„Нисам пријетио ликвидацијом Душку Јовановићу, нека отворе Досије службе и нека виде шта тамо пише“
1 min read
Душко Марковић у "Слободној зони"
Транскрипт гостовања актуелног предсједник СЕП-а, бившег премијера, као и бившег шефа АНБ-а, Душка Марковића, који је гостовао синоћ у емисији „Слободна зона“ на телевизији Прва, преносимо интегрално са портала Борба, без икаквих уредничких интервенција.
На самом почетку, Марковић је говорио о убиству Душка Јовановића 2004. године, и казао да је било касно, био је у свом стану, и да га је пробудио неко од колега.
„Добили смо информацију да је испред просторија Дана дошло до пуцњаве на Јовановића. То је заиста био тренутак, тешка информација, а тежак тренутак и за мене. Био сам у шоку. Моја прва реакција је била да позовем Драгана Ђуровића, министра унутрашњих послова, а онда сам позвао предсједника Владе и пренио му информацију коју сам добио. Прве информације колико се сјећам су биле размјена информација у том кругу. Мислим да је било контакта и са помоћником за јавну безбједност Луком Бошковићем, шта се ради по овом питању. Полиција је изашла на лице мјеста, у току је био увиђај, град је био блокиран, а наставило се са оперативном криминалистичким активностима како би се расвијетлило убиство“, казао је Марковић.
Он додаје да није био укључен у истрагу о убиству Душка Јовановића.
„Помоћник министру је био руководилац службе, а министар старјешина. Надлежни тужиоц и руководилац полиције одређују која ће лица бити укључена у криминалистичку обраду поводом сваког кривичног дјела, посебно овог. Нисам законски био овлашћен, није ми законски било мјесто, али као помоћник за државну безбједност сам дао инструкцију сарадницима и колегама да се оператива стави на располагање за сва интересовања или потребе“, казао је Марковић у Слободној Зони.
Бивши премијер је казао да је било доста информација а у свакој ситуацији, а посебно у тако тешкој, до оперативно криминалистичког састава долазе информације различитог садржаја и квалитета, а некад су то и полуистине и дезинформације.
„Није нам било мјесто на мјесту злочина, ни мени, ни било ком припаднику СДБ-а“
„У пракси постоје утврђене чињенице да се дезинформацијама криминалистичка полицијца жели усмјерити у другом правцу истраге. Нити мени нити било којем припаднику СДБ-а није било мјеста на мјесту извршења кривичног дјела и увиђајним радњама Управе полиције“, казао је Марковић.
Цијела јавност, додаје Марковић, посебно у овом случају који је заиста тежак, а који је рана и ожиљак на лицу тадашње и садашње Црне Горе.
„Пуно тога смо у јавности имали прилике да чујемо, иступе различитих људи и појединаца који износе своје ставове, закључке, виђења, а желим да будем директан у емисији, немају интегритета да на такав начин говоре о том случају. Видим неколико аналитичара, они су гости у различитим емисијама, бивши оперативци службе који нису били никада препознати у служби. Бивши припадници полиције који су напустили службу 90-их година. Они данас говоре о служби, организацији, људима, а о томе не знају“, казао је Марковић.
Мишљења је да значајан број кредибилних информација постоји у полицији и тужилаштву.
„Вјерујем да постоје информације које би заиста могле помоћи расвјетљавању кривичног дјела али постоји и политиканство. Све што је знала служба је у документацији службе. Надлежни државни органи увијек могу имати приступ документацији“, казао је Марковић.
„Мора прва реакција – да иза тога стоје ОКГ“
На питање је ли неко вршио опструкцију, а када је читавим поступком руководио судија јер је такав био систем, Марковић наводи да никада није видио спорну забиљешку а јер те ноћи није на лице мјеста дошао судија, а када осумњичени изражава жељу да прича, а мијења став већ сјутрадан.
„Нисам у сазнању. Ни ја нити било који помоћник ми није говорио о садржају забиљешке. Из професионалног стандарда се нисам ни интересовао, а то се може злоупотријебити“, казао је Марковић.
Прва његова реакција, наводи Марковић, је да иза тога стоје ОКГ и појединци из тих криминалних група.
„Истрага је кренула у том правцу. Знам да смо помагали и давали информације о лоцирању и потенцијалних мјеста скривања. У почетку су то били кључна усмјерења. Нисам био упознат са службеном забиљешком нити је за то било могућности“, казао је Марковић..
„Са Душком Јовановићем сам попио кафу, причали смо о продаји акција Дана“
А на питање је ли директно пријетио Душку Јовановићу, и коментаришући ријечи његове супруге Славице, Марковић наводи да није.
„Таквог разговора између мене и њега није било. Тих разговора је било врло мало након тешког политичког сукоба јединственог ДПС-а. У том тренутку су Јовановића његова усмјерења усмјерила ка Блоку за заједничку државу, а мене ка Блоку за независну државу. Главно изјашњавање кад смо се подијелили је било јесмо ли за Југославију без алтернативе, или Југославију која отвара могућност независности. Тада долази до прекида комуникације и професионалне иако смо прије тога имали релативно блиску комуникацију. Имао сам телефонски контакт са њим када је у Дану објављен један текст о мом спортском риболову и да то користим на Биоградском језеру. Ја сам тада позвао Душка да му кажем да то није тачно и да не знам шта су разлози и мотиви једног таквог текста. Замолио сам да се и демант јави на насловној страни. Он није то прихватио тако драматично као што сам ја“, казао је Марковић наводећи да је демант објављен на 7-8 страни.
На његов позив су имали директан контакт, наводи Марковић, нашао се са Јовановићем.
„Попили смо кафу а разговор је био усмјерен на то да ли постоји интересовање да ли неко жели да купи Дан, не сјећам се је ли дио акција или више. Тај разговор је био пристојан. Одбацујем заиста тврдњу да сам на такав начин пријетио, нисам тако пријетио никоме, па и тамо гдје сам имао разлога да будем љут. Био сам забринут због негативне кампање према мени. Никакве пријетње и никаквог разговора није било, не знам је ли се шта говорило иза кулиса“, казао је Марковић.
„Службеници СДБ-а нису имали легитимације, осим оних из МУП-а“
Бивши премијер наводи да је себе види као професионалца, а кад сједи са пријатељима, има своје виђење и неку врсту сопствене перцепције.
„У службу нисам ушао као професионалац. Нисам ушао мојом вољом, али сам прихватио задатак и сигуран сам да сам часно радио посао. Као професионалац не могу да изводим закључке на основу онога што је перцепција виђења и осјећаја већ на основу доказа. Када разговарамо као професионалци, ствари морају да се раде другачије“, казао је Марковић.
Лица која су извршила ликвидацију нису могла имати легитимације СДБ-а, наводи Марковић и додаје да види да поједини бивши полицајци покушавају да манипулишту.
„До 2005. године, СДБ није имао своје легитимације, већ су били припадници МУП-а. Тада смо имали легитимације МУП-а, то су тзв. полицијске легитимације и њих је одобравао министар. Сваки службеник је имао легитимацију СДБ-а. Мислим да те легитимације није могао имати нико осим запослених у МУП-у. Да ли се могло десити нешто другачије, треба доказати. Ако се потврди да је неко имао легитимацију, лако је утврдити кад је добио и од кога је добио“, казао је Марковић.
Говорећи о човјеку који је одслужио казну за ту ликвидацију и наводима да је он дужио пушку МУП-а, и на питање је ли се водило рачуна о томе коме се даје наоружање, Марковић наводи да му није позната чињеница да је Дамир Мандић имао оружје које је дужио из магацина МУП-а.
„Та чињеница ми није позната и први пут је чујем. Када је дошло до увођења ванредног стања у Црној Гори и када је Милошевић послао Војску у Црну Гору и формирао Седми батаљон који је имао задатак да стави под контролу непослушну Владу и да дисциплинује непослушну црногорску полицију, ми смо тада одлучили не да би ратовали, него обезбиједили заједнички баланс снаге и моћи, да подигнемо састав полиције. Имали смо своје пунктове односно организационе дјелове. У свакој општини је то било, од Бијелог Поља до Подгорице, а оружје је дијелило министарство из магацина и преко реверса. Нико то оружје могао добити а да није из резервног састава. Служба није имала свој магацин, то је радио МУП. Не знам којом методологијом“, казао је Марковић додајући да зна ко је био на списку резерве СДБ-а, али не зна ко је био у МУП-у. Одбацио је тврдњу да су криминалци били у њиховим редовима.
Марковић наводи и да није чуо да државни функционери траже ликвидацију Јовановића а сигуран је да таквих захтјева није било а сигуран је да никада то нико није поменуо нити тражио у његовом присуству. А на питање је ли га пратио, Марковић наводи да није јер није имао овлашћења.
„Гарантујем да Јовановић није био под надзором службе, нити под мјерама надзора нити пратње. Сада је прилика, и желим да кажем – власт може да отвори досијеа службе у предмету Душка Јовановића. Ово је предмет од прворазредног интереса. Да се прочита, узме документација из тог периода и види све шта је служба радила. Служба је имала информације, достављала информације, ту пише и карактер и извор података, па се може утврдити је ли то резултат оперативног рада или резултат надзора над Јовановићем“, казао је Марковић.
О објављеној шеми: Неозбиљно је да приватан детектив то ради, да је држава нешто направила, не би објавили већ би ме позвали
А коментаришући шему о убиству Душка Јовановића која је ексклузивно објављена на Адриа телевизији, па да се помиње и Д.М. што су његови иницијали, Марковић наводи да би био чудан човјек кад га то не вријеђа.
„Са тим немам никакве везе и са тим што се то ради на основу рекла казала. Замислите да ви као уредник, нешто се деси у овој згради, и да ви будете одговорни само јер се то десило на том простору. Ви сте прије свега грађанин. То није шема надлежних државних органа. Да држава стоји, ти људи би већ били у тужилаштву, а мене нико није звао. Неозбиљно је да приватни детектив прави листу, и објави је, па стави на терет часним људима, на интегритет и на породице. Јесте непријатно, јесте ситуација која брине и чини забринутим да у земљи гдје живите и гдје сте слободни, да вам неко црта мету. Ја сам у овом процесу стрпљив и озбиљан човјек. Пратим деструктивну кампању и подметања. Не желим да идем корак даље да браним интегритет да не бих оптерећивао оне који имају институционалне обавезе на овом случају. Сви који износе лажи и неистине и подмећу ће морати да се суоче у једном тренутку са собом и да то морају да докажу и потврде. Први пут ово сада кажем али је то заиста неозбиљно и неприхватљиво. Можете некога да не волите, да се политички разликујете и да му желите свако зло, али немате право да оптужујете људе без материјалног доказа“, подвукао је Марковић.
О Земунцима Спасојевићу и Луковићу
А говорећи о Душану Спасојевићу и Милу Луковићу а о којима се говори да су посједовали легитимације МУП-а, а чувени су Шиптар и Кум, чланови Земунског клана, те да су имали право гласа у Црној Гори, Марковић наводи да се ради о 1997. години када су та лица добила боравишта или пребивалишта а на бази њих су добили и личне карте а на њиховој бази добили и оружни лист.
„То је вријеме када Црна Гора функционише у саставу СРЈ. Имате прописе које регулишу питања пријаве боравка и пребивалишта. Ако су пријавили боравиште, добијају личну карту по аутоматизму. Ако су пријавили пребивалиште, добијају личну карту о пребивалишту у складу са законом. Са тим нема везе ни полиција ни служба јер су то послови Одјељења за грађане. Тада је био сектор, данас је директорат. Јесу ли имали службене легитимације, немам податак. Чим су имали оружане листове, сигурно су прибавили и оружје. То ће се вјероватно утврдити у поступку“, казао је Марковић у Слободној зони.
Седма управа – ипак постојала
Коментаришући интересантне тврдње Мила Ђукановића да Седма управа није постојала, а што је Марковић демантовао на Анкетном одбору, он вечерас наводи да је то била јединица СДБ-а и да их је било више од седам.
„Била је Прва, друга, трећа, и тако даље. Све су имале своје надлежности и састав. Мит о томе да је Седма управа било професионално чудовиште са специфичним задацима и да о јаду забављају људе и систем је апсурдан. Оф СФРЈ па док је трајала савезна држава нешто до 2005. године, организација Служби никад није ишла по називима њених надлежности нити су оперативци добијали рјешења по називима послова. Организационе јединице су се означавале бројевима а оперативцима су давана мјеста. Тако се штитила надлежност службе, оперативни циљеви и задаци и да би се штитили људи од деконспирације. Нема мистичности у томе јер је то дио организационих дјелова службе. У јавности су говорили да је она формирана када сам ја дошао. Ја сам је затекао и она је била на снази до 2005. када је формирана АНБ и када је постављено другачије устројство унутар службе“, казао је Марковић.
Он додаје да је тамо било добрих и часних људи, професионалаца, а теза да је неко из службе учестовао у организацијама политичких убистава мора бити потврђена доказима. На питање како то да су Зоран Лазовић и Душко Голубовић у затвору, а наводи се да су били дио Седме управе, Марковић наводи да је Лазовић био распоређен на другом мјесту, начелничком.
А на питање – да ли је стварни шеф безбједносног система тих година био Вукашин Мараш, Марковић наводи да је он био на челу МУП-а.
„Он је институционално и функционално био на челу МУП-а и у његовом саставу је била и полиција и СДБ“, казао је он.
„Мислим да криминални кругови чији је центар ван Црне Горе стоје иза убиства Жугића и Распоповића“
Коментаришући тврдње да је Ђукановић, након убиства Горана Жугића, желио да распише награду од милион евра за информације о убиству Горана Жугића, Марковић наводи – замислите да предлог предсједника Владе не буде прихваћен.
„Предлог о давању новчане награде, то доноси Влада. Нема то везе ни са министром ни помоћницима. Заиста се не сјећам. Али ово што сте поменули за Ђукановића и Жугића – и ја сам имао добар однос са њим и лично био заинтересован да се то кривично дјело расвијетли. Не вјерујем у тај податак“, казао је он.
Лидер СЕП-а је коментарисао и наводе водитеља да је Жугић потенцијално био везан за шверц цигарета, Марковић се присјећа да је то убиство било 2000. године а 2001. године је дошло до убиства Белог Распоповића.
„То је био период ванредног стања када смо имали различите изазове од политичких до криминалних а и обавјештајно тешког сукоба у Црној Гори. Када ме већ питате о мишљењу, мислим да иза тога стоје обавјештајно криминални кругови чији је центар био ван Црне Горе“, казао је он.
А на питање да ли је Бели Распоповић убијен из оружја које је дужио Неђо Бошковић, а да је Жугић убијен из оружја Белог Распоповића или неког из службе, а што је тврдио Милан Пауновић на Анкетном одбору, Марковић наводи да је први пут чуо тај података.
„Бошковића знам, он је био обавјештајац Војске Југославије“, казао је Марковић, а водитељ додао да је он таст Вање Бокана, прве жртве рата кланова.
А говорећи о својим тврдњама које је изнио на Анкетном одбору, а гдје појединци већ почињу да признају да је држава морала да шверцује цигарете да би народ преживио, те на питање је ли све измакло контроли и отишло предалеко са убиством Бокана, али и Пуканића у Хрватској, Марковић се првенствено вратио на Анкетни одбор.
„Нисам детаљисао, али сте ми дали прилику да кажем како је то тешко вријеме било и да неки људи са данашње дистанце, посебно актери тог времена и они који не могу да памте ниједан детаљ тога, да кажем да је то било изузетно тешко вријеме. То је обиљежио рат и распад бивше Југославије који је изазвао огромна страдања и материјална разарања а људи су уведени у ситуацију у којој живот није сигуран а егзистенција упитна. Као резултат рата, међународна заједница уводи санкције због улоге тадашње државе у рату у Босни иза које је стајао Милошевић и његове одлуке а Црна Гора као дио те државе улази у режим санкција гдје се херметички затварају границе. Не постоје могућности да се ради, да живи и ради привреда, приватници не могу да обављају бизнисе. Ми смо грађане довели на ивицу егзистенције. Мора све да функционише, здравство, просвјета, да се исплаћују пензије, социјала“, казао је Марковић.
Он наводи да је тада страдала држава и настрадали су принципи.
„Морали сте да се сналазите а то је радила држава, али су радили и криминалци, посебно у околностима када је око нас био рат, када се оружје камионима кретало и шверцовало у цијелом том простору“, казао је Марковић.
Све је касније оставило трагове, а нарастао је шверц око дуванских производа а присјећа се и нафте.
А на питање да ли иза убиства Душка Јовановића стоји дуванска мафија, Марковић каже да зна да само иза тога не стоји држава.
А на питање је ли до распада ДПС-а дошло због рата ко ће водити безбједносни сектор, Марковић наводи да је био активни политички актер чувених сједница Главних одбора јединственог ДПС-а који их је довео у разлаз.
„Било је неслагања око кадровских питања између предсједника државе и Владе. Тада се одлучивало о судбини Црне Горе“, казао је Марковић.
На питање је ли тада било могуће да се Ђукановић и Вукашин Мараш састају без њега, Марковић наводи да кад год су се разматрала битна питања, морали су да присуствују кључни руководиоци, али и да је нормално да се њих двојица састају без њега.
„Не бих прихватио да будем дио система да будем одговоран за посао а да неко други одређује коији ће бити то задаци“, казао је Марковић.
Присјећа се контекста 99-те године да смо због непризнавања увођења ванредног стања имали 60.000 наоружаних војника а и поред тога имали и посебне војне јединице које су биле задужене да обезбиједе примјену ванредног стања.
„То је период када су дјеловале различите обавјештајне службе да би се Црна Гора зауставила на овом путу. То су биле значајне карике одбране државе. Ми смо се у период 2001-2003 дошли до Београдског споразума. Имали смо преговоре са ЕУ и неслагањем са Србијом. Ми смо се већ тада опредијелили за референдум па су нас представљали као криминално друштво која не може да се самоодржи. Та кампања је била таква. У међувремену, у Србији долази до велике кризе када опозиција притиснута од режима Милошевића бјежи у Црну Гору. Сјећате се Вука Драшковића, независних новинара, отварани су неки медији који су у Србији забрањивани. Ми смо се бавили пословима да заштитимо државу и спасили на 10.000 живота и многа друга кривична дјела. Очигледно нисмо успјели“, казао је Марковић.
Ипак, то не значи да је држава организовала убиства, јер су се тада борили за државу, а 120.000 избјеглица је дошло у Црну Гору, сви су били прихваћени и били су сигурни.
„Када се ови случајеви издвоје, нема оправдања за то. Не желим да овом причом правдам ту ситуацију али говорим о контексту. Ми смо штитили државне интересе и њима одговорили. Али су нам се дешавале тешке ствари. Није лако да вам неко убије савјетника предсјендика државе, члана управе ДБ-а и уредника опозиционе новине. Данас је Црна Гора независна и демократска држава, НАТО чланица. Ми да би били дио евроатлантске заједнице морали смо да градимо институције, то је било вријеме нереда, тешких сукоба, поремећаја, девијација индивидуалних и колективних и нисте могли све исконтролисати“, казао је Марковић.
А на констатацију водитеља Живковића да све то долази након времена Милошевића, и да то долази док је ДОС био на власти у Србији, а које су раније крили у Црној Гори, те да није баш тако, Марковић каже да није Милошевића доводио у тај контекст.
„Ђукановић ми је пријатељ. Бивши.“
А говорећи о Милу Ђукановићу и периоду од 2020. године, па до данас, Марковић наводи да када је дошао из Мојковца 1991. године био генерални секретар Ђукановићеве Владе.
„Када ми је Вујановић понудио то мјесто то нисам прихватио. Био сам и директор АНБ-а, па годину двије министар без портфеља, па министар правде, потпредсједник Владе па предсједник Владе. У свом том периоду сам сарађивао са Ђукановићем, то је био период сарадње и поштења и добрих личних односа. Никада није, да будем фер, постојала ситуација да је он нешто тражио од мене а што се косило са мојом професионалном позицијом. 2023. године, без обзира на Конгрес гдје сам ја направио дистанцу, ја сам учествовао у кампањи 2023. на изборима када је изгубио. Недуго након тога, кренуо сам у формирање своје странке“, казао је Марковић.
То је била његова одлука, као и његових истомишљеника и пријатеља. А на питање какав је његов однос са Ђукановићем.
„Ми смо познаници и бивши пријатељи. Немамо интензивну комуникацију“, казао је Марковић.
На питање да ли пуши, Марковић је казао да не. А на питање да ли је он шверцовао цигарете и да је вођа Мојковачког клана, Марковић каже да је то изум Небојше Медојевића.
„Мојковачки клан мислим. Ако сам из Мојковца, онда имам клан. Никада нисам учествовао ни у једном организованом криминалу ни у шверцу цигарета нити ја нити било ко из моје породице нема везе са тим. То је једна озбиљна подвала, озбиљна шпекулација. Било је оптужби и сумњи, па и новинарских текстова, спровођене су истраге, па су у фабрици у Мојковцу очекивали да ће наћи клонираног Душка Марковића. Чак сам у једном периоду када је то кулминирало у процесу мог напредовања и тражио тужилачку истрагу, спровођене су неке радње, а ја сам добио извјештај и имам ту забиљешку која говори да су то измишљотине. Никада нисам“, казао је Марковић.
Та фабрика је легална, навео је Марковић и додао да се ту ништа илегално не ради а ако је његова веза са криминалом то што је из Мојковца – онда је криминалац.
О тракторима 2020. године: То је била подвала, нека пажљиво одгледају моје излагање на Цетињу; Национални Срби у Црној Гори су моје комшије и пријатељи
А на питање да ли кући има трактор и умије ли да га вози, Марковић негира. А на питање како онда објашњава тврдње да је хтио да тјера некога да вози трактор, Марковић наводи да се њему спочитавало исељавање Срба.
„Ово је примјер једног политичког подметања које нема граница и које се користи када некоме треба да дискредитује моју странку сада али и раније ДПС. Говори се о догађају на Цетињу када сам се обраћао члановима ДПС-а. Био сам носилац листе, говорио сам о политичкој ситуацији, шта је Црна Гора прошла и шта је урадила на било ком плану и шта ће бити одговори ако побиједимо. У дијелу обраћања сам говорио и о актерима који раде против националних интереса Црне Горе а нису из Црне Горе. Они илегално бораве а раде против интереса. Тачно сам тако рекао. На изборима сам рекао да када побиједимо на изборима – таквима неће бити мјеста у Црној Гори. Таквим ни данас не треба да буде мјеста у Црној Гори, али ако неко нелегално борави у Црној Гори – тај мора бити депортован“, казао је Марковић.
Он додаје да је изјава на Yоутубе-у и даље и да се може провјерити шта је рекао.
„Свјестан сам да она и даље живи, али сам и свјесан да један број часних и лаичких људи вјерује да је то истина. Када сам покренуо иницијативу за формирање странке, извинио сам се свим људима који мисле да је то тачно и то их је повриједило. Свакако то је подвала и лаж. Нисам то помислио нити рекао јер ја у националним Србима у Црној Гори имам пријатеље и комшије. Тамо сам студирао, бавио се спортом. То мени не приличи. Знам да и ноћас неки људи неће да чују истину, али хвала Вам на прилици“, казао је Марковић.
О споразуму са УАЕ: Критичари су у праву
Говорио је и о споразуму са УАЕ и актуелном политичком моменту и казао је да свака озбиљна држава са развијеним државама треба развијати и стварати претпоставке за развој инвестиција.
„Као отворена економија са ограниченим и малим тржиштем мора са развијеним земљама и економијама радити на инвестицијама и стварати услове за бољи стандард. Када сам чуо да се припрема споразум, ја сам мислио да је то економска сарадња. То сам поздравио и мислим да је то добро. И ми смо почели разговоре али су нас претекле полиитчке промјене. Оно што је занимљиво је да се из споразума избацују кључни закони који важе и као антикоруптивни закони и који гарантују непровјерљивост приватне имовине“, казао је Марковић.
Ствар је такође чудна да се држава обавезује да изгради комуналну и саобраћајну инфраструктуру за тај пројекат.
„Зато мислим да су критичари споразума у праву а чуди ме да премијер и Влада нису били сензибилни већ их игнорисали и ишли у потврђивање споразума. Ипак мислим да нам Европска комисија ставља минус али видјећемо хоће ли бити инвеститора и да ли ће се ићи у елиминацију домаћег и националног законодавства“, казао је Марковић.
А говорећи о томе како се осјећа након промјене власти, Марковић наводи да се примакло вријеме да се власт у Црној Гори мијења.
„Моја Влада, по мом мишљењу, је завриједила бар још један мандат. Прије свега корона, па и политички Закон о слободи вјероисповјести нам је умањио шансе за то. Свака промјена власти је добра и драгоцјена посебно она која дуго није мијењана. Ја као неко ко је дуго био на власти и ко је везан за Црну Гору сам очекивао добро од те промјене иако је нисам желио иако ми није легла, посебно на начин избора Владе, учешће оних који нису ни учествовали на изборима… Није било ни за очекивати да неко одједном уђе у власт, тешко је водити државу. Логично је било да се власт не снађе у почетку и да има проблеме у консолидацији“, казао је Марковић.
Ово је већ пета година, а аргуметанција да лоше раде да је негативан однос према ресурсима, јавном новцу, процедурама, а они су толико бахати и више, додаје он, нема оправдања како је било раније.
„Било је и прије грешака али је било више реда и организације и озбиљности. Ви сте сад на власти и ви сте сад моћ. Ви сад имате преко 50 посланика и немате ограничења да на законит начин радите транспарентно, не на тајним сједницама Владе, на Воцапу, да немате за 5 година нула инвестиција. Ако неко мисли да је инвестиција прављење зграда, то није инвестиција. За пет година ниједна инвестиција, радно мјесто у реалном сектору, ЕПЦГ-у, другим јавним предузећима, јавној управи и администрацији… Јавна администрација је нарасла на 70.000…“, казао је он.
Марковић је мишљења да се они не сналазе и да не желе да уче на грешкама да желе власт по сваку цијену…
„Не жели да буде критичар ради критике али мисли да ствари не иду добро. Видјели сте да имамо мишљење предсједника државе који каже да Влада не ради свој посао а да је већина на власти само зато што је опозиција лоша. Имамо мишљење, незванични нон пејпер ЕК који је изузетно критичан. Сваког дана нас запљускују информацијама да напредујемо. Имамо тендер за аеродроме гдје се напушта преговарачки процес у процесу концесије. Не видимо ми то само унутар Црне Горе, види и ЕК као и друге организације“, казао је Марковић.
Данас, поскупљује брашно, диже се цијена хљеба, грађани кажу да се ово више не може поднијети, а онда се треба показати грађански однос према томе.
„Немам ништа афирмативно да кажем за резултате ове већине“, казао је Марковић.
Говорио је и о Дејану Перуничићу, бившем директору АНБ-а, и о случајевима незаконитог прислушкивања, и наводи да није имао те информације.
„Често ме питају око службе а ја сам 15 година ван ње“, казао је Марковић.
А на питање да прокоментарише оптужнице те чињенице да нико ништа не зна да се то радило, Марковић примјећује да свједоци тужилаштва не потврђују наводе из оптужнице.
„Вјерујем да ће један број људи доказати своју невиновст како ствари стоје. У институционалном нивоу, одговорност је подијељена. Замислите да Спајић зна ко је под мјером надзора у Агенцији… Није логично“, казао је Марковић.
Вратио се на његов однос са Милом Ђукановићем и казао да се од формирања партије није видио са њим.
„Партија је аутентична идеја. Желимо политичку алтернативу у грађанском и суверенистичком блоку која се неће бавити обиљежавањем политичких неистомишљеника, њихове елиминације или компромитације, већ другим идејама за добро Црне Горе. У Подгорици смо успјели, у Никшићу нисмо. Надамо се Мојковцу. Увијек је најтеже у сопственом мјесту. Видјели сте да смо храбри и одлучни, не идемо у коалиције, не тражимо мандате. Хтјели смо да покажемо храброст и добили смо младе и образоване људе који имају потенцијал“, казао је Марковић.
А на питање за кога би Душко Марковић сјутра био незгодан свједок у било ком поступку, Марковић наводи да је он добронамјеран, човјек који говори истину, који стоји иза своје ријечи.
„Оно што се од мене чује ће бити само истина и ништа друго“, закључио је Марковић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:


Много ли је угашених живота на души овога човечуљка које му неће дати да умре без велике муке . САМО МИ НИЈЕ ЈАСНО , КО СУ И КАКВИ СУ ТО ЉУДИ КОЈИ ГЛАСАЈУ УБИЦЕ .
Sva Crna Gora zna da si mu obecao metak djukelo
Истина је једна од најозбиљније компромитованих ријечи у Црној Гори.
Тачно је да сви Мојковчани нијесу криминалци, као што је тачно да су на највећим позицијама власти у Подгорици били мојковачки криминалци. Они најбоље и тачно знају, шта су радили и зар је чудно да се ничега лошег данас не сјећају. Ноторна истина криминалистике, највећи злочинци никада не признају злочин, па чак ни пред самим собом.
Истина је једна од најозбиљније компромитованих ријечи у Црној Гори.
Тачно је да сви Мојковчани нијесу криминалци, као што је тачно да су на највећим позицијама власти у Подгорици били мојковачки криминалци. Они најбоље и тачно знају, шта су радили и зар је чудно да се ничега лошег данас не сјећају. Ноторна истина криминалистике, највећи злочинци никада не признају злочин, па ни пред самим собом.
У оволиком тексту се поткрала штампарска грешка, нема нигде истине. Шију му пиџаму у Спужу.
Možda će se neki sjetit da je do 2006 g. bila zajednička država SCG i da je vojska već bila na teritoriji Cg, i Milošević nije morao slati vojsku koja je legalno bila u Cg, tako da se može reći da je ovome svaka istina takva ili što i narod rekao, ova džukela laže kao pas
ONI ZA LIKVIDACIJE ZADUZENI NE PRETE …A MNOGI PRETE …DAKLE ONI KOJI PRETE NE LIKVIDIRAJU A RADIJATOR DUSKU PRETIO NIJE …JER I TAD I SADA BI SMIJESNA PRETNJA TA BILA I TATO JE RADIJATOR NAREDBU I ODOBRENJE JEDVA DOCEKAO …DA UNISTAVA I KICMU RAZARA CRNOJ GORI .I CAST I SLOBODU I PRAVA LJUDSKA I TRADICIJU I VERU I ISTORIJU …