Нисам ти ја тај грађанин света
1 min read
Михаило Меденица
Пише: Михаило Меденица
Нисам ти ја тај грађанин света, опрости,
мени се сунце око Србије окреће,
гуњ ми скројен од ђедовских кости,
има нешто у овим откосима од свег твога
лепше и веће.
Ја сам ти од оних вазда намрштених изјутра,
не проговарам док не стресем кафу и шљиву,
ал ништа питомије од мене изнутра
ја ти се заплачем на врбу криву.
Знам која је мука повила,
овде и камен зна да зајечи,
мојим су рекама гробља пловила,
овде се рана- раном лечи.
Неће опанак, трводглаво јуне,
ја да га силим вала не могу,
зар да ме орах псује и куне,
под њим се онда још зарекох Богу…
Не идем, бре, па нек сви оду,
имам ја својих манастира,
овде сам потомак славноме роду
а тамо немир туђега мира.
Сврати ми месец на чашу љуте,
ону од једре шљиве ранке,
опјани се па промаши путе,
појурим за њим, дам му опанке…
Pa kad ti se sunce oko Srbije okrece, sto se cesto bavis Crnom Gorom?
Ма браво!