Пише: Ива Бајковић
Изгледа да је најбезболнији начин бављења политиком у Црној Гори отварање неке НВО, а затим преко исте НВО постати и политички аналитичар, и аналитичар јавних политика, и борац за људска права, и медијски експерт, врло вјероватно и заштитник животне средине – јер сада је поглавље 27 актуелно, па самим тим и грантови су издашни.
Не знам ко је и када легитимисао НВО активисте као добре саговорнике за теме које се тичу свеукупне политичке стварности у Монтенегру, али тек – дискретно су се увукли.
Можда и зато што позамашан број “независних“ новинара држе на свом платном списку, али то је већ друга тема и има везе са етичким кодексом који је одавно мртво слово на папиру.
Ни мјесец дана није прошло откако су грађани изашли на улице, већ су почела различита мешетарења око тога шта треба да буде крајњи циљ протеста. Неко спомиње техничку владу, а други пак – пријевремене изборе.
Идеја о пријевременим изборима дошла је управо из НВО сектора. Перјаница ове приче, Далиборка Уљаревић је изјавила да је техничка влада чисто губљење времена. ОК. Али поставља се питање – зашто?
Уколико техничка влада подразумијева пад ове Душка Марковића, онда долазимо до тога да неко не жели да Душко оде са позиције одлучивања и контролисања свих токова, па и изборних у држави.
Логично се намеће питање чему хитност за оваквим рјешењима? Зашто изаћи на унапријед изгубљене изборе, у којима ћемо добити само једну прегруписану политичку реалност, али не и суштинску измјену услова у којима се они одржавају?
Па зар нису слободни, фер и демократски избори фундаментално политичко право?
Пошто у јавности постоји мање више јасан консензус око тога да ДПС неће тако лако предати власт коју је држао деценијама, будите сигурни да нема тог надзора међународне заједнице који ће нам обезбиједити изборе без куповине гласова.
Знамо и то да постоје огромни црни фондови који су још одавно обезбијеђени из различитих извора, па зашто уопште очекивати да ће се нешто догодити само зато што је Милу Ђукановићу прошао рок трајања на Западу?
Одговор на сва ова питања можда лежи у чињеници да су све ближи избори за Европски парламент, и да је једино сигурно да ће гарнитура предвођена Јункером, Ханом и Могеринијевом дефинитивно отићи са челних позиција.
У овом тренутку нико са сигурношћу не може да прецизно одговори како ће изгледати будући састав, тачније однос политичких струја у ЕУ након избора.
Све снажнији замах десно – популистичких струја, које су фокусиране на унутрашње проблеме својих држава, прилив миграната, тешко да ће омогућити лежеран приступ који је до сада ЕУ његовала према балканскимм стабилократијама – односно решите то кроз институције система.
Индикативан је и долазак самог Хана у Подгорицу, који не само да није хтио да се види са организаторима протеста који већ трећу недјељу окупља све већи број грађана на улицама главног града, већ је фокус свог сусрета ставио на енергетску ефикасност. Закључак, добар је ДПС, само вам прозори не дихтују добро.
У том вакууму овдашњи бриселски извршиоци налога остају без јасно дефинисаних инструкција. Зато и јесте журба да се изађе на изборе како би се ухватиле преговарачке позиције у некој будућој прерасподели карата не само на унутрашњој, већ и међународној сцени – јер од грантова многи лагодно живе. Индикативан је и ауторски текст бившег британског амбасадора Ајвора Робертса за Политико, који врло јасно види Душка Марковића или Игора Лукшића као Ђукановићеве насљеднике, односно трасира пут ка здравом језгру ДПС.
Али зато и јесте тренутак, први пут да опозиција искористи овај брисани простор и артикулише јасне интересе грађана које представљају, и да колико толико утврди правце дјеловања који неће бити диктирани у неком кабинету ван очију јавности.
Ни Америка тренутно није превише заинтересована за Балкан сем решавања питања Косова. Дакле, геополитички – први пут да нам се отвара могућност за дефинисање једне нове стратегије – стратегије реформи, и колико толико слободнијег одлучивања унутар наших држава.
Питање је само колико ће политички актери имати смјелости, знања и одлучности да изнесу тај посао до краја? И наравно да се ослободе погубног утицаја НВО сектора, односно оних који су управо на добро контролисаном хаосу живјели не оптерећујући се питањима свакодневног опстанка који мучи више од трећине грађана Црне Горе.
Које год рјешење било, никако не треба пристати на пријевремене изборе без успостављања услова да се исти одрже у једној, ајде да кажемо – макар пристојној атмосфери. Све остало је заправо континуитет а не дисконтинуитет владавине ДПС,а ко год се налазио на челу те партије.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Sjajna Iva!