Никшић оплакује омиљеног професора: Светозар Ћираковић Ћирке умјесто матерњег одабрао српски језик и предавао га у Скадру
Светозар Ћирковић
Професор српског језика Светозар Ћираковић који је истину о језику сведочио од Никшића до Скадра напустио је овоземаљски свијет у 66. години. Он је један од 26 никшићких професора који су 2004. године због преименовања наставног предмета Српски језик и књижевност у Матерњи између хљеба и српског језика, изабрао језик.
Дневник који је тада заклопио никада више у Никшићу и Црној Гори није отворио, али јесте у Албанији, граду Скадру где је обављао свету мисију. Његове колеге на вијест о смрти драгог пријатеља су поручиле:
– Истински професоре, ријечју, дјелом и животом, стубу истине, правде и доброте, јуначе и у вољи и невољи, српски језик је куцао твојим срцем, дисао твојим плућима, текао твојим венама, вазносио се и славио твојим благородним ријечима. Праштај нам нашу данашњу тугу и бол и помени нас у Царству небеском.
Сахрана професора Ћираковића обиће се данас на породичном гробљу у Озринићима код Никшића, у 15 часова.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
E moj nekadasnji profesore Srpskog jezika ili kako ga danas zovu maternji. NEKA TI JE LAKA CRNA ZEMLJA.POCIVAJ U MIRU.VIDIM KAKO SU TI ZAHVALILI MENTORI INPOPOVSKA BRATIJA.Dok si se ti vozio u raspalom opel kadetu ti siti mentori se vozikaju u skupocenim audijima…mercedesima…dzipovima a ti Ciro odradjuj posao. Amen….
Počiva u miru ljudino
Вјечнаја и свијетлаја памјат ,професору Светозару Ћираковићу,тамо гдје праведници почивају.Амин
Читам ове коментаре, расплакасте ме Никшићани ид’те у курац.
Нисам познавао човека, хвала вам што ме упознасте!
Нек му је вечна слава!
Кад млидијах умрети
Лисје жути веће по дрвећу,
Лисје жути доле веће пада,
Зеленога више ја никада
Видет’ нећу!
Глава клону, лице потавнило,
Боловање око ми попило,
Рука ломна, тело измождено,
А клеца ми слабачко колено!
Дође доба да идем у гроба.
Збогом житку, мој прелепи санче!
Збогом зоро, збогом, бели данче!
Збогом, свете, некадањи рају. —
Ја сад морам другом ићи крају!
О, да те тако ја не љубљах жарко,
Још бих гледо твоје сунце јарко, —
Слушо грома, слушао олују,
Чудио се твојему славују,
твојој реци и твојем извору, —
Мог живота вир је на увиру!
О, песме моје, јадна сирочади,
Децо мила мојих лета млади’!
Хтедох дугу да са неба свучем,
Дугом шарном да све вас обучем,
Да накитим сјајнијем звездама,
Да обасјам сунчаним лучама …
Дуга била, па се изгубила,
звезде сјале, па су и пресјале,
А сунашце оно огријало
И оно је са неба ми пало!
Све нестаде што вам дати справља’ —
У траљама отац вас оставља
Volio si ovu pjesmu, dragi profesore. Počivaj u miru.
Ovakvi ljudi, ljudi od Granita vjecno su ušli u istoriju velikog Srpskog naroda! ??????
Boze koja ljudska gromada bjese ovaj hercegovacki Srbin !
Naklon do zemlje velikanu !
Profesore, nek vam je laka crna zemlja. Zasluzili ste!
Памтимо легендарног професора као људску величину. Никад ником ниједна ружна ријеч, зла мисао или лоша намјера. Давао нам је професорске, очинске и другарске савјете. С њим је сваки моменат било учење живота, било да смо расправљали о Ани Карењини у учионици, попуњавали тикете у кладионици или пили пиво у кафани. У неправедном времену показао је достојанство, став и моралну чврстину а то имају само људи правог кова. Нека је лако плаво небо доброј Ћировој души
Вјечнаја памјат, достојанствени професоре
Ћиро, краљу твоје је царство небеско. Гледај одозго на све ове шти ти на Земљи учинише неправду и никад им немој опростити јер, итекако, знају шта раде. Нећемо им ни ми опраштати, кунемо ти се!
Нека ти је вјечна слава.
Gale je istinska veličina, čovjek i ljudina! Jedan od ponajboljih ljudi i prijatelja koje sam poznavao.
Laka mu crna zemlja i vječna mu slava i hvala ?
Добри човек. Слава му и хвала!
Koliko je nepravde preko vasih ledja, najveći profesore i razredni starešino.. Sve ste nas gledali kao sebi ravne a o vasoj stručnosti samo mogu da sanjaju oni što se danas stide i plaše. Svi će pred Boga jednog dana, svi i oni koji najveću nepravdu učiniše a vasoj duši je zapisan raj.. Hvala što smo imali čast da se ogledamo u vašim očima, hvala za sve podrške i svo nesebično poklonjeno znanje.. Nikšićki gimnazijalci pamte..
BLAGO TOME KO DOVIJEK ŽIVI, IMAO SE RAŠTA I RODITI!
HVALA, NAJVEĆI
Gale, uvijek si bio poseban i uvijek ćeš i biti sve dok ima nas koji ćemo te se sjećati. Uvijek si bio željan pravde, jer je tvoj život bila samo pravda. Živio si za slobodu koje je tvoja duša bila prepuna, za svoj narod, za svoj rod, za svoje bližnje, svoju porodicu i kćerku mezimicu. Nažalost, pravdu nikada nijesi vidio u ovoj zemlji nepravde i plača. Kao neko ko te poznavao, kada god bih te sreo nadao sam se da će ubrzo doći taj dan kada će pobijediti sve one vrijednosti koje si nosio sa sobom i za koje si se borio. Uvijek sam te vidio kao pobjednika koji će ući u svoju zemlju, u svoj grad, u svoje selo, a da će se pred njim sklanjati oni koji su mu činili nepravdu i bježati od njega bojeći ga se. Ali ni takvi nijesu trebali da te se plaše. Oni posebno nikada neće saznati kakvo je srce kucalo u tebi. A ono je bilo preveliko i u njemu je imalo mjesta za svakoga. I jednostavno je, kada je toliko mora nestati prije, mora prestati da kuca, jer je kucalo za mnogo toga. Nije moglo da se nosi sa ovom odvratnom realnošću, sa svim onim što u istinskom čovjeku ubija čovjeka. A ne znaju ljudi koga su danas izgubili. Ne znaju ko je danas otišao, da mirno spava ispod onih jela koje tiho žamore. Nijesmo ni svjesni da je nestao najbolji među nama, čovjek čije se ime piše posebno, čije se ime piše najljepšim jezikom na cijelom svijetu, mojim i tvojim – srpskim. Meni ćeš ostati u sjećanju, dok hodam ovom zemljom, sa onim školskim dnevnikom koji su ti izbili iz ruka, sa tvojim prkosnim pogledom i očinskom ljubavlju koje si imao za odeljenje koje si vodio i za cijelu generaciju. Sjećaću se tebe na hodniku gimnazije, kako čekaš još jednom da se oglasi zvonce, pa da uđeš u učionicu i održiš najvažniji čas na kojem se samo govori o slobodi, dobru i pravdi. Ponosan sam, što sam te poznavao i što si bio baš takav kakav jesi, jer drugačije te i ne mogu zamisliti. Ponosan sam kao neko ko dolazi iz tvog plemena, na sve što si učinio, na tebe kao čovjeka u pravom značenju te imenice,ali mnogo sam ponosan i na tvoju borbu i tvoje sveto ime. A ono je sveto, jer si dokazao i pokazao put istine i pravde, put stradanja i Hristov put. Probio si tu stazu kojom je sada mnogo lakše ići. Hvala ti i za to, dobri naš Ćiro. A na tom putu nema ni povlačenja, a kamoli predaje, već se ide samo pravo i kada treba i kroz zid, baš kao što si ti to radio. Neka ti je laka sveta zemlja i neka se Gospod raduje, jer mu dolazi njegov pravednik!
СЛАВА БЕСМРТНОМ ПРОФЕСОРУ И ВИТЕЗУ СРБСТВА СВЕТОЗАРУ. ВЈЕЧНАЈА ПАМЈАТ.
Moj drug s fakulteta,covjek kome smo se svi,bez izuzetka divili,krenuo je ka drugoj obali.Samo BOG je pozelio da ode mnogo prije nego sto smo mi,koji smo ga poznavali,spremni da prihvatimo.Znamo da ce tamo,s onu stranu duge,RAJ biti njegova kuca.Zasluzio ga je!
Pogodjena vijescu i tuzna….
Hrabrost
Po cijenu egzistencije izabrao obraz
Slava ti u ime svih Srba
Слава му.
Pokoj duši ovome časnom Ozriniću, među anđele!
Svakome je čestitome primjer Veliki, u svakom smislu Veliki Ćirke!!!
Slava mu!
Учитељу, Ћирило, брате, заслужено одлазиш у наручје Авраама.