Нон папер: Закони у правосуђу углавном у складу са ЕУ стандардима

Европска комисија представила је земљама чланицама ЕУ неформални документ (нон-папер) који се односи на напредак Црне Горе у владавини права, односно у поглављима 23 и 24. У документу у који је дописник РТЦГ из Брисела имао увид истиче се да су након интензивне фазе реформи 2024. године, главни закони који гарантују независност и непристрасност правосудног система сада углавном у складу са европским стандардима.

У области правосуђа, Црна Гора је како је оцијењено, започела имплементацију раније измијењеног законског оквира који је дао неке почетне позитивне резултате. Поред тога, у току је рад на имплементацији Стратегије реформе правосуђа 2024-2027 и пратећег акционог плана за период 2024-2025, без потпуног остваривања свих планираних активноси за 2024. годину.

Констатује се да је Судски савјет једногласно именовао новог предсједника Врховног суда, „уз учвршћивање легитимитета и стабилности кључне судске институције“, док остаје да се обезбиједи правовремено поуњавање позиција у судству и тужилаштву, преноси РТЦГ.

Ојачати независност Судског и Тужилачког савјета

У документу се између осталог наводи да Црна Гора тек треба да спроведе законске реформе како би додатно ојачала независност Судског и Тужилачког савјета. Конкретно, укидање министра правде као члана Судског савјета по службеној дужности, као и број судија изабраних од стране колега.

“За ове промјене неопходне су уставне измјене, а процес је покренут усвајањем нацрта предлога Владе. У том контексту, нови министар именован у августу 2024. неформално се обавезао да ће наставити праксу свог претходника да не учествује на сједницама Судског савјета. Што се тиче Тужилачког савјета, чека се изричита одредба у Уставу о његовом саставу и начину избора чланова, јер Венецијанска комисија то сматра одрживијим законским рјешењем”, наводи се у документу.

Истиће се да Парламент мора донијети одлуку да без одлагања именује нове чланове Тужилачког и Судског савјета.

Случајеви непримјереног утицаја јавности на правосуђе и даље изазивају забринутост неких заинтересованих страна.

“Заинтересоване стране су пријавиле случајеве да високи званичници и политичке личности јавно коментаришу актуелне случајеве високог профила, што може допринијети подривању повјерења јавности у правосуђе”, наводи се у документу.

Одлука о пензионисању судије Уставног суда изазвала парламентрану кризу

Додаје се да је извјештајни период обиљежила дубока институционална и политичка криза након одлуке Скупштине да једнострано прогласи пензионисање судије Уставног суда 17. децембра 2024.

“Ова одлука није била у складу са процедуром предвиђеном Уставом која заправо захтијева пленарну одлуку Уставног суда. Ова одлука изазвала је озбиљну кризу у Парламенту. Овакви догађаји изазвали су велику забринутост у погледу поштовања независности Уставног суда и подјеле власти садржаних у Уставу”, наводи се у документу.

Рад Парламента је, како се констатује, настављен средином марта, када је постигнут политички договор уз посредовање ЕУ, укључујући и тражење мишљења Венецијанске комисије о одлуци парламента.

“Додатна забринутост је што је процедура парламента за избор замјене предметног судије Уставног суда настављена и није заустављена до исхода мишљења Венецијанске комисије. Остаће од суштинског значаја да се мишљење Венецијанске комисије у потпуности примијени и да се поштују услови политичког споразума како је договорено између владе (укључујући и парламентарну већину) и опозиције”, истиче се у документу Европске комисије.

СДТ ојачало капацитете у сузбијању корупције

У области сузбијања и превенције корупције, истакнуто је да је Специјално тужилаштво додатно повећало своје капацитете у сузбијању корупције, с тим што је евиденција истрага и кривичног гоњења у случајевима корупције на високом нивоу у сталном порасту од 2022. године, настављајући са трендом раста.

“Међутим, мали број правоснажних пресуда и недостатак дјелотворних и одвраћајућих казни доприносе перцепцији некажњивости. Ефикасност Агенције за превенцију корупције је наставила да се унапрјеђује, а потребни су даљи напори на повећању њеног квалитета, капацитета, ефективности и резултата”, истиче се у документу.

Покренути што прије процес именовања чланова савјета АМУ и РТЦГ

У дијелу који се односи на слободу изражавања истиче се да ефикасну имплементацију нових закона о аудиовизуелним медијским сервисима и Закона о националном јавном емитеру (РТЦГ) ометају кашњења у транспарентним и на заслугама заснованим именовањима у Савјете Агенције за аудиовизуелне медијске услуге (АМУ) и РТЦГ.

“С тим у вези, сада је хитно да Скупштина Црне Горе именује нове чланове Савјета АМУ, обезбјеђујући његово пуно функционисање и независност. Поред тога, Скупштина мора без одлагања покренути процес избора за именовање три члана Савјета РТЦГ”, наводи се, између осталог, у документу.

Додаје се и да црногорске власти настављају да пружају генерално брз и ефикасан одговор институција и органа за спровођење закона на нове случајеве насиља над новинарима.

“У 2024. години органи гоњења су водили 14 предмета, у два су подигли оптужнице и у три покренули прекршајни поступак. Полиција је евидентирала 16 случајева насиља над медијима, укључујући седам које су тужилаштво окарактерисало као кривична дјела. Већина случајева се односила на узнемиравање и пријетње на мрежи. Три новинара остају под полицијском заштитом”, констатовано је у документу.

Наглашено је и да су настављени случајеви вербалних напада и узнемиравања на медије од стране јавних званичника и политичких партија.

Запошљавања у полицији спровести у складу са заслугама

У дијелу документа који се односи на поглавље 24- Правда, слобода и безбједност наводи се да је у септембру прошле године Скупштина усвојила измјене и допуне Закона о унутрашњим пословима које се односе на пријем полицијских службеника.

“Припрема ових амандмана обављена је без јавних консултација и без учешћа невладиних организација, што је у супротности са препорукама Европске комисије. Након усвајања ових измјена, Министарство унутрашњих послова је 2025. године покренуло кампању за запошљавање 815 полицајаца (од којих је 249 предвиђено за граничну полицију). Црна Гора треба да осигура да је текућа кампања запошљавања заснована на заслугама и да постоје процедуралне гаранције против непримјереног политичког уплитања у органе за спровођење закона”, истиче се у документу.

Више пресуда у случајевима организованог криминала

Европска комисија оцјењује да је број правоснажних пресуда у случајевима организованог криминала у порасту, “што указује на проактивније и успјешније истраге и кривично гоњење”.

“Међутим, потребно га је додатно побољшати, посебно у областима кријумчарења дувана, самосталних кривичних дјела прања новца и трговине људима. Број случајева замрзавања имовине и запљене имовине је незнатно повећан, међутим, евиденција о коначној конфискацији имовине остаје ограничена и треба је ојачати. Поред тога, упркос повећању броја отворених финансијских истрага, број конфискација је остао низак. Црна Гора треба да се позабави проблемом свог непотпуног катастра земљишта, што отежава спровођење финансијских истрага и конфискацију имовине”, наглашено је у нон-паперу.

Назадовање у визној политици

У дијелу документа који се односи на усклађеност са визном политиком, констатује се да Црна Гора има безвизни режим са 13 земаља које се налазе на листи земаља са обавезним визом ЕУ, од којих 9 уживају трајно изузеће од виза (Азербејџан, Бахреин, Бјелорусија, Кина, Кувајт, Катар, Русија, Саудијска Арабија, Турска), а четири имају сезонско укидање виза за улазак у Црну Гору између марта и октобра из туристичких разлога (Јерменија Египат, Узбекистан,Казахстан).

Подсјећа се да је Црна Гора у децембру 2024. промијенила свој безвизни режим додајући Бахреин и Саудијску Арабију на своју листу трајно изузетих земаља. Црна Гора је, додаје се, у фебруару 2025. усвојила одлуку о сезонском укидању виза којом се период укидања продужава са 1. марта на 1. новембар. Такође је Узбекистан додат на листу сезонских изузетака, након што је уклоњен са листе 2024.

„Својим одлукама из децембра и фебруара, Црна Гора назадује у испуњавању обавеза из завршних мјерила и умањује свој кредибилитет да испуни ове захтјеве. Црна Гора треба конкретно да покаже своју посвећеност усклађивању са листом виза ЕУ“ наглашава се у документу.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: