Novi roman Miša Vujovića: „Džeparenje Ltd.“ – hronika prevara, pamćenja i poraza

Novi roman pisca Vujovića, pod naslovom „Džeparenje Ltd.“, donosi snažnu prozu koja balansira između satire i svedočenja, ličnog krika i društvene dijagnoze. Glavni lik, profesor Golub Goluža, nije klasični antagonist — on je običan čovek obučen u odelo pristojnosti, sitni majstor emocionalnih prevara, čovek koji ne krade novac već – tuđe poverenje, pažnju, zahvalnost.

Od prve scene, izgrađene kao snoviđenje, čitalac ulazi u svet gde se vaskršnji pozdrav pretvara u ironiju, memorija u oružje, a moral u predmet trgovine. Goluža ne nudi pokajanje, već ciničnu logiku vremena u kojem „ko ne uzme – ostaje prazan“. Njegov lik postaje slika sistema u kojem čast nema vrednost na tenderu, a pobeda opravdava svaku krađu.

Vujović u ovom romanu oživljava svog „Čopavog Homera“ – hroničara palih očekivanja, alter ega koji ne sudi, već pamti. Njegov stil je brz, iskričav, pun energetske napetosti između istine i anegdote.

„Džeparenje Ltd.“ je roman za sve koji su nekad verovali u red, prijateljstvo i smisao. Za one koji se pitaju gde je sve nestalo. I za one koji znaju – jer su već pokradeni.

„Glavni lik, profesor Golub Goluža, nije zlikovac iz ideoloških romana — on je sitni trik-majstor, školovani dezerter emocija, dubler života koji sjajno igra ulogu uspešnog, moralno uravnoteženog čoveka. Iza učtivosti krije se džeparoš duše: čovek koji je naučio da krade pažnju, zahvalnost, tuđe poverenje — sve osim novca, jer njemu nije potreban plen već potvrda da je nadmudrio.
U prvoj sceni, izgrađenoj kao snoviđenje, pripovedač se susreće sa starim poznanikom. Vaskršnji pozdrav pretvara se u ironiju, dijalog u polemiku, a memorija u oružje. Goluža se brani hladno: “Svet je takav! Ko ne uzme, ostaje prazan.” On nema kajanje — samo računicu. Njegov CV nema mesto za obraz, jer on ne vredi na tenderu, u biografiji, u institucionalnom svetu koji prezire prošlost i klanja se pobedi.
Vujovićev stil je brz, iskričav, često na ivici književne satire i svedočenja. Njegov “Čopavi Homer” nije samo alter ego — on je duh vremena, glas onih koji više ne žele da ćute. On ne osuđuje Golužu — on ga beleži. Arhivira. Memoriše za literaturu, kad ga istorija zaboravi. U tome je snaga ove proze: u spajanju anegdote i istine, karaktera i metafore, ličnog i opšteg pada.
Džeparenje L.t.d. je knjiga za one koji su nekada verovali u red, u prijateljstvo, u smisao. Za one koji se pitaju gde su nestali. I za one koji znaju — jer su već pokradeni.“