Novi zakon u Srbiji: Šest meseci zatvora ako se negira presuda Haškog tribunala

Negiranje genocida ubuduće će se u Srbiji kažnjavati i to sa šest meseci do pet godina zatvora. Ovu novinu donosi predlog Zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika koji je od utorka u skupštinskoj proceduri.

Ista kazna, po ovom dokumentu, sleduje i sve one koji genocid, za koji postoji pravosnažna presuda suda u Srbiji ili Međunarodnog krivičnog suda, javno odobravaju i značajno umanjuju njegovu težinu.

„Ko javno odobrava, negira postojanje ili značajno umanjuje težinu genocida, zločina protiv čovečnosti i ratnih zločina učinjenih protiv grupe lica ili člana grupe koja je određena na osnovu rase, boje kože, vere, porekla, državne, nacionalne ili etničke pripadnosti, na način koji može dovesti do nasilja ili izazivanja mržnje prema takvoj grupi lica ili članu te grupe, ukoliko su ta krivična dela utvrđena pravnosnažnom presudom suda u Srbiji ili Međunarodnog krivičnog suda, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina“, stoji u novom stavu pet, člana 387 ovog predloga Zakona.

Ovo, naime, znači, da po ovom predlogu neko može dobiti kaznu zatvora ako kaže da Srebrenica nije genocid iako ju je Haški tribunal, kao Međunarodni sud, proglasio genocidom, objašnjava za „Telegraf“ predsednik Informaciono-dokumentacionog centra „Veritas“ Savo Štrbac.

On izražava nadu da će se ovaj stav menjati:

„Mislim da će se taj član “brusiti”. To su, po meni, ustupci našem putu ili cena našeg puta za ulazak u Evropsku uniju pošto to postoji i u drugim civilizovanim državama. Kad je reč i Srebrenici imamo presudu suda u Hagu, a to je meni kao pravniku kada bih sudio nekom na prvom mestu bilo dovoljno jer je protivno utvrđenjima Haškog tribunala ili nekog suda u Srbiji“, kazao je on.

On ističe da nije za ovakvu formulaciju.

„Ako ima razuma i pameti, u toj formi ona ne bi trebalo ni da se izglasa. Na taj način, uskraćujete pravo, onemogućavate uopšte, na bilo kom nivou, u raspravama, čak i u Parlamentu da se kritički osvrćem na presudu ako imamo pravosnažnu presudu tribunala u Hagu, iako svi znamo da je to više politička ustanova“, ističe Štrbac.

Vlada Srbije je predlog ovog zakona usvojila na poslednjoj sednici koja je održana 9. novembra, a zatim tekst dokumenta prosledila u Skupštinu Srbije da o njemu odlučuju.

Planirano je da se sve izmene iz ovog zakona počnu da se primenjuju 1. januara 2017. godine, izuzev četiri člana koja će početi da važe 1. marta sledeće godine, i jednog koji će stupiti na snagu osam dana od objavljivanja u Službenom glasniku.