Николић: Државно тужилаштво је заштитник хрватских ратних злочинаца и дискриминатор њихових жртава

Јавна тврдња вршиоца дужности ВДТ Ивице Станковића, изговорена у јавном препуцавању са министром правде Зораном Пажином, да „Државно тужилаштво уважава ставове свих грађана Црне Горе“ је лаж године, саопштио је Радан Николић, предсједник Удружења бораца ратова од 1990.

Када је у питању популација бораца и породица палих бораца из деведесетих, Државно тужилаштво не само да не уважава њихове ставове већ је заштитник хрватских ратних злочинаца и дискриминатор њихових жртава – црногорских држављана, истакао је он и додао:

„Од када је Станковић на челу Државног тужилаштва, није одговорено нити на једну представку Удружења бораца ратова од 1990. године Црне Горе које су се односиле на почињене ратне злочине хрватских војно – полицијских паравојних формација над припадницима ЈНА из Црне Горе.

Ћутање Државног тужилаштва доживио је и захтјев Удружења да се измијени срамни  једнострани споразум о гоњењу починилаца ратних злочина који су 2006. године потписали државни тужиоци Црне Горе и Републике Хрватске Весна Меденица и Младен Бајић.

Позивамо Станковића, казао је Николић, да објасни јавности, зашто немамо процесуиран ни један случај кривичних дјела оружане побуне и ратних злочина које су припадници хрватских паравојних формација починили над припадницима ЈНА из Црне Горе 1991/1992. године.

Само у октобру 1991. године хрватска паравојска је у  нападима на касарне и јединице ЈНА од Задра, Дубровника, Требиња до Вуковра, убила 49 војника ЈНА из Црне Горе. Шесторица од њих су били узорни  млади војници на одслужењу редовног војног рока, деветорица су били активни и резрвни официри и подофицири а остали војници ЈНА у резерви.

Мјесец октобар 1991. године био је мјесец лелека за погинулима, али и одавања почасти и признања истима од стране власти коју персонификује Мило Ђукановић који их је касније издао, нагласио је Николић и додао:

Станковић зна да њихова убиства и убиства свих других војника ЈНА у републикама бивше СФРЈ до дана њиховог признања од стране  Генералне скупштине ОУН 22. маја 1992. године, представљају кривично дјело оружане побуне из Кривичног законика Југославије. Такође, зна да је наведеним споразумом о гоњењу ратних злочинаца црногорско тужилаштво, на штету својих држављана – убијених војника ЈНА, прихватило  подређени, услужни положај у односу на хрватско тужилаштво. Да је тако необориво свједочи правоснажна пресуда са плаћањем одштете хрватским држављанима у случају „Морињ“  и изостанак било каквих резултата црногорског и хрватског тужилаштва у  случају неупоредивог тежег и масовнијег ратног злочина над црногорским резервистима и редовним војницима у случају „Лора“.

Може Станковић, уз очигледну заштиту господара Црне Горе, да засад чини шта му је  воља, али његов ауторитет је од стране јавности сахрањен исто као што је он сахранио осам предмета ратних злочина чије је извиђање најавио доласком на чело Државног тужилаштва, нагасио је Николић.

Међутим, Станковић се грдно вара, ако мисли да је заједно са специјалним тужиоцима Миливојем Катнићем и Лидијом Вукчевић успио да сахрани правду за убијене црногорске војнике.  Та правда ће кад тад васкрснути, чему ће Удружење и пријатељи дати могући допринос  активностима у Црној Гори и према надлежнима за ратне злочине у ОУН, поручио је Николић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: