Нови закон о националним симболима: Пребројавање и агресивна припрема за предстојећи попис
Илустрација
„О новом закону о националним симболима се већ полако пише са бомбастичним насловима везаним за ову или за ону заставу. Изгледа да су се Албанци највише борили да легализују своју, па су успут легализоване и друге заставе за свадбе и весеља“, написао је на свом Фејсбук профилу Небојша Бабовић.
Како наводи, читајући само дио нацрта, одушевио сам се са колико ограничења се прописују поједине одредбе. Одушевио бих се још више да сам психолог, јер оволика потреба за регулисањем застава показује само огромну личну несигурност и открива да власт мисли да се повјерење у државу јача заштитом заставе, а не јачањем институција. У слабим државама заставе су закон, а у правно уређеним, никог на крају није брига којом се китиш.
„Омиљена ми је одредба овог богдановићевског закона да се право на симболе остварује ако нека нација има одређени проценат „на два узастопна пописа“. Ова накарада од одредбе значи да нека заједница може да изгуби право на двадесет година, ако у једном попису падне испод 5 или 50%“ пише Бабовић и наставља „Очита је намјера предлагача да у следећи попис уђе агресивно и нападне националне заједнице не би ли се проценат Албанаца, Бошњака, Хрвата и Срба смањио и закон обесмислио. Надам се да ће представници мањина бар у амандманима оборити ову глупост“.
По његовим ријечима, према попису из 2011, ситуација је као на слици коју објављује. На пет општина ће се стално вијорити српска застава, на четири бошњачка, а на двије албанска.
Истицање заставе на национални празник ће бити посебан тест демократије за Црну Гору. Ово право ће се остваривати у општинама са најмање 5% мањина. У пракси то значи и српска застава у 14 општина, бошњачка у пет, албанска у четири, а хрватска у двије.
„Посебно је интересантан статус националних аутохтоних Муслимана, групе која не прихвата Бошњачку националност. По попису из 2011. они би имали право на истицање заставе у пет општина. Оно што нисам нашао је која је то застава Муслимана па сам ставио приказ, као што није познато ни који су то национални празници Срба, Хрвата и Муслимана у ЦГ. Могуће је да неке инфо на слици нису тачне, јер имамо три нове општине“, истакао је Бабовић.
Слика показује да у Црној Гори има доста општина с националном разноврсношћу, а ту се истичу Бар, Плав и Бијело Поље. Једина општина у којој нема националних мањина више од 5% је Цетиње.
U mojoj kuci i oko kuce sve srpski simboli.Ko sisa ove fasiste!
… ga ti fašisto!
MFTB jajaro sendvicarska ne treba mene niko da objasnjava kako i kada se isticu nacionalni simboli ja to radim kad god hocu.A ti se javi Becku i popravite onu tendu Mirasu.
Vecina gradjana CG se osjecaju kao SRBI samo nesmiju svi to da kazu javno u danasnjem montenegru.
Knjazevina CG 1909g.popis 98% zborilo srpski cirilicom i 2 albanski.
Od koga ti “nesmiješ” da napišeš komentar ćirilicom???
Та ти је вала Анонимни ка Његошева
Becko ce to rijesiti.
Најпоразнија истина у вези истицања националних обиљежја у НДЦГ јеста та да га ниједан Србин не би сјутра вијорио са тробојком да није било Албанаца.
Толико о ДФ-у.