Изгласавањем измјена и допуна Закона о занатству посланици су одобрили приближавање занатства европским законским правилима, као и увођење реда у ову значајну привредну дјелатност.
Највеће промјене се тичу самог начина постајања и добијања сертификата занатлије, као и израде регистра занатлија.
Новим законским актом о занатству, прецизирано је да је за добијање статуса занатлије неопходно имати одређену квалификацију, која се стиче поступком које надгледа Министарство просвјете, науке и иновација (МПНИ) и уз мишљење Центра за стручно образовање.
Како се наводи у законском документу, сложене занате може да обавља само оно лице које има стечену националну стручну квалификацију.
– Сложени занат може обављати занатлија који, поред услова из члана 9 овог закона, има стечену националну стручну квалификацију, квалификацију нивоа образовања или положен мајсторски испит из подручја рада за занимање на које се односи тај сложени занат – пише у тексту закона, преноси ДАН.
Како се наводи, поступак признавања професионалних квалификација за обављање сложених заната врши МПНИ, по претходном мишљењу Центра за стручно образовање.
Поступак признавања професионалних квалификација за обављање сложених заната врши Министарство, по претходном мишљењу Центра за стручно образовање.
– У поступку признаваља професионалних квалификација за обављање сложених заната примјењују се одредбе закона којима се уређује поступак признавања професионалних квалификација за обављање регулисаних професија – наводи се у закону којем су посланици дали зелено свјетло крајем јула.
Према новом Закону о занатству, чланство у Комори занатлија је обавезно. Члан Коморе може бити само онај који је уписан у Регистар занатлија.
И износ доприноса, односно чланарине Комори занатлија регулише се уз сагласност Министарства просвјете, прописано је овим законским актом.
Нови закон јасно уређује поцедуру уписа у Регистар заналтија (електронска база података), додавањем овом документу три нова члана који се односе на упис, промјену и брисање података о занатлијама.
Оно што је посебно значајно јесте да се ће регистар бити јаван, из чега произилази да свако ко жели да користи услуге занатлија, може провјерити све у вези тога увидом у базу података.
Помак у односу на досадашњу праксу је обавезан жиро рачун занатлије, који мора бити наведен у регистру.
Како је прописано новим законским актом, ближи начин вођења и садржај регистра и образац пријаве прописује Министарство просвјете, као и само спровођење закона.
Инспекцијски надзор над спровођењем овог закона и прописа донијетих на основу овог закона врше тржишни инспектор и други надлежни инспектори, у зависности од врсте занатске дјелатности у складу са законом.
Рок за формирање регистра занатлија је шест мјесеци од дана ступања закона на снагу (односно од објављивања у Службеном листу), док је лице које се бави занатом дужно да у року од три мјесеца од дана успостављања регистра поднесе пријаву за упис у Комору.
У јавном регистру обавезни лични подаци, али и ПИБ занатлије
Грађани и заинтересована правна лица у регистру ће пронаћи податке, од имена, презимена и адресе, до података о томе кад је занатлија почео да обавља занат, о томе кад је уврштен у регистар, његовом пореском идентификационом броју (ПИБ), занимању – односно дјелатности, шифри дјелатности и облику организовања, регистрованом у Централном регистру привредних субјеката, као и врсте заната.
Увидом у регистар биће лакше и доћи до занатлије који вам је потребан, јер ће у овој бази података бити често ажурирани подаци као што су адреса, број телефона, мејл и адреса интернет странице (ако постоји).
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
