Novo rukovodstvo, stari narativi: DPS spreman da ponovo spasava Crnu Goru

Dok građani Crne Gore nastavljaju da se prilagođavaju novoj političkoj realnosti, neki stari znanci ne odustaju od borbe za svoju viziju budućnosti. Na tribini u Plužinama, funkcioneri Demokratske partije socijalista održali su, kako sami kažu, još jedan istorijski govor u svojoj misiji da „spasu“ državu – naravno, tako što će se vratiti tamo gde smatraju da im pripada mesto.

Potpredsednik DPS-a Ivan Vuković sa ponosom je istakao kako je njihova partija „najjača u Crnoj Gori“ i kako je partijska baza njihova najveća snaga. To, naravno, ne znači da građani dele isto uverenje, ali ko još broji glasove kada je samopouzdanje na ovako visokom nivou?

„Pokazali smo da smo spremni da ponesemo teret odgovornosti u teškom vremenu,“ poručio je Vuković, verovatno zaboravivši da su upravo oni godinama nosili odgovornost koja je Crnu Goru i dovela do tog „teškog vremena“ o kom govori.

Ipak, poručuje da „rezultati ne smeju da zavaraju“, što je pohvalno samokritičan stav – ako bismo zanemarili kontekst u kom je to rekao. Jer, da bi ponovo upravljali državnom politikom, potrebno je najpre uveriti građane da je vraćanje DPS-a jedini način za „stabilizaciju prilika“.

Potpredsednica DPS-a Aleksandra Vuković Kuč predstavila je program stranke, opisujući ga kao „superioran“ i jedino rešenje za Crnu Goru. Činjenica da je Crna Gora pre samo pet godina bila pod upravom istih tih „superiornih“ kadrova i da su građani svojim glasovima doneli odluku o promeni vlasti, za nju izgleda nije naročito relevantna.

„Da bismo ga realizovali, moramo se vratiti na pozicije upravljanja državnom politikom“, poručila je Kuč, dajući do znanja da se bez DPS-a, jednostavno, ne može. Jer, ako je vlast promenjena, ali DPS i dalje sebe smatra „jedinim spasom“, možda problem nije u građanima, nego u samom DPS-u?

Šef Kluba poslanika Andrija Nikolić odlučio je da ponudi nešto što podseća na realnost, ali je ipak samo još jedna dobro upakovana politička teza. Dok on tvrdi da politička konkurencija „rapidno gubi glasače“, istovremeno govori o tome kako „rezultati izbora pokazuju da građani ne prihvataju“ narativ o tome da DPS nije reformisan.

Sa druge strane, po njemu, sve reforme koje je DPS sproveo dovele su do porasta podrške stranci. Ako je tako, bilo bi zanimljivo videti tu podršku u nekim konkretnim izbornim brojkama, ali Nikolić je ipak odlučio da se osloni na svoj osećaj.

„Naš poslanički klub je najaktivniji u Skupštini“, tvrdi Nikolić, zaboravljajući da su građani u poslednjih nekoliko izbornih ciklusa slali jasne poruke o tome koliko cene tu aktivnost.

Ako je suditi po nastupima Vukovića, Kuč i Nikolića, u DPS-u nema dileme – sve ide uzlaznom putanjom, sve što je bilo loše zapravo je dobro, i samo je pitanje trenutka kada će građani ponovo prepoznati „superiornost“ koju im ova partija nudi. Jer, u njihovom narativu, nije važno šta birači kažu na izborima – važno je šta će funkcioneri reći na tribinama. A kad se DPS vrati, biće sve bolje – baš kao što je bilo pre nego što su otišli.