• Насловна
• Поглед

Њемачка штампа: Кумовска политика камелеона Ђукановићa

1 min read

9 година ‎ Вијести

Пише: Ханс-Петер Зибенхар, новинар њемачког листа Handelsblatt

Дугогодишњи премијер Црне Горе, Мило Ђукановић, препушта функцију свом некадашњем шефу тајне службе Душку Марковићу. Али тиме корупцију и криминал ова балканска држава не може да превазиђе.

„Црна Гора је тек полазник основне школе у Европи“, тако описује ову малу балканску државу Ахим Виганд, експерт за Црну Гору. Насупрот врхунским оцјенама за љепоту природе бивше југословенске републике, која је тек од 2006. независна држава, стоје врло лоше оцјене за стање демократије у њој. Према Транспаренси интернешенелу, Црна Гора је једна од најкорумпиранијих држава у Европи. На индексу коруције ове независне организације, Црна Гора је на 61 месту, још иза земаља попут Лесота или Руанде.

Дугогодишњи премијер Мило Ђукановић, коме његови обожаваоци радо тепају да је Џорџ Клуни Балкана, већ четврт вијека гвозденом палицом влада Црном Гором. Његов ауторитарни стил – у споју са скоро па јавном кумовском привредом, византијском бирократијом и мање успјешном борбом против организованог криминала – на парламентраним изборима средином октобра му је запечатио судбину. Јесте да је Ђукановићева Демократска партија социјалиста поново најјача, али да би могла да влада мора да нађе коалиционе партнере.

Из овог резултата је високи, увијек елегантно наступајући премијер извукао своје консеквенце. Ове недјеље је за функцију премијера номинован Душко Марковић, бивши шеф обавјештајне службе. За разлику од Ђукановића, његов досадашањи подпредсједник је прагматичан и опуштен човјек – и у комуникацији са медијима. До ове политичке промјене је, по мишљењу инсајдера, прије свега дошло на притисак Американаца. Јер: Црна Гора стреми у НАТО. Да би се на интернационалној сцени атлантског одбрамбеног савеза уопште могла показати, Црној Гори је био потребан неоптерећени про-западни политичар попут Марковића, који стога изгледа као идеално рјешење.

На унутрашњем политичком плану је бивши шеф безбједносних служби балканске државе изузетно снажан. Правник, који је већ водио министарство правде, познаје амбивалентне бизнисе појединих кланова. То овом конзервативном политичару обезбјеђује енормну моћ и велики утицај. У Подгорици нико не очекује да ће под овим новим премијером, у могућој коалицији са Социјалдемократама и партијама етничких мањина, доћи до неког политичког искорака.

Штавише, критичари се прибојавају да на крају ништа у Црној Гори неће ићи на боље. Јер, иако се Ђукановић повлачи као премијер, Марковићу не препушта предсједничку фотељу у владајућој партији ДПС: два метра високи мушакарац ће стога моћи и даље да из позадине вуче конце и даље води своју кумовску политику.

Од комунисте до НАТО-ентузијасте

Педестчетворогодишњак је виспрен тактичар. Још 2006. и 2010. већ се повлачио са премијерске функције, да би се оба пута после само двије године вратио да засједне у шефовску фотељу.

Ђукановића сматрају за политичког камелеона. Био је већ све: од убијеђеног комунисте и савезника Москве, до прозападног вође, који жели да своју земљу уведе прво у НАТО, а потом и у ЕУ.

Године 1991. је са само 29 година постао најмлађи премијер у Европи. Петнаест година потом Црну Гору је повео у независност од Србије. Италијанско државно тужилаштво је против њега водило истрагу у својој борби против мафије, али процес против њега у Барију је 2009. обустављен.

Протеклих година Ђукановића је, као ауторитативног владара, пратила политичка срећа. Јер Европа се била забавила својим проблемима и није се окретала на стање демократије у малој балканској држави од само 640.000 становника. Тако је бивши саборац српског властодржца Слободана Милошевића могао своју моћ континуирано да изгради и осигура. На демонстрацијама у главном граду протеклих година опозиција га је означила као „диктатора“.

У интервјуу за наш лист, Ђукановић је на питање гдје ће бити Црна Гора у 2030. години, одговорио:

„Моја земља ће у том моменту имати пуно мање незапослених и пуно већи БДП. Прије свега ће се животни стандард људи тако поправити, да нико више неће напуштати земљу из економских разлога. Ја Црну Гору видим као престижну туристичку дестинацију, попут Монака или Сан Тропеа.“ Али, до тога је пред његовом балканском државом још врло дуг пут.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: