• Насловна
• Политика
• Топ 0

Нови облици лудила узели маха! Протест у Доњим Брчелима против СПЦ: Изједначили Стефана Немању са Муратом

6 дана ‎ ИН4С

Само у Црној Гори је могуће да се организује протест против Цркве – институције која је вјековима чувала и народ и државу, и писмо и памћење. Да није било манастира и свештенства, не би било ни Црне Горе. Али, ево, у Доњим Брчелима окупили су се „грађани“ да бране државу од сопствене духовне куће, користећи рјечник мржње који више приличи тоталитарним сектама него демократском друштву.

Оваква окупљања, а потом и медијски чланци, у сваком нормалном друштву били би таргетирани као опасни, шовинистички – али не и код нас. Редовне медијске узречице неких медија, попут „Црква Србије“, „попови Цркве Србије“, „окупациона Црква“, а онда и „малигни утицај Србије“, „Вучићева војска“, војна парада која се одржава у свакој озбиљној држави за њих није војна парада него „звецкање оружјем“, изговарају се и пишу у нади да ће да генеришу довољну количину мржње.

“Црква Србије је окупациона црква! Не дамо Црну Гору и њен европски пут!“, рекао је на протесту Ненад Никаљевић. Шта уопште значи ова реченица? Каква окупациона црква? На крају, какав европски пут? Црна Гора је била у Европи одувијек, сем ако не мисле да смо и у њу пренешени, или да смо кад из ње били изнешени. То је заправо потпуни аутошовинизам наводно великих црногорских патриота. Црна Гора не треба да буде на „европском путу“, јер је већ у Европи. Сваки пристојни, стварни патриота то зна и не насједа на елитистичке, колонијалистичке флоскуле западних сила које свакога ко се не уклапа у њихову визују Европе, па старом добром рецепту, сврставају у варваре. Очигледно, припадници овог скупа и протеста, уживају у томе да су варвари, свесрдно прихватају ту идеју, и желе да пошаљу Црну Гору на пут, који никоме није сасвим јасно шта подразумијева. У крајњем, једини пут којим Црна Гора треба да иде је да се врати себи.

Како су навели организатори, протест је строго грађанског карактера. Опет, још једна реченица која не значи ништа. Приче о „грађанском протесту“ падају у воду чим се чују пароле о „европском путу“ и „окупацији“. То није борба за државу, него борба против већинског народа и његове вјере. То је политички перформанс у служби партијске идеологије, а не брига за школску зграду.

Називати Српску православну цркву „окупационом“ није ништа друго до историјска неписменост и отворени позив на раздор. Ти исти који данас нападају манастире, не би знали ни ко су без те исте Цркве, која је сачувала и вјеру и идентитет када државе није било. Не би их било ни за грађански ни за неграђански протест.

Историја је, међутим, сурова за оне који јој окрећу леђа. Црква је преживјела Турке, Аустријанце, комунисте и безбројне прогоне. Преживјеће и ове малобројне и бучне „грађанске“ експерименте.

“Зато смо у обавези да одбранимо атак на наше културно наслијеђе. Данас смо ту да поручимо Цркви Србије да желимо да живимо у мири са свима, али не са онима који мрзе све црногорско и који чине зло. Нити ће се Црна Гора разградити, нити ћемо се ми одрећи Бога. Зато молимо СПЦ да се мане политике и да се држи јеванђеља”, рекао је предсједник Удружења Црмничана Јован Лекић.

Никоме није баш јасно како се брани културно наслеђе Црне Горе без СПЦ? Ко га је то одбранио ако није СПЦ? Како се то брани наслеђе којег се одричеш и трудиш да га преименујеш, протјераш, уништиш? Шта остаје од Црне Горе? Удружење Црмничана? Факултет за црногорски језик? Какав мир желите и које јеванђеље читате? Којој то деноминацији хришћанској припадате и да ли је то уопште хришћанство?

Је ли у питању само глупост или зла намјера? Да је могуће ријеч и о глупости, или да је бар глупост врло присутна на протесту, говори присуство декана Факултета за црногорски језик и књижевност Александра Радомана. Њега је непотребно цитирати, говор свакако није истицао никакву мудрост. Ипак, зарад новинарске етике, кад је већ поменут, истичемо реченицу његовог говора.

„Поручујемо им да Црна Гора не хаје за Немање, Мурате и Бонапарте“, рекао је.

У исту раван ставити Немању – родоначелника српске државности и духовности – са освајачем Муратом и са западним империјалнистом, најбоље показује дубину идеолошког суноврата једног „академског радника“ који је давно напустио академију и одавно служи искључиво дневнополитичком пројекту разграђивања српског бића у Црној Гори.

Тиме је декан ФЦЈК открио не само своје незнање, него и дубоку мржњу према историјској вертикали која је изњедрила и саму Црну Гору. Јер без Немање и нема ни светородне лозе, нема ни Саве, ни Хиландара, ни Црне Горе какву познајемо. А онај ко то поистовјећује са османским зулумом, тај свјесно ради на томе да од Црне Горе направи духовну пустињу.

То је увреда за здрав разум, за историју, за памћење и за саму Црну Гору.

Црна Гора коју они бране је Црна Гора која не постоји, никада није постојала, и никада неће постојати.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: