• Мозаик

Нова опасна зависност: Да ли су дјечији мозгови мета глобалног експеримента?

7 година ‎ ИН4С

Многобројна истраживања доказала су да зависност од друштвених мрежа активира исте дјелове мозга као дрога, а стручњаци тврде да је ова врста зависности већа од оне које изазивају дуван и алкохол.

Илустрација

Многобројна истраживања доказала су да зависност од друштвених мрежа активира исте дјелове мозга као дрога, а стручњаци тврде да је ова врста зависности већа од оне које изазивају дуван и алкохол.

Утврђено је конкретно да мреже активирају дио мозга одговоран за утврђивање важности догађаја и емоција, као и област која учествује у процесуирању и очекивању награде.

Код честих корисника, сам поглед на лого изазива жудњу и хедонистичке реакције, због чега постају зависници којима је немогуће да се одупру „логовању“.

„Најпопуларније друштвене мреже еволуирале су у правцу да што више задржавају пажњу својих корисника. Нека истраживања чак говоре да је Фејсбук ангажовао стручњаке који су радили у кладионицама у Лас Вегасу. Они су имали задатак да направе неке нове функционалности друштвених мрежа, тако да директно стимулишу одређене центре у мозгу и да изазивају што већу зависност за садржаје који се објављују“, каже у разговору за Спутњик експерт за друштвене мреже и електронске медије Лале Марковић.

Због тога је сасвим очекивано да људи све више времена проводе приковани за екране својих паметних телефона, таблета или компјутера, пратећи неке садржаје који најблаже речено њима нису корисни, али су и те како корисни компанијама које на тај начин зарађују.

Марковић истиче да су од зависности најугроженија дјеца узраста од 13 до 18 година.

„Када су у питању други облици зависности, као што су рецимо коцка, алкохол или цигарете, постоје забране за млађе од 18 година, тако да су бар на неки начин заштићени. С друге стране, на мрежама је потпуно слободан приступ дјеци која нису имала прилике да изграде критичко мишљење и своје ставове.“

Марковић оцјењује да се над дечјим мозговима врши маркетиншки експеримент. Подсвјесно се имплементирају неке вредности које дефинитивно нису њихове, него су вриједности брендова који зарађују на времену које они проводе на мрежама

„Дјеца постају зависна од тога да ли им је неко лајковао пост, да ли је коментарисао, шеровао. Повећан је и проценат депресије код дјеце изазване управо временом проведеним на друштвеним мрежама.“

Марковић сматра да би било идеално да се дјеца пре 18. године не уводе у свијет друштвених мрежа, док на други начин не формирају своја увјерења и своје вриједности да би могла да имају критички став, јер ће иначе бити заведена и изманипулисана.

Зависност од друштвених мрежа подстакнута је и такозваним садржајима који после 24 сата нестају, јер све више подстичу вријеме које је потребно да би неко био актуелан.

„Повећане су функционалности које све више везују пажњу. Јер ако нешто траје само 24 сата, онда ако желите да будете актуелни и кул, стално морате да смишљате нешто ново, што неминовно доводи до тога да сте на мрежама све дуже.“

Први показатељи зависности су пре свега занемаривање осталих активности и честе промјене расположења.

„Деца постају анксиозна када немају неку интеракцију. Раздражљивија су, јавља се несаница. Оно што примећујем и као родитељ кад посматрам друштво и окружење, јесте да је повећан степен агресије код дјеце која проводе више времена пратећи садржаје преко Јутјуба, друштвених мрежа, као и кроз игрице које су изузетно агресивне.“

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: