НВО „Банка хране“: Црна Гора грађанима “честита” Свјетски дан социјалне правде незапосленошћу

Међународни дан социјалне правде обиљежава се 20. фебруара након једногласне одлуке 192 чланице Уједињених нација која је била 2007. гoдине.

Препозната је потреба уједињавања снага међународне заједнице како би се искоријенило сиромаштво, повећала запосленост, достојанство рада, једнаке могућности, приступ једнаких права за све.

Из НВО Банка хране су казали да се социјална правда заснива на принципима поштења, једнакости, поштовања различитости, приступу друштвеној заштити, као и принципима примјене људских права у свим подручјима живота.

„Када је у питању социјална правда, није важно само да земља с новцем може генерално да чини добра дјела, већ је од велике важности и питање како свака од земаља може да искористи своја средства како би обезбедила социјалну правду што већем броју људи„, наводи се у саопштењу НВО Банке хране.

Црна Гора, додају они, својим грађанима “честита” Свјетски дан социјалне правде великом незапосленошћу од званичних 41 229 особа, повећањем пензија од минорних 2%, поскупљењем струје и најавом поскупљења воде, дугом листом лијекова који се плаћају, здравственом заштитом која не задовољава потребе најугроженијих као и малим бројем социјалних, радних и других права.

„Званични подаци који кажу да у Црној Гори је регистровано 188.000 запослених, 191.000 пензионера, корисника социјалне помоћи и незапослених су забрињавајући. Ово је изазов који држава мора да ријеши“, казали су из ове НВО.

Наглашавају да, просјечна радна сатница од свега 3 евра (Монстат), није довољно ни за минимум преживљавања; упоредимо је само са минималном потрошачком корпом која је 640 евра и биће јасније зашто је тако.

„Запослени код нас, ако имају срећу да примају просјечну плату зараде за читав радни дан колико њихове колеге у ЕУ за један сат. Просјечна нето плата у 2018 је била око 510 евра ,тај износ је далеко од стварног јер половина радника ради за плату од 250-300 евра, 7 7000 прима до 250 евра, а 36 639 радника је на минималацу од 193 евра, истичу из НВО.

Кажу и да број оних који имају неки вид социјалне заштите, не задовољава реалне потребе становника који живе у немаштини.

„Социјална примања су мала и не омогућавају подмиривање основних људских потреба као сто су :станарина, храна, рачуни за струју,воду, лијечење, образовање. Све је већи број Народних кухиња широм Црне Горе а потреба за њима расте. Свједоци смо да велики број људи по контејнерима тражи храну и одјећу“, каже се у саопштењу.

Упозоравајућа је, сматрају они, стопа ризика од сиромаштва која је по задњим подацима Монстата износила 23.6 %.

„Сваки четврти грађанин је у ризику од сиромаштва по статистици, која је чести удаљена од стварног стања на терену. Велики дио популације живи у условима тешке материјалне оскудице и не може задовољити основне потребе за достојанственим животом попут квалитетне прехране, адекватних стамбених услова, гријања просторија. Хиљадама радника не евидентира се радни стаж, остају без социјалног осигурања, незаштићени су на послу, осуђени да раде и дупло радно вријеме, без слободних дана и празника“, казали су из НВО.

У мраку рада на црно, оцјењују, остају скривени бројни случајева дискриминације о чијим димензијама и тежини можемо само да слутимо, јер се ријетки усуде да је пријаве због страха и неповјерења у институције које би требало да их штите.

„Из Црне Горе се иселило 22,1 одсто становништа. Млади људи одлазе јер немају перспективу, запослење, рјешавања стамбеног питања ,формирања породице. Они који су остали махом живе са родитељима и избјегавају проширење породице, што треба да брине одговорну државу. Наши људи расити широм свијета шаљу својим сиромашним рођацима у Црну Гору годишње око 500 милиона евра, што говори да грађани преузимају на себе терет сиромаштва услед неадекватне подршке државе“, наводи се даље у саопштењу.

Додају, да институције система игноришу проблем сиромаштва и социјалних неједнакости чија два пола ; екстремно богатство мањине и екстремно сиромаштво већине мељу средњи слој и основу на којој почива друштвени просперитет и одрживост демократије.

„Истовремено, те исте институције немају снаге да се изборе са корупцијом, криминалом, избјегавањем плаћања пореза, креирајући тако систем неравноправне расподјеле у којем мали дио профитира а већина зарађује недовољно и бива оптерећена наметима како би се губици у буџету надокнађивали“, закључује се у саопштењу.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: