• Друштво
• Изабрано

Нови подаци о Јасеновцу: На простору логора више од 550.000 жртава

1 min read

3 дана ‎ ИН4С

Фото: Војни музеј у Београду

Постоје тенденције да се жртве Јасеновца умање и да се на неки начин злоупотријеби ћутање Социјалистичке Федеративне Републике Југославије о свим жртвама. Српска јавност никад не смије да заборави да је Јасеновац постојао и мора да га увијек именује као геноцид, сматра историчар Миле Бјелајац.

У архиву у Словенији откривене су информације које би могле значајно да допринесу утврђивању истине о јасеновачким жртвама. Према подацима из заоставштине Владимира Дедијера која се чува у 325 кутија у Љубљани, а које је пронашао публициста Никола Милованчев, у логорима на простору Јасеновца могло је бити и више од 550.000 жртава.

У Љубљани је откривен документ до сада скоро непознат стручној јавности, копија извештаја из новембра 1961. који је написала четворочлана комисија општинског одбора савеза бораца тадашње Босанске Дубице. Извештај је пронашао Милованчев, који је пренесен у тексту у „Политици“. Према подацима комисије која је ископавала три гробнице, у 120 обележених гробница, судећи по броју убијених у три које су детаљно претражене, могло би да буде 550.800 жртава. Наводи се да у Градини и њеној околини има још око 70 гробница разних величина, које су обрасле у шуму. После овог извештаја, дошло је до формирања савезне комисије која је изашла на терен 1964. године, али којој послије тога никада није било дозвољено да настави започета истраживања.

У поменутом документу наводе се начини на које су жртве убијане, али и то да су убице слагали тијела и посипали креч. Наводи се да је на једном квадратном метру пронађено 17 људских лобања.

О томе ко има право да говори о броју жртава и колико ће генерација проћи док не дођемо до стварног броја страдалих без лицитирања, у јутарњем програму телевизије РТ Балкан говорио је историчар Миле Бјелајац.

„Постоје тенденције да се жртве Јасеновца умање и да се на неки начин злоупотријеби ћутање Социјалистичке Федеративне Републике Југославије о свим жртвама, јер је Југославија била земља помирења, али то није био разлог да се не истраже жртве“, истиче Бјелајац, за РТ Балкан.

Једна таква тенденција је, подсјећа он, била шездесетих година, када је у попису становништва било уврштено пописивање жртава рата.

„Али је у старту била погрешна методологија јер су били искључени они који су страдали на пораженој страни. Тај несавршени попис је указивао на 56.000 жртава тада утврђених. Оно што је занимљиво је да су на многим странама реконструисана имена далеко већа. Антун Милетић је установио око 90.000 именом и презименом, а са неидентификованим 146.000. Ново руководство Јасеновца, Музеј геноцида, су ту негдје, стоје иза те бројке. Моје мишљење је да не може бити једини критеријум идентификовање по имену и презимену“, наводи Бјелајац.

Како истиче, пропуштено је драгоцјено вријеме у СРЈ да се конзервише тај спомен простор, јер је изостала подршка врха.

„Истраживања накнадно 1964. године, на терену, указују прво да је то простор од преко 200 квадратних километара, да је далеко већи број гробница био, него ове које су сада гробнице у оквиру спомен-парка, које су обележене као хумке. Данас су то пољопривредна земљишта. На само 15 квадратних метара је установљено 197 жртава, ту су жене и дјеца углавном, убијени, а да нису ни уведени у логор“, објашњава Бјелајац.

Питање жртава Јасеновца је незавршено, додаје Бјелајац, и истиче да га треба научно аргументовати.

„Увијек сам био против олаких инструментализација које задиру и у међудржавне односе Хрватске и Србије. Па и случај Степинца којим се бави и Ватикан, је један од деривата тог ширег питања Јасеновца. Српска јавност никад не смије да заборави да је Јасеновац постојао и да то увијек именује као геноцид, јер нема ниједног разлога због којег он не би био окарактерисан као геноцид. То јесте било планирано прије рата. Ми имамо проблем са историјским сјећањем и негацијом заснованим на претпоставкама“, закључује Бјелајац.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: