O Božiću u nama i nama sa Božićem

Piše: Mišo Vujović

Znanje oblikuje, usmerava, nadograđuje i uzdiže ličnost, ali ga duša čini čovekom. Duša bez Boga je kao usahlo korito reke u kome nema života!

Ljudi bez vere su nabrekla trupla koja demoni najlakše orobe.

Pohlepa i grabež kao aksiom savremenog čoveka jedino se obuzdavaju verom i merom. Mera čovekova je osećaj da nije rođen samo zbog sebe već i zbog onih oko sebe. Bližnjih i dalekih, gladnih i posustalih.

“Pomozi jaki nejakome”, govorili su naši stari.

Ne okreći glavu od ubogog jer će i Bog okrenuti glavu pred tvojom dušom!

Pred njegovim licem će se brojati ono što smo darivali a ne što smo investirali.

Svaki zagrljaj je podsticaj, dar nagrada, davanje primanje, blaga reč lek… Sav imetak je prolazan kao i telo. A čoveka čovekom ne čini telo već delo.

A delo je jedino odelo kojim ćemo se u večnosti ogrnuti. Miris Božića nije samo svečana toplina doma već blagodat davanja i dobrih dela!

“ Ako mi budemo bolji i nama će biti bolje”, govorio je svjatejši patrijarh Pavle. Stoga se potrudimo da Božić u nama živi cele godine.

Mir Božji Hristos se rodi!