Njegoševo delo kao zavetno pismo

Promocijom Sabranih dela Petra Drugog Petrovića Njegoša, u ponedeljak u Ruskom domu, izdavačka kuća „Štampar Makarije“ obeležila je veliki jubilej – 200 godina od rođenja velikog srpskog pesnika i vladike.

• Objavljivanje Njegoševih dela u sedam knjiga predstavlja najvažniji čin obeležavanja dvestogodišnjice piščevog rođenja u Srbiji – rekao je pesnik i književni kritičar Gojko Božović, priređivač ovih sabranih dela. On je ukazao na to da cilj ovog izdavačkog poduhvata nije bio da se dokaže kako je Njegoš veliki pesnik ili jedan od kanonskih pesnika srpskog i evropskog romantizma:

• To je poznato i to se ne može promeniti nikakvim političkim ili istorijskim revizionizmom ili ma kakvim zahtevom političke korektnosti. Ključni cilj jeste da se pokaže modernost Njegoševih ključnih spevova, činjenica da oni, kao i svako veliko književno delo, govori i o dramama našeg vremena i našeg života. Uzmimo samo „Lažnog cara Šćepana Malog“. U Njegoševom spevu samo je jedan lažni car. U modernom dobu retki su oni koji se ne predstavljaju lažno. Ali Njegošev spev, kao malo koje književno delo, pokazuje iznutra tu dramu zamenjenih i destabilizovanih identiteta i tu moć masovne iluzije koja se gradi na političkoj prevari.

Akademik Matija Bećković je istakao da što se više umnožavaju Njegoševe autobiografije i monografije, kao da ga sve manje znamo:

• Kao da o njemu nema nijednog podatka koji nije otkriven, a Njegoš bez tajni postaje veća tajna, nego što je bio pre njihovog otkrivanja. Kao da nas različiti podaci iz njegovog smernog života odvode na pogrešan trag da tajnu njegovog genija više sakriju nego otkriju. Kad je povodom dvestogodišnjice rođenja pokrenuto pitanje njegove kanonizacije, čuli su se glasovi koji samo njega nisu iznenadili, oni koje je davno predvideo, a što su se javljali češće, on se peo više, a mi silazili sve niže.

Radomir Uljarević, glavni urednik izdavačke kuće „Štampar Makarije“, veruje da je upravo danas Njegoševa reč najpotrebnija:

• Što se Njegoš manje čita, to ga neki novi kritičari lakše odbacuju, Njegoš je postao laka meta, slobodna meta, nema danas ko ne zamera Njegošu na uplivima epskog, na desetercu, na preteranom rodoljublju, patriotizmu, a to sve nije u skladu sa duhom vremena, jer u našem vremenu prokazane su te epske ideje i teme kao najgori tradicionalizam. I štampanje i objavljivanje Njegoša je na neki način prokazano, to kao da nije nikakav kulturni događaj, to se nekako po inerciji preskače u našoj javnosti.

O presudnom značaju Njegoševog dela za srpsku kulturu, koje je „poput zavetnog pisma kojeg se naš narod držao u prethodnim vekovima i onda kad mu je bilo najteže“, govorili su filozof Časlav Koprivica i Želidrag Nikčević, urednik izdavačke kuće „Štampar Makarije“. Njegoševe stihove kazivao je Veselin Đokić, a u umetničkom delu programa učestvovao je guslar Željko Čurović.