Новаковић: Искористићу прилику да се састанем са што више политичара у Вашингтону и лобирам за нашу државу и за Бар

Национални молитвени доручак је традиција стара више од пола вијека која сваке године првог четвртка у фебруару у Вашингтону, у заједничкој молитви окупља предсједника САД, чланове Конгреса, америчке политичаре и војне лидере, као и угледне госте из стотинак земаља свијета.

Првобитна идеја да се политичари, и из власти и из опозиције, заједно моле за мир и успјех САД прерасла је у организовање међународног молитвеног доручка на који се, поред домаћих, позивају и свјетски лидери и политичари да се заједнички моле за мир у свијету.

На листи званица нашао се и Радомир Новаковић Цакан, предсједник странке Бирам Црну Гору.

Господине Новаковићу откуд овај позив?

Бићу искрен као и увијек – и мени је позив представљао изненађење. На списку оних који су добили позив ми смо једина странка која није у Парламенту Црне Горе. Очито је да неко добро прати политичку сцену код нас и да је процјенио да ми, као нова снага, можемо бити глас разума.

Искористићу прилику да се састанем са што више релевантних политичара у Вашингтону. Да лобирам за нашу државу и поготову за Бар. Да причам са њима о ономе што је битно – новим радним мјестима, инфраструктури, бољем животу за нашу дјецу.

Сигурно је да ће бити питања везаних и за тренутну политичку ситуацију у Црној Гори. Какав ћете став пренијети америчким политичарима?

Став Бирам Црну Гору и мој се није промијенио.

Рећи ћу им да смо ми у Бару увијек били поносни на то да смо разумјели и помагали једни друге без обзира на нацију и вјеру и да нећемо дозволити да се ту нешто промијени.

Рећи ћу им, што они сигурно знају, да је демократски протестовати и то је право које нико не смије никоме да одузме. Рећи ћу им да су пријетње и насиље над неистомишљеницима недопустиви.

Рећи ћу им да је требало више разговарати. Да и сада треба разговарати. Заузимање бусија из којих не желимо да се помјеримо неће добра донијети никоме. Сигуран сам га грађани не желе свађу већ расправу. Не неосновану критику већ давање рјешења. Не затворена врата кабинета већ свакодневни разговор. Не нове подјеле већ неког ко ће да буде мост. Желе неког ко ће увијек бити на њиховој страни без обзира шта на то кажу истраживања јавности. У овим тешким временима диобе у Црној Гори сигуран сам да грађани наш пут препознају као прави за нашу државу.

Имате ли трему?

Узбуђен јесам, али трему немам. Узбуђен сам из једноставног разлога што тамо представљам Бар и све оно што ми у Бару јесмо. Различити али сложни.

Уколико на страну ставимо тренутно дешавање, како видите политичку ситуацију у Црној Гори?

Политичке партије у Црној Гори су сувише загледане у прошлост а ми желимо да гледамо у будућност. Прошло је четири године од прошлих парламентарних избора, а још увијек је мало оних који су схватили да су 2018-те године на локалним изборима први пут гласала и дјеца рођена 2000 године. То су она дјеца која су преко фејсбука и других друштвених мрежа свакодневно повезана са свијетом. Још мање је оних који су схватили да уколико желимо да остану у Бару, Подгорици, Никшићу, Колашину и цијелој Црној Гори, њихови родитељи морају да имају посао. Њихове бабе и дједови морају да имају достојанствену старост. То јесте посао државе и они који су изабрани морају много више да се потруде.

Често Бирам Црну Гору осуђују због уласка у Бару у садашњу коалицију. Шта нам можете рећи о томе?

Када смо улазили у данашњу коалицију разне приче су колале градом. Неки су нас нападали најружнијим ријечима – и то опозиција. Добронамјерни су говорили да није паметно то што радимо. Ево како ми у Бирам Црну Гору гледамо на ову коалицију – хајде да пробамо да учинимо нешто за крај у којем живимо. Да искористимо привилегију која нам је пружена од грађана и нешто поправимо, ријешимо неколико проблема, убрзамо неке процедуре, учинимо да се људи у Бару осјећају боље и буду поносни на свој град. Уколико то остваримо, бићемо задовољни.

И знаћемо да ће људи имати прилике да виде шта смо све конкретно урадили и како ће се то одразити на квалитет њиховог свакодневног живота.

Протеклих годину дана смо, вођени том идејом, показали да се може бити у власти а остати свој. Имати своје мишљење о свакој теми о којој се отвара расправа у овом граду. Покушали смо да модернизујемо Бар.

Но модерни Бар није сам себи циљ. Ради се о људима који у Бару живе, ради се о њиховим судбинама, ради се о њиховим личним потенцијалима. У којој мјери ми, јачањем наше странке, јачамо њих- као грађане који нису чланови наше странке, који су житељи града у којем ми покушавамо да спроведемо промјене. Ја ту видим још много посла и много искушења и видим много простора да се поправимо. Не само у Бару – већ сутра послије парламентарних избора и у Црној Гори. Задовољан сам тиме што смо и под притисцима остали на страни грађана. Када се ради о нашој држави мислим да можемо да помогнемо у свакодневној борби против сиромаштва у нашој жемљи. Да смањимо прије свега, неједнаке шансе и неједнаке могућности приступа ономе што друштво треба да пружи својим грађанима – образовање, лијечење, државни сервис.

Када неко дође на шалтер, има право да брзо добије одговор или папир који му треба. Када неко дође у болницу, има право на лијечење и једнак третман као и други. Када неко дође у неко јавно предузеће, има право да добије то што треба да добије. Не смије на шалтеру, у болници, у јавном предузећу да се плати, да се чека, да се буде понизан.

То су ствари за које се ми данас боримо у Бару а надам се, уколико буде таква воља грађана и сутра у Црној Гори.

Хвала вам на разговору господине Новаковићу и срећан пут.

Хвала вам. Желим на крају да поручим свим грађанима Црне Горе: Остајте ми здрави и паметни и не дозволите да ико манипулише вашим осјећањима.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: