• Култура

Норвежани завршили снимање кадрова за филм о страдању Срба у Карашјоку

1 min read

4 године ‎ ИН4С

Приредио, Ђорђе Бојанић, главни уредник сајта Српска историја

Православну Нову годину дочекали су уз литургију у манастиру Драганац заједно са игуманом Иларионом. Боравили су и у Грачаницу. Било је планирано да екипу норвешке продукције POX дочека епископ Теодосије, из разлога што је епископ Теодосије позитиван на Ковид вирус, до пријема није дошло.

Планирано је да екипу дочека у Патријаршији и патријарх Порфирије, из истих разлога је и то одложено, преноси Ђорђе Бојанић.

Отац Иларион старешина манастира Драганац на Космету уручио признање историчару и НАТО пуковнику Кнуту Фловику Тхорасену за допринос у одбрани Грачанице и Српског живља на Косову и Метохији.

У Нишу су по трећи пут, где су снимали финалне кадрове за филм о страдању српских логораша за време Другог светског рата у логорима у Норвешкој (СТРАДАЊЕ СРБА У КАРАШЈОКУ).

Нишки глумци су дали велики допринос у снимању сцена у нишком логору ЦРВЕНИ КРСТ.

Снимање је настављено у Београду у етно ЗОРНИЋА КУЋИ, где су нас домаћини дочекали на прави српски начин. Глумица Јасмина Стоиљковић је снимала кадрове за филм.

А са нама је био и Драгослав Бокан, који је дао свој допринос за филм.

У касним сатима, дочекао нас је старина бистрог ума Милорад Ћебић (92.год) у свом дому у Београду. Дека Милорад је један од малобројних преживелих сведока усташког пира у Старом Броду у априлу 1942. Заклано и 72 Ћебићевих рођака, најмлађи имао седам дана. Девојке у самртном загрљају скакале су са стене.

Петорица стричева су му страдали у Норвешким логорима смрти.

Велика је част зборити и слушати ову старину.
*Плакат за филм ЛОГОР СМРТИ У КАРАШЈОКУ, краси и његов лик.

На радном састанку код начелника Школске управе проф. историје Предрага Нешовића са норвешким историчарем Кнут Фловик Торасеном, продуцентом Бранком Димеским и колегама из Ниша.

Разговарано је и о будућој сарадњи и могућем предавању и размени података и чињеница до којих је дошао норвешки историчар Кнут Фловик Торасен кроз дугогодишња истраживања, за професоре историје и студенте историје. Размењена су искуства, нове чињенице и подаци, преноси Ђорђе Бојанић.

Кнут Фловик Торесен је истражујући дошао у посед документа из 1942 године, који су за нас врло значајни и занимљиви, који доста тога јасно указују на многа дешавања у том времену страдања Српског народа. Наређење које немачка команда издаје стражарима логора приказује заправо да се ради о геноциду према једном народу или можемо слободно рећи планираном масовном убиству:

1. Срби су подљуди-нижа врста,

2. Држите одстојање најмање пет метара,

3. Слободно употребите оружје,

4. Срби су лукав и лажљив народ.

Ово су само неке од тачака документа које недвосмислено указују на то како су се односили према Србима у логорима у Норвешкој за време Другог светског рата.

Разговарано је и о филму који је у изради ЛОГОР СМРТИ У КАРАШЈОКУ, састанку је присуствовао и продуцент филма Бранко Димовић Димески.

Циљ ће бити и да ученици осмог разреда и ученици средњих школа погледају овај филм, преноси Ђорђе Бојанић.

Норвешка продукција имала је свечани пријем и у Команди Копнене војске у Нишу, где их је свечано дочекао генерал Милосав Симовић и провео их кроз музеј и Спомен собу, преноси Ђорђе Бојанић.

Пар речи о норвешком Нато официру и историчару Кнуту Фловик Торесену, он је у пролеће 2004. када је био Погром и агресија од стране шиптара на Космету спасио је манастир Грачаницу од уништења и паљења, као што су урадили са многим светињама на Космету. Занимљиво је и то да се он 2002. крстио у српској цркви у Скугрићу код Модриче у Републици Српској, исте године се венчао и оженио Српкињом. Заједно имају двоје деце, норвешко-српске која су такође крштена у Скугрићу, зато и не чуди што је преко два дана био и непрекидно руководио одбраном Грачанице (у Нато униформи) и како каже и његове православне светиње, и тако није дозволио да и она буде уништена и спаљена, преноси Ђорђе Бојанић.

Друштво књижевника Косова и Метохије је Торесену доделило у Грачаници велику грамату за заслуге у ширењу српске културе. У име тог удружења, признање му је доделио књижевник и новинар Живојин Ракочевић.

Овај филм биће приказан и српској публици на лето 2022. године. Могуће да буде приказан и на ФИЛМСКИМ СУСРЕТИМА у Нишу. А премијера биће на Прва Српска телевизија.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: