Из штампе је изашао септембарски број „Глас Холмије“, који излази на српском језију и ћириличном писму у Беранама већ пет година.
„Како вријеме пролази и како се умножава број одштампаног тиража ‘Гласа Холмије’, све је веће задовољство читалаца, који се о часопису кажу да је добар и афирмативно говоре о њему. Истовремено, проширује се и сарадничка база, чиме не само да расте број културних, политичких и јавних дјелатника који се одазивају на позив да учествују својим прилозима у обликовању часописа, већ је и садржај текстова који се објављују сваким новим бројем видно квалитетнији,“ наглашено је из „Гласа Холмије“.
Писмена су најбоље зрње сјемено сваког народа
О часопису његов главни и одговорни уредник Горан Киковић каже:
„Часопис из дана у дан завређује све већу пажњу читалаца, иако му бројни скептици нијесу прорицали никакву будућност напротив, но, очигледно је да су се преварили, јер, како рече умни Васојевић, Вук Караџић: ‘Народу се на силу може узети све, али му се на силу ништа не може дати’.
Многи прије нас указивали на потребу да учитељи и књижевници као чувари српског језика пазе на његову чистоту, особито да се клоне и у говору и у писању страних ријечи, онако како је још Немања упозоравао потомство – да је боље изгубити град него ријеч, што и овај часопис преферира.
Подсјећам и овдје на ријечи светог Стефана Немање који записа: ‘Народ који нема своје књиге и своја писма, својих књигописаца и књигољубаца, неможе се назвати народом. Кажем ти, мило моје, говорење је разговор са треном. Писање је разговор са вјековима. Писмена су најбоље зрње сјемено свакога народа. Клија са папира послије хиљаду година и расцвјетава се у глас и ријеч, слику и причу у мисао и чувства и у давне срца откуцаје’. И управо, међу овим корицама налази се богатство израза језичког подручја Васојевића и Светих обала Лима, те даље и шире нам отаџбине, тако да ће и они који се буду добронамјерно бавили писањем будућих речника бити у могућности да од заборава отргну многе овдје исказане и исписане ријечи и синтагме.
Зато у временима поремећеног система вриједности, кад носиоци новог глобалног поретка настоје да традиционалне културне и историјске вриједности потисну у страну и на видно мјесто истакну нешто што нема додирних тачака са урођеном духовном снагом нашег народа, група ентузијаста, окупљена око Српско-историјско-културног друштва ‘Никола Васојевић’ одлучила је да покрене часопис и већ је издала 34. броја ‘Глас Холмије’ и тако даје допринос очувању свега напредног, по чему смо се кроз вјекове препознавали у културном и научном свијету.
Познато је да се некада област око свете васојевићке планине Ком, гдје живи највеће српско племе, називала Холмија, што нас је и опредијелило да часопис понесе назначено име. Учинили смо то убијеђени да је управо Ком, тај див међу планинама, давао горштачку и интелектуалну снагу народу овога краја, потребну да би се опстало на овим просторима и одољело бројним ударима различитих завојевача, који су настојали да поробе поносно Васово племе и избришу га са мапе живих. Тим прије, јер је о Холмији као држави, односно кнежевини маштао и један од најобразованијих Васојевића Никола Милошевић Васојевић, познат као Никола Конзул, кога је 30. маја 1844. године смрт претекла да своју замисао спроведе у дјело,“ истиче Киковић.
Позивамо читаоце на сарадњу – на путу бољитка потребна оштра пера и духовна мастила
Бранислав Оташевић, предсједник Издавачког савјета часописа „Глас Холмије“ је истакао:
„Настојаћемо и настојимо да се између корица овог часописа нађе све оно што завређује пажњу са жељом да, између осталог, као будни хроначари свога времена, одбранимо српски језик и ћирилично писмо, које је вјековима постојало на Светим водама Лима. Исто тако, тежићемо да, кроз писани траг, саопштимо и сачувамо научну истину о нашем вјековном трајању, држећи се гесла: ‘Будимо узорни потомци , да би били часни преци’.
Зато вас уважени читаоци, овим путем, позивамо на сарадњу, убијеђени да ћете подржати наш подухват, како би заједнички одговорили постављеном задатку. Ваш суд и сугестије су главне одреднице нашег дјеловања, јер глас народа је Божји глас кога треба уважавати, онако како су Васојевићи уважавали и у својим срцима носили аманет прадједовски у коме станује нада за неко боље сјутра. На путу до тог бољитка потребна су нам оштра пера и пуно духовног мастила, које ће оставити трајни запис јачи од огња и мача, који виси над нашим главама. Увјерени да је Бог Васојевићима и свима вама дао и у овим тешким временима тако нешто нудимо вам ‘Глас Холмије’, или боље речено ‘Глас истине’, у нади да ће завриједити вашу пажњу и интересовање.“
„Глас Холмије“ има културно-просвјетитељску мисију у садашњости и будућности
О новом броју Миличко Трифуновић, иначе предсједник Удружења ратних добровољаца 1912-1918, њихових потомака и поштовалаца Беране каже:
„Часопис ‘Глас Холмије’ превасходно има своју културно-просвјетитељску мисију у садашњости и будућности. Његови садржаји остварују како информативну, тако и научно сазнајну и васпитну функцију и снажна су брана актуелној, агресивној ревизији континуитета српско-црногорске историје и ослободилачке борбе наших предака. Часопис шири поруке – будимо свој на своме, чувајмо своје, поштујмо туђе.
Кинеска пословица каже: ‘Путниче ако ти се једног дана, негдје у далеком свијету, угаси свјетлост завичаја, знај никада више нећеш прогледати’. У овим нашим крајевима, између осталих профила и звања, рођено је на стотине доктора наука. Зато и подржавам часопис какав је ‘Глас Холмије’.
Не треба заборавити да оно што није записано нити објављено као да се никад није догодило. Зато је добро што овај часопис излази, а са моје стране желим вам пуно успјешних бројева. И да будете свјетионици историјске истине, која нам је у овим временима итекако потребна. Зато је природно да испод наших горостасних Комова излази овакав часопис, гдје се на квалитетан начин обрађује наша славна историјска прошлост, духовност, култура књижевност, јер и данас Васојевићи имају шта да понуде. Зато, подржавам и желим да наставите са много енергије и знања, како то младости и приличи.“
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Свака част.
Годинама сам чито Србобран.Још чувАм бројеве.Ставите магазин у пдф формат да га ми из Србије можемо скинути и читат.