Нурковић оптужује свијет, а ћути о српским жртвама: Селективно сјећање и политичка манипулација Сребреницом

Док потпредсједник Скупштине Црне Горе Мирсад Нурковић са патетиком говори о „савјести човјечанства“ и „цивилизацијским достигнућима“, његово саопштење поводом обиљежавања 30 година од геноцида у Сребреници свједочи о још једној ствари: потпуном институционалном и моралном игнорисању српских жртава из протеклог рата.

Нурковић, говорећи у име државне делегације, користи терминологију која се граничи са политичким активизмом, а не са достојанственим одавањем поште жртвама. Он не говори само о Сребреници као о конкретном злочину, већ је, према његовим ријечима, то „морална рана човјечанства“, „питање савјести“, те да „сви постајемо одговорни“ ако ћутимо. А гдје је савјест када су у питању српске жртве у Подрињу, Возући, Сарајеву, Конјицу, Мостару, Равној Гори, или у злогласним логорима за Србе као што су Силос, Тарчини, Музичке школе и многи други?

Да ли је икада ико од наведених посланика и „савјетника“ из црногорске делегације упутио саопштење, иницијативу или изразио саосјећање с породицама српских цивила који су масакрирани од стране муслиманских снага од 1992. до 1995. године? Да ли је иједна реч речена о 3.500 убијених Срба у регији Сарајева, или хиљадама протјераних из Федерације БиХ?

Нурковић у свом говору настоји да глобализује одговорност за Сребреницу, али очито селективно приступа „истини“ – оним дијелом који одговара западним наративима и унутрашњем политичком позиционирању у Црној Гори. Док држи „моралне лекције“ свијету, лично и институционално прећуткује патњу хиљада Срба, игнорише злочине над њима, и на тај начин доприноси управо оној мржњи и подјелама које декларативно осуђује.