Njujorku prijeti najveća opasnost u njegovoj istoriji

Njujork, koji ima skoro devet miliona stanovnika i velike kulturne, istorijske i finansijske resurse, brzo se približava opasnoj zoni klimatskih promena.

Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) svrstala je ovaj grad među deset u svetu koji su izloženi najvećoj opasnosti zbog porasta nivoa mora i predviđa da će do 2070. godine čak 2,9 miliona ljudi i imovina u vrednosti od 2,1 biliona dolara biti pogođeni poplavama izazvanim olujama. Uragan Sendi, koji je imao pogubne posledice, samo je jedan “simptom” globalnog zagrevanja i prvo upozorenje na opasnosti koje se mogu očekivati u budućnosti.

Uragan Sendi je udario bez milosti. Olujni vetrovi obarali su drveće i strujne vodove, razbijali automobile i uništavali kuće. Vodeni “zidovi” rušili su brane, gutali kuće i paralisali saobraćaj.

Za samo nekoliko sati hiljade domaćinstava u Njujorku ostalo je bez struje. Procenjuje se da je u haosu izazvanom nevremenom grad izgubio 25 milijardi dolara zbog obustavljanja rada.

Ma koliko uragan Sendi bio užasan, on je samo delić onoga što će zadesiti buduće generacije. Dok je većina najstarijih Njujorčana doživela samo jedan uragan takvih razmera, njihovi unuci mogu da očekuju da će doživeti najmanje 20.

Osim što utiču na povećanje nivoa mora i rast temperature, klimatske promene doprinose da oluje postanu žešće. U uslovima kada se zemlja sve više zagreva, u atmosferu dospeva više vodenih isparenja – pogonskog goriva oluja.

Kako se okeani budu zagrevali, a led na Severnom polu bude topio, nivo mora će rasti, a poplave će biti sve češće. Na kraju će čitavi delovi Njujorka biti potpuno potopljeni.

Od sredine 1800-tih godina, nivo vode u blizini Njujorka porastao je za skoro 3,5 metara. Samim tim, verovatnoća da će opasni talasi savladati menhetensku branu danas je 20 puta veća nego pre 170 godina.

Menhetn nije jedini ugroženi deo Njujorka. Veliki delovi Bruklina i Kvinsa takođe su izloženi velikom riziku od poplava. Područja visokog rizika su i neki od krajeva koji se najbrže razvijaju, poput Long Ajlend Sitija, Kvinsa, Borum Hila i Bruklina.

U tim oblastima su smeštena i najvažnija tranzitna čvorišta. Delovi aerodroma “Džon F. Kenedi” i “Lagvardija” nalaze se samo 60-180 centimetara iznad nivoa mora. Oluje često stvaraju poplavne vode više od toga – talasi uragana Sendi bili su visoki 4,2 metra.

Plaže u tim oblastima će doslovno nestati. Stručnjaci tvrde da je “erozija obala na duži rok 100 odsto verovatna” u Koni Ajlendu, Bruklinu, Rokavejzu, Kvinsu, Saut Šoru, Staten Ajlendu.

Njujorčani će biti suočeni sa ekstremnim temperaturama.
Moraće da se naviknu i na vrućine. Očekuje se da će prosečna temperatura u periodu jun-avgust do 2070. iznositi 33 stepena, dok sada iznosi 27 stepeni. Svake godine u vrućinama strada 2.000 Amerikanaca, a najviše smrtnih slučajeva ima u najvećim gradovima i većini seoskih područja.

Globalno zagrevanje je počelo u 19. veku.

I dok se većini ljudi to baš i ne dopada, pojedinim vrstama toplota baš prija. Tu spadaju insekti, koji se razmnožavaju na toploti, a spavaju kada je hladno.

Klimatske promene će uticati i na ishranu, jer će se promena temperature negativno odraziti i na farme stoke.

U narednih nekoliko decenija, zagrevanje vode će oterati lokalnu populaciju lososa, koje Njujorčani rado koriste, a nestaće još neke lokalne vrste ribe. Njih će zameniti grgeči, kojima prija toplija voda.

Nijedna vrsta biljaka i životinja, koje žive u šumama u okolini Njujorka, neće preživeti povećanje temperature. Izumiranje vrsta u planinama Ederondaks i Ketskils počeće već 2050. Jedan od planova za spasavanje najvećeg američkog grada je i zelena tampon-zona, koju tvorci nazivaju “Velikim U”.

Plan danske kompanije “Bjarke Ingels” predviđa okruživanje donjeg dela Menhetna veštačkim nasipima, vrtovima i zelenim brežuljcima ukupne dužine 16 km. Za projekat “Veliko U” već je odobreno skoro 350 miliona dolara državnih sredstava, a izgradnja treba da počne u narednih nekoliko godina.

Projekat za deo Bronksa Hants Point “Hants Point Lajflajnz” obuhvata izgradnju brana i sistema za transport namirnica u grad vodenim putem, radi prilagođavanja porastu nivoa mora.