Пише: Миленко Јовановић
Чекаоница Педијатрије у Дому здравља у Звечану добила је потпуно нови изглед, а дјеца која долазе на преглед сада улазе у свијет боја, цртежа и веселих ликова. Овај ведар амбијент дугују једном човјеку – новинару Синиши Стојановићу Стојкету, који је у своје слободно вријеме, без икакве накнаде, осликао зидове дјечјим јунацима и животињама.
Умјесто бијелих, стерилних зидова који су дјецу асоцирали на бол и страх, сада их дочекују Пепа прасе, Маша и медвјед, Мики и Мини, лав, жирафа, разиграни тигар – па чак и весела дружина плавих Штрумфова!
Свуда живописне сцене, пажљиво одабрани ликови из старих и нових цртаних филмова, који малишанима буде машту и доносе утјеху док чекају љекара.
Доктори и запослено особље, родитељи, али прије и изнад свега – дјеца, одушевљено су прихватили промјену. Мала чекаоница постала је простор у којем више нема депресије и страха – већ боје, осмијеси и разиграна машта.
Стојке није нов у оваквим подухватима. Већ је украшавао сличне просторе од Подгорице и Берана до Кикинде. Сликарство му је хоби, али, како кажу они који се разумију, и више од тога – таленат који плијени.
Синиша Стојановић до рата 1999. живио је у Приштини. Многи га и данас памте као млађаног, али популарног водитеља у култној емисији „Жута минута“ на ТВ Приштина. Дуже од двије и по деценије живи у Беранама, а већ годинама је стално на релацији Беране – Звечан, пратећи као новинар ТВ Мост све важне догађаје на сјеверу Косова и Метохије.
„Волим дјецу, волим боје и волим кад могу да оставим нешто иза себе што ће некоме измамити осмијех. Ако сам макар једном дјетету одагнао страх од љекара, моја мисија је испуњена“ — каже Стојановић за ИН4С.
Иако је отац двије одрасле кћерке, каже да му је љубав према дјеци непресушна. Управо она га највише мотивише да уради нешто корисно и љепше, без много приче и помпе.
„Синиша је човјек великог срца. Код нас није први пут, и знамо да ће, кад год нешто треба, он доћи прије свих. Његов допринос је много више од новинарског посла – он уноси душу у све што ради — каже један од запослених у Звечанској Дому здравља.
Његови цртежи на зидовима ће можда једног дана изблиједјети, али осјећај који остављају неће. У временима кад се доброта мјери профитом, Синиша Стојановић Стојке подсјећа да постоји нешто веће – човјек за другог човјека.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
