Њујорк Тајмс: Америчке лобистичке фирме окупирале Брисел
1 min read
Америчке лобистичке и адвокатске фирме које заступају мултинационалне корпорације окупирале су Брисел, као седиште Европске уније, покушавајући да утичу на доношење одлука у Унији, у зависности од којих би њихови клијенти могли да зараде стотине, ако не и милијарде долара, пише “Њујорк Тајмс”.
Водећи амерички дневник наводи да се ради о врло уносном послу, пошто се лобирање и пружање правних услуга за вашингтонске лобистичке фирме плаћа и по хиљаду долара по сату.
Лист наводи као пример фирму “Цовингтон&Бурлинг”, познату лобистичку групу из америчке престонице, која заступа нафтне гиганте као што су Шеврон и Статоил. Циљ ове групе је да у седишту ЕУ утиче на политику и правила која ће се тицати технологије вађења нафте и бушотина. Оно што чини лобирање оваквих фирми другачијим у односу на то како оне раде у Америци, је недостатак транспарентности, на коју су обавезане законима у САД, наводи Тајмс.
“Због мање контроле која постоји у Бриселу, и слабијих етичких правила, чиме се допушта да бивши државни функционери и службеници почну да користе своје везе истог дана када напусте службу, овакве компаније обезбеђују за своје клијенте одличне резултате када су у питању енергетска и хемијска индустрија, лекови, као и производи фирми из Силиконске долине и за војне предузимаче”, додаје њујоршки дневни лист.
“Од када су америчке фирме ушле у Брисел, ангажовани су бивши високи званичници Европске комисије, Парламента и Савета, који за то добијају позамашне чекове”, наводи Тајмс. Као изговор зашто не могу да буду транспарентније, лобистичке компаније се позивају на поверљив однос с клијентом. “Цовингтон&Бурлинг тако одбија да саопшти кога заступа, што не би могао да уради у Америци”.
“Скривају се иза поверљивости, а то није фер и представља монополско понашање. Када људи желе нешто тајно да ураде, обрате се оваквим фирмама”, каже Роберт Мек, директор бриселске канцеларије компаније за односе с јавношћу “Бурсон-Марстеллер”. Слично сматра и потпредседница Европског парламента из Белгије Изабел Диран, која истиче да није против лобирања, али да је против “скривеног лобирања”.