Нови напад на Весну Братић: Михаило Волков умјесто да одговара, он поставља питања!

Док се институције Црне Горе хвале европским реформама и владавином права, примјер бивше министарке просвјете, науке, културе и спорта Весне Братић показује да се у пракси често дјелује мимо тих начела – по партијском налогу и идеолошкој матрици. Послије више од двије године од покретања поступка против ње због смјене 240 директора, овај случај се поново извлачи у јавност – без нових доказа, али с новим нападима.

Најновији у низу је адвокат Михаило Волков, некадашњи блиски сарадник контроверзног министра одбране из доба ДПС-а, Предрага Бошковића. Волков, који данас заступа разријешене директоре, јавно изражава незадовољство што Специјално државно тужилаштво још увијек није окончало истрагу коју је сам иницирао.

Он, сходно тексту портала ТВЕ наводи „Нема оправдања да након двије и по године није окончана истрага против Братић” који потписује Марија Жижић, тврди да је „нанесена штета држави“ тим смјенама, занемарујући чињеницу да је промјена руководилаца образовних установа била предвиђена Законом о измјенама и допунама Општег закона о образовању и васпитању („Службени лист Црне Горе“, бр. 059/21 од 04.06.2021).

Но, док Волков држи лекције о наводној штети по државу, било би много корисније да најприје одговори на бројна, до данас отворена питања везана за његов властити ангажман у Министарству одбране и унутар дубоко компромитоване кадровске политике коју је, као функционер ДПС-а, активно спроводио:

• Како је кадеткиња са недовољним владањем и оцјеном „довољан“ прошла конкурс за Војну академију у Италији 2020. године?

• Зашто је исте године у Војну академију у Сјеверној Македонији упућено 10 кандидата, иако је по огласу тражено само двоје? Да ли су ти кандидати испуњавали услове?

• Коју стручну спрему су имали кандидати примљени у Логистички батаљон 2018. године и да ли су заиста били квалификовани за позиције на које су распоређени?

• Како је изгледала прва, а како коначна верзија систематизације радних мјеста 2018/2019. и по ком основу је унесено преко 400 измјена?

• Да ли је у мандату Предрага Бошковића било премјештаја из Службе безбједности у друге јединице, иако кандидати нијесу испуњавали ни основне услове – при чему се сумња да је у Службу безбједности људе примало чак и без школе и без јавног огласа?

• Да ли је брат тадашњег директора Директората за политику одбране 2017/2018. заиста испуњавао услове за пријем у војску?

• Да ли је 2019/2020. одређени број цивила незаконито пребациван у подофицире само ради пријевременог пензионисања, при чему им је статус подофицира трајао тек мјесец дана – у координацији са појединцима из Фонда ПИО?

• По ком основу је 2019/2020. дошло до унапређења В.П. у чин пуковника?

• Како то да нико, укључујући Михаила Волкова, није одговарао за милионске износе које је Министарство одбране исплатило као одштету запосленима због незаконитих одлука, док су ти исти официри и подофицири углавном елиминисани из службе – осим ако нијесу били „препознати на терену“ као подржаваоци ДПС-а?

Све је то дио много шире приче о политичкој корупцији и злоупотреби положаја, која заслужује детаљно истраживање. Рецимо, зашто Тужилаштво није процесуирало пуковника З.В., који је достављао податке о кандидатима за војску мјесним одборима ДПС-а ради провјере њихове подобности?

Или, зашто је, уместо санкционисања, Волков 2017. награђен од стране Бошковића службеним станом од 75 квадрата у Подгорици, који му је омогућено да откупи за свега 9.000 евра?

И док Волков данас води медијски и правосудни прогон против Весне Братић, јавност има право да зна – шта је било са кривичном пријавом коју је бивша министарка одбране, проф. др Оливера Ињац, поднијела Специјалном државном тужилаштву против њега, Алме Љуљанај Јовићевић и бившег министра Бошковића због сумњи на фалсификовање налога и злоупотребе новца преко туристичке агенције?

Зашто на фактурама те агенције нема имена службеника и броја личне карте, како је иначе била пракса? Зашто су семинари организовани током пандемије, у вријеме када су сви службени скупови били обустављени?

Весна Братић, универзитетска професорка и жена која је отворено стајала у одбрану идентитетских темеља Црне Горе – српског језика и Српске православне цркве – од првог дана је била мета не само политичких, већ и личних, сексистичких и идеолошких напада. Иако једна од најпопуларнијих личности међу српским и просрпским грађанима, није била поштеђена институционалног прогона – а поготово ћутања оних који су јој некад били саборци у промјенама, министри у Влади, а данас граде „умјерени имиџ“.

На крају, умјесто што се истраге воде по диктату бивших структура моћи, право питање остаје: ко ће одговарати за тридесет година партијског урнисања образовног и одбрамбеног система Црне Горе? И зашто Михаило Волков – човјек из саме сржи тог система – не одговара већ поставља питања?

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: