Никшићани носили протесте

Пише: Спасоје Р. Томић, члан ГО НСД

Читао сам текст о годишњици протеста и јутру када је како смо је звали слободна територија ДФ-а и читаве Црне Горе нападнута. Од тада је прошло 1095 дана.

Оно што ми је посебно било упадљиво јер сам и сам тог јутра био у шаторском насељу, је штуро помињање оних који су били спремни да дају и живот за нашу идеју. Уз сво дужно поштовање према свима који су наведени у тексту, који су учествовали у протестима и својим чињењем допринијели да протести ДФ-а остану запамћени као највећи бунт народа у Црној Гори од када је на власти Мило Ђукановић, имам људску и моралну обавезу да поменем моје суграђане. Заједно са мном, то јутро отпор полицији су пружили посланици Милутин Ђукановић и Јанко Вучинић, сада портпарол НОВЕ а тада члан ГО Марко Ковачевић, Никола Горановић, Ранко Павићевић, Драго Горановић и Велимир Ераковић. Ако сам некога прескочио нека ми опрости, јер ми није била намјера.

Због јавности Црне Горе и због тога што Велимир Ераковић не жели да се рекламира и кука од батина које је тада задобио, морам да истакнем да су никшићки кадрови полиције по наредби Душка Марковића имали посебан пик на њега. То су Драган Благојевић, Душко Копривица, Никола Јањушевић, Веско Маговчевић, Рашо Љешковић и остали које је јавно прозивао у својим колумнама, писао о шверцу који се одвија на границама са Хрватском и херцеговином, а од кога ови криминалци у униформама убирају огромну корист. Ераковић је један од оних од којег овај режим посебно стрепи, јер знају да је мој брат неко ко је увјек спреман да се против њих бори и ПЕРОМ и МАЧЕМ!

Такође нећемо оваквима већ поменутима ни опростити ни заборавити пребијање Душана Кнежевића, Дуле иако није из Никшића ми га осјећамо као да је наш и зато га овог пута и помињем. За разлику од оних који су касније сједјели са Милом Ђукановићем за истим столом, мене су тог јутра како би наш народ рекао милови кербери прилично “оплели по рбату“, а не бих изоставио ни пријетње припадника посебне јединице полиције да ће ми пуцати у главу, или да га цитирам “фукаро српска и четничка, немој да ти метак просвирам кроз ту лобању“.

Никшићани су на овим протестима били заступљени и кроз групу момака окупљених у оквиру покрета Алтернатива, иако нису тог јутра били присутни ипак их морамо поменути и захвалити им се јер су за разлику од неких од првог дана подржали протесте ДФ-а.

Такође не можемо заборавити, тј не могу заборавити колоне људи који су свакодневно из Никшића пристизали у Подгорицу на слободну територију.

Него да не будем патетичан, нашао сам за сходно да реагујем, јер сам лични пријатељ са овим људима и знам колико им је и дана данас стало и колико се боре. Свјестан да се за опозиционо дјеловање не додјељују ордени нити их ко пак тражи, знајући да је то само један вид отпора, и то минималан какви све отпори могу бити. Надам се, јер нам изгледа предстојевелика искушења, пошто ДФ тренутно нападају са свих страна, да ће сви ови људи пронаћи снагу, и заједно, сложно, кренути у неке нове борбе, и да ће из те борбе сванути сунце слободе и коначне побједе. СЛОБОДА ИЛИ НИШТА!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: