Njegošev jubilej kao vremenska nepogoda

Iako je Nacionalni savet za kulturu prihvatio obeležavanje dva veka od rođenja Njegoša, predlog nije ni dospeo na sednicu vlade, a nije odobren nijedan dinar za ovaj jubilej

Država Srbija neće obeležiti dva veka od rođenja Petra Drugog Petrovića Njegoša (1813–1851), iz budžeta nije izdvojen novac za održavanje velikog međunarodnog skupa posvećenog Njegoševom delu, uprkos apelima organizatora proslave jubileja SANU, Matice srpske i Akademije nauka i umetnosti Republike Srpske. Obeležavaju se jubileji Vagnera, Verdija, Tesle i drugih velikana svetske kulture i nauke, a Njegoš kao klasik, čiji su svevremeni citati ušli u rečnik akademika, kao i „prostog sveta”, nekako je državi ispao iz vidokruga. Pitanja povodom razloga za taj zaborav, koja smo uputili predsedniku Tomislavu Nikoliću, pa i ministru kulture Ivanu Tasovcu, koji je tek preuzeo dužnost, ostaju za sada bez odgovora.

Ako bi politizacija trebalo da bude izbegnuta, onda su razgovori u toku ove godine mogli da budu posvećeni nečemu što nikako nije anahrono – Njegoš je čoveka prevashodno video kao moralno i metafizičko biće, što se u ovom veku čoveku uporno uskraćuje.

Nemerljiv je doprinos Njegoša pobedi Vukove jezičke reforme, „prevashodno umetničke poezije na temeljima narodne pesme”. Njegošev „Gorski vijenac” pojavio se 1847, u godini najznačajnijoj za trijumf srpskog narodnog jezika u 19. veku, pored Vukovog prevoda „Novog zavjeta”, pesama Branka Radičevića, kao i filološke rasprave „Rat za srpski jezik i pravopis Đure Daničića”.

Kada je reč o proslavi „Dva veka Njegoša”, od akademika Mira Vuksanovića saznajemo da su pored ostalog osnovani Odbor za proslavu, kao i Odbor za međunarodni naučni skup „Njegoš u svom i našem dobu”, koji je sastavljen od predstavnika SANU (akademik Matija Bećković, akademik Svetozar Koljević, dopisni član Miro Vuksanović), predstavnika Matice srpske (prof. dr Jovan Delić, prof. dr Dušan Ivanić, prof. dr Mato Pižurica, prof. dr Bogoljub Šijaković) i predstavnika ANURS (akademik Ljubomir Zuković, akademik Rajko Petrov Nogo, akademik Slobodan Remetić).

– Zamišljeno je da Vlada Srbije imenuje počasni odbor, međutim taj odbor nije formiran. Početkom ove godine osmišljene su i podteme naučnog skupa, koje se odnose na Njegoševo književno delo, poetiku, jezik, stih, prepisku, tekstološka istraživanja, filozofiju, odnos Njegoša prema usmenoj tradiciji, rodoljublju, religiji… Iz Srbije, ali i inostranstva, dobili smo 104 prijave učesnika. U međuvremenu je postojao problem kako obezbediti više od tri miliona dinara za skup koji je planiran da bude otvoren u SANU 6. novembra, a da se nastavi u Banjaluci i Novom Sadu. Do današnjeg dana niko od nadležnih u Republici Srbiji nije odobrio nijedan dinar za obeležavanje Njegoševog jubileja. Obraćali smo se ministru kulture, predsedniku vlade, prvom potpredsedniku vlade, kao i predsedniku republike. Prema nekim našim saznanjima, predlog nije ni dospeo na sednicu vlade. Nacionalni savet za kulturu prihvatio je to da dva veka od rođenja Njegoša bude obeleženo, dao je taj predlog Ministarstvu kulture, ali ni to nije prošlo – kaže za naš list Miro Vuksanović, zadužen za organizaciju naučnog skupa, naglašavajući da će sledeće godine svakako biti objavljen zbornik radova učesnika koji su prijavljeni za ovu manifestaciju.

– Kada je reč o Njegošu kao stvaraocu, tu nema nikakvih dilema da je uvek sebe smatrao srpskim piscem. Nije zdravorazumski da se bilo ko odriče takvog velikana, i za to nema umetničkih ili književnih, osim političkih razloga. Ne razumem politiku koja otuđuje najzaslužnije ljude svoje kulture. Onda ta politika nije dobra – objašnjava Vuksanović.

Radomir Uljarević, glavni i odgovorni urednik izdavačke kuće „Oktoih” iz Podgorice, koja je objavila sabrana dela Njegoša, mišljenja je da je ovog mislioca očigledno lakše zaboraviti nego ga se sećati, jer je susret sa Njegošem uvek susret sa sobom, a to često može da bude neprijatno.

– Ova Njegoševa velika godišnjica došla je kao kakva vremenska nepogoda, kao ono kad iznebuha zapadne sneg, i u skladu sa onom narodnom „Ne pada sneg da pokrije breg”, nastao je opšti beg, i ovoga puta su zverke pokazale trag. Ko može da zamisli englesku kulturu koja zaboravlja na Šekspirovu godišnjicu. Ili Nemce koji su zaboravili na Getea. Naša odgovornost je, da od Njegoša posudimo pravu reč – preužasna. Kako je moguće da zemlja u kojoj toliko škola, ulica, institucija nosi Njegoševo ime zaboravlja na Njegoševu godišnjicu? Ili je možda prirodno ako ostajemo bez Kosova da ostanemo i bez onoga koji nas je lično obavezao na kosovski zavet, kao tragični junak kosovske misli, kako bi rekao Andrić – ističe Uljarević, dodajući:

– Očigledna je namera da se Njegoš gurne u zaborav, ali koliko se menjalo društvenih sistema, toliko puta je on ponovo iskopavan i sahranjivan. Njegoševa tragedija traje i mi danas, u ovom vremenu, samo potvrđujemo tu tragediju, i ćuteći o Njegošu pridružujemo se onima koji su tu borbu protiv Njegoša i započeli.

Odsustvo novca i interesovanja za kulturu uopšte, nikada više nisu bili udruženi u jednom društvu nego sada i ovde u Srbiji. Ne možemo da se otmemo utisku da novca ipak negde ima, ali da je on nekako „nepravilno raspoređen”. Srđan V. Tešin, pisac mlađe generacije, smatra da je sve ovo „još jedna potvrda činjenice da kod onih koji su onomad dobili mandat da odlučuju o tome šta u kulturi treba da se finansira državnim novcem ne postoji nikakav racionalan kriterijum po kome se taj novac deli”.

– U oblasti književnih manifestacija, Ministarstvo kulture će ove godine finansirati 47 projekata, ali, i pored preporuke Nacionalnog saveta za kulturu, ne i „Dva veka Njegoša”. Ipak, bez namere da potcenjujem bilo koga, oni koji odlučuju smatrali su da Dom kulture u Gračanici, za nešto što se zove „Vidovdansko pesničko bdenije”, treba da dobije 800.000 dinara. Takvih bizarnih primera ima još među rezultatima navedenog konkursa. Matica srpska i SANU su, očigledno, manje uticajne u našem društvu od bilo kog palanačkog doma kulture. I to je naša stvarnost: palanačka svest prepoznaje i podržava samo palanačku kulturu!

– S druge strane – naglašava Tešin – u saopštenju stoji da je Odbor za proslavu dva veka Njegoša blagovremeno, krajem 2012. godine, izradio program proslave, a potom se počeo obraćati nadležnim republičkim organima sa ciljem da se tokom 2013. godine realizuje bogat program. Pitam se, kako može nešto biti blagovremeno i bogato, a da se priprema krajem 2012. godine? Zar se o tako značajnom događaju razmišlja u pet do dvanaest? Čini se da se ove godine više prašine diglo povodom polemike o tome da li će Srpska pravoslavna crkva proglasiti Petra Drugog Petrovića Njegoša za sveca nego zbog izostanka finansiranja jubileja.

Piše: Marina Vulićević