Нови руски устав забрањује и преговоре о уступању територије?

Пише: Игор Дамјановић

Када је почетком године изненада смијењена влада Дмитрија Медведева, као један од главних задатака новог премијера Михаила Мишустина и његових министара истакнута је промјена Устава Руске Федерације.

Важећи највиши правни акт, највеће државе на свијету усвојен је на народном референдуму 12. децембра 1993. године. Оно што највише занима руску јавност јесте директна уставна заштита пензионера и других социјално угрожених група, која ће подразумијевати редовно индексирање пензија и уношење посебне одредбе да најнижа зарада не може бити нижа од границе сиромаштва.

О уставним промјенама последњих недјеља водила се активна дебата у руском друштву, а радна група добила је до сада више од 500 различитих предлога. Надлежни комитет Думе донио је одлуку да се рок за пријем предлога продужи са 14. фебруара до 2. марта.

Очекује се да се грађани Руске Федерације о уставним промјенама изјасне већ 22. априла. Пажњу јавности заокупио је и предлог познатог руског глумца Владимира Машкова, који је затражио да нови устав искључи не само „могућност отуђења територије државе“, већ и „забрани могућност да се на ову тему уопште воде и преговори“. Иницијативу је подржао и сам предсједник Владимир Путин, који је изјавио да му се „идеја лично допада“, упутивши молбу правницима да је „формулишу у потребном облику.“

Образлажући свој предлог Владимир Машков је истакао да се „у страној штампи, посебно у пограничним областима, често могу чути мишљења неких страних политиколога да док је Путин предсједник није могуће ништа урадити, али када на његово мјесто ступи други човјек отвориће се могућности.“

Покушај ревизије исхода Другог свјетског рата
Територију Курилских острва, енклаве Каљининград и полуострва Крим руски глумац види као посебно изложене аспирацијама сусједних држава. Отворене претензије, иза којих већ деценијама стоји комплетан државни врх, ка Курилским острвима испољава Јапан, који је ова 4 острва изгубио поразом у Другом свјетском рату.

Знатно дискретнији су захтјеви, за сада неформалне природе, да се лука Каљининград врати под јурисдикцију Њемачке. Каљининград носи име бившег совјетског руководиоца Михаила Калињина, Њемачка је изгубила 1945. на исти начин као и Јапан. У вријеме њемачке власти град је носио име Кенинсберг. Ситуација око Крима мање више је позната свима, а руски територијални интеритет током 90-их био је угрожен на Кавказу.

Историја опомиње

С обзиром да је током историје руска територија у више наврата комадана, ова популистичка мјера коју је предложио глумац Машков можда заиста има озбиљно оправдање. Након револуција 1917. године из састава Русије трајно одлазе Финска и Пољска, Молдавију анектира Румунија.

Посљедице румунске анексије Молдавије присутне су и данас у виду замрзнутог конфликта у Придњестровљу. Тај де факто отцијепљени дио Молдавије, уз десну обалу ријеке Дњестар, Стаљин је 1924. године формално изузео из састава украјинске федералне јединице и образовао Молдавску Аутономну Совјетску Социјалистичку Републику.

Циљ совјетског вожда био је да настави да полаже формално право на анектирану Молдавију. Године 1940-е Румунија пристаје да врати Молдавију СССР-у и дио раније формиране аутономне области, уз десну обалу Дњестра улази у састав нове молдавске федералне јединице. Након распада СССР-а долази до етнички мотивисаног грађанског рата између Придњестровља и остатка Молдавије.
Русија без територија није остајала само након револуција, већ и добровољно, процјенама својих владара, које су се касније показале као погрешне. Већини је вјероватно познато да је руски цар Александар Други за тричавих 7 милиона долара продао Аљаску Америкацима 1867. године. Колико је ова одлука била погрешна показаће касније откивена значајна богатаства, а не безвриједна ледом покривена пространства како је процијенио тадашњи руски естаблишмент. Оно што се мање зна да су и Хаваји, друга савезна држава која није директно повезана са териријалном цјелином САД, првобитно били руска колонија. Тачно 50 година прије продаје Аљаске, године 1817-е цар Александар Први доноси одлуку да повуче руски војни контигент са хавајских острва и ову територију бесплатно уступи САД-у.

Историјски парк Форт Елизабет, туристичка атракција на хавајском острву Кауаи, уствари представља остатке руске тврђаве назване по царици Јелисавети.

Руско искуство примјер за Србију

Дакле, историјско искуство и тренутни геополитички односи утицали су да иницијатива глумца Владимира Машкова, о уставној забрани вођења преговора о комадању територије Руске Федерације, наиђе на позитиван пријем у домаћој јавности и државном врху. Тако би највишим правним актом били унапријед осујећени покушаји нове ревизије резултата Другог свјетског рата, сепаратистичке тежње појединих региона и дефинитвно затворило кримско питање. Уколико овај предлог добије постане саставни дио руског устава, то може послужити и Србији као примјер како да додатно уставно заштити свој територијални интегритет на Косову и Метохији

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: