacionalna pripadnost vec nesto drugo.Ako si razuman znaces, u suprotnom dzabe ti je pricati.
Eto ti Mila i njemu slicnih i srecan ti bio.
E bogomi i ja živim isključivo od mog rada. I nikada ne branim Mila i DPS. Ali ako na miting za nove izbore i bolji standard dođeš sa zastavama druge države pjevajući četničke pjesme ja moram biti protiv toga. Takođe svi ovi koji ne misle kao ja ovdje kad pišu o bilo čemu srpskom uvijek kažu naše. Inače imam jednu podjelu na ljude i neljude ali je stvar osnovne kulture poštovati zemlju u kojoj živiš, iako ti je neka druga milija.
Realista ajde polako prti zaradio si mazu od dzema i ne lupaj vise.
Ha ha. „PRTI“ „MAZA“ Mora da si skoro sjargo pa ti ostalo. Kako ste se uzvrćeli. Jo malo pa nikome više nećete bit od koristi.
Tek kad vidim koliko mrzite Crnu Goru shvatam koliko je u stvari volim. A sad je frka jer vam ističe rok trajanja a najviše vas boli sto se u Srbiji na vas ne obrću. I oni su digli ruke od vas.
Realista, колико коментара си оставио увек се сетим старе народне мудрости која каже “ празна канта звечи“.
Паметноме доста, Уздрављу.
Više je nego komično kad velikoalbanski halakači citiraju Njegoša!
ne diraj nam u regionalnu deponiju!
u MNE nap-edujemo ni rodbina se ne poznaje. ne može se reći ko je od koje kuće. brzo će se uzimati među sobom i rađati KRETENI. nikoga nemam u Srbiji ali je volim. da tamo živim nikad ne bih nogom kročio u MNE. da se nešto pitam a ne pitam SVE bih Montenegrine najurio iz Srbije. PRVO KOLONISTE IZ LOVĆENCA
a koliko ti poznajes te iz Lovcenca anonimni,sem Stevovica i jos mozda njih 5 ili 6 ,nemozes napadati te ljude tamo,pogresno vi je misljenje o kolonistima iz Lovcenca.Koliko ih ja poznajem svi su ili velika vecina bili za Milosevica,ima ih koji su bili za Djindjica, to znam jer sam tamo odlazio dosta puta i dosta ih poznajem dobro pa imam moralnu obavezu da vi kazem da ne govrite istinu,da su u kucu starija celjad bila za Milosevica mladja za Djindjica,za ove nase kukavice niko nije mario vise nego za lanjski snijeg,drzave se podijelile ili prije podjele Milo je naso par kojim je dao pare da navodno traze jezik i prava nacionalne manjine,ali toliki im je broj da je to ispod 1% a to ne zasluzuje ovakve kavalifikacije.zasto to ne rece da bi procerao Aleksu Djilasa ili Kapicice,ili ne znam koje po Beogradu koji sjede i u Moskvi i u Avali i u Podgoric,a svi su jednaki lopovi,a koja mi je korist sto se navodno zalazu za SRPSTVO.Nije to dobro nikako,isto,kao sto nije dobro sto se kupe glasovi po Beogradu protiv studenata iz Crne Gore ,kazu 15000 glasova,kada sam to procitao,pitam se koji su to studenti ,koji su to Srbi,ili to su isti Srbi kao ovi koji prodaju Kosovo i Mdetohiju,ili neki novi Crnogorci- Montenegrini koji priznase Siptarima drzavu.
Tako je vladao Djukanovic ,ne znaci da tako nece sjutra Vucic kada mu ode partner iz Crne Gore,ali znas koliko mi je do tih likova licno,taman koliko do one baraka na Cetinje.Medjutim siriti ovako netrpeljivost nije posteno,jer demokratski i neznam kako drugo da kazem hvata me muka od tih rijeci
Zato odvoimo kukolj na stranu,i malo vise da se upoznamo,mnogo ste citali Brozovu istroiju,nazalost ,a onu pravu morate tek uciti!
Zekane moram da te pohvalim jer ti je ovo prvo pisanje koje stvarno ima smisla i koje je normalno. Poduže kao i obično ali ok. Tako da od tebe nijesam diga ruke. Bićes ti dobar Crnogorac jednog dana.
samo se ti vrati nasoj vjeri pa cu ti sve oprostiti
Ja sam Crnogorac pravoslavne vjere. I ja kao i svi moji pretci sam na strani Crne Gore i nema mi se što opraštati. A za tebe nijesam siguran.
kazes da nijesi siguran,a zasto bi ja tebi vjerova,nego reci koji te je svestenik primio u vjeru pa da ti povjerujem,do tada osajte veliki znak pitanja,o tvojem pravoslavlju.vjerovatno si ti od onih koji kazu da su postovaoci.
Kako reče Rade Tomov „Al se bojim od zla domaćega“…
Cetalju, ti si izgleda opsjednut g.Zecom.
A ti si glup.
Ti Cetalju kako napises komentar tako ga i lajkujes sam sebi.Bravo.Izvanredno.Ipak te razumijem.samoca ubija covjeka.
Kad padne Milova hunta isciljece i Milogorci. Do pojave Milogoraca, Montenegrina i Dukljana postojali su Srbi i Crnogorci i niko nikome nije smetao. Ono, bilo je po potrebi da se bude ovo ili ono, to je u prirodi konvertita, ali ovo sa Milogorcima je zagrdilo i postalo nepodnosljivo.
Iako sam Crnogorac, od kada vlada Milova zlocinacka banda ja se nacionalno ne izjasnjavam iz inata i prkosa. Zgadilo mi se.
Sam Milo je sve nacije i ideologije promijenio i u sve se niti premetnuo da bi krao otimao i grabio za sebe. nista ga drugo nije interesovalo. Sve mu je malo. Od lakomosti se izoblicio. Razbolio se.
Odjednom su mnogi kojima se ni porijeklo ne zna postali veeeelllliiikkkiii Crnogorci pretvorili to u unosno zanimanje. Takvi zasluzuju prezrenje.
Postoje samo dobri i losi, eksploatisani i eksploatatori, potlaceni i koji vladaju.
Nadzivjecemo i Mila i Milogorce, kojih nebi ni bilo da se ovo zlo nije ovoliko odrzalo.
CvorAK, Koliko si bio pravi Crnogorac sam si priznao. Crnogorci nijesu nestali ni poslije vise od sto godina posrbljivanja. Nece ni poslije Mila. A ti ostani medju Srbima. Njih brukaj.
Milance, ti si C A R ! Pozdrav iz Sombora.
Žali bože potrošenog vremena. Trebalo bi dosta vremena pa komentarisat ovakve gluposti. Ali ovo na kraju moram. „Dok je Srbije biće i Crnogoraca“ Pa dok ste vi bili 450 godina pod Turcima Crna Gora je postojala (sa prekidima) a čim ojačaste uvaliste nam Mojkovac i poslije ljetovanja na grčkim ostrvima okupiraste Crnu Goru.
A i ovo za Beograd nije loše. Sami priznajete da kao nacija i ne postojite.
Tako je brate sa Kopaonika!
Црвени Хрвати по Старчевићу – зло самопотирања!
Sjedim danas i pricam sa jednim Njemcem,znas kaze on gdje nam je buducnost,gdje pitam ja,Namibija,da zemlja velika a malo naroda tamo se govri Njemacki ne svi ali ima ih dosta koji znaju,dobro a sta cese tamo,pitam ga ja,ako docekam penziju tamo mogu zivjeti dobro od nje ,a do tada ,bice posla gradicemo kuce stanove,Njemacka je ovaj puta kapitulirala,i to najgore sto moze i ovako razmisljau mnogi Njemci,nesto slicno kao Srbi u zadnjih 100 godina.A tako kazem mu ja,ali polako nije ti ovo kraj,kako nije pita on , nije nije,kada sam ti govrio 2000 da ve ceka gora sudbina od Srba nijesi vjerovao ,e sda vidm da si bio u pravu.Iskredno niko ovo nije mogao predvidjeti da za par mjeseci sve ode i to izgleda ozbiljno dovraga.Valjda necemo mi nestati bilo tamo u Srbiji ili ovdje u Crnoj Gori,da smo osvilenili jesmo,ali da se to promijeniti.bice uvjek Crnogoraca koji hoce za Beograd i Srbijanaca koji hoce za Budvu,nije to od juce,pa nece to uskoro prestati.Ovima na Zapdu je ovo novo,nama nije nista novo i ono sto nikad nije bilo nam se u nekom drugom nacinu i vremenu odigralo i desilo a svi smo ga bar kroz pricu dozivjeli.
Njemacka kancelarka broji zadnje dane ,pa ako je utjeha i Djuknovicu moze reci eto i Merkelova je otisla pa morao sam i ja,sta ce reci Vucici nebih prognozirao ali za pocetak bilo bi dobro da pocne postavljati zicu prema Makedoniji.
Dobro mi uopste postojimo ko je s nama upravljao i sta su sve radili od nas ,i tamo i ovamo.Nastale su i drzave i nacije samo da se bolje pljacka.neke skupstine ili valde sve su me vise podsjecale na krdo magaradi nego na to sto su trebale i bile po Ustavu druzne da rade.
Nikad nije gore da nemoze biti jos gore,ali ovaj put ce biti bolje,istoriski je uvjek bilo tako,kad Zapad pocne da se komesa mi se nekako konsolidujem,kako ostaje da se vid,moze ovaj narod ,i nije prvi put da se digao iz pepela,sada je jednostavno umaran i prispao.kao pred zoru kada lopovi navise kradu,dici cese ovaj narod i obnoviti svoj duh i drzavnoi i nacionalni,prezivjeli smo ratove zemljotrese bombardovanja poplave,pa cemo i ove lopove ,koji niucemu nijesu imali mjeru,pa zato bi mi imali mjeru da ih ne otjeremao,u pocetku cemo milom,ali ni slia se neiskljucuje.sadji Milo dok te nude ,kaj ces se kad ponuda ne bude.
Galvu gore ,predhonici su obecavali i pre jurisa pljacku i plijen,ovo sda je drugoi,narod hoce da zivi i radi ,a za pljacku da se ide u zatvor ,ali zato se mora napraviti drzava,ova u kojoj mi zivimo to nije u stanju jer je pljacka osnovni vid djelovanja vlasti,zbog toga je i doslo do voga pored ostalog.
Zivjet ce ovaj narod jos dugo i dugo..!!!!!!!!!!!!!!!!
Što li je pisac htio reći ??? Zekane ti po običaju. Napišeš metar teksta a o čemu pišeš ni ti pojma nemaš.
I glupost ce zivjeti dugo, dugo… Do vjecnosti.