Није виц или: Шта је Џуво рекао директору ЦИА
1 min read
Џевад Галијашевић
Пише: Џевад Галијашевић
Директор ЦИА у Сарајеву могао је чути много тога о Републици Српској и Додику, али о опасности која се у забитој Босни надвија над главом САД није, засигурно, ништа
Не постоји вријеме у историји у коме су босански муслимани тако пасионирано пратили политичке процесе а тако мало или никако их разумјели. Овде није само реч о великим геополитичким померањима којима присуствујемо, мада су и она домет њихових кривих анализа, већ и локалном нивоу, где се обрачуни, подметања и безакоње третирају као прихватљива норма политичког општења. Уколико се нађе неки свијетли појединац спреман да изнесе свој суд, њега ће попут Фатмира Алиспахића, ућуткати, угрозити и његову породицу и њега у властитој кући. Слично искуство имају и градски мангупи попут Амира Пашића Фаће, па и новинара Есада Хећимовића, Неџада Латића и Сенада Авдића, или интелектуалаца Славе Кукића и Мехмедалије Нухића. И тако све редом до позиција министара безбједности, некадашњег Садика Ахметовића и данашњег Ненада Нешића… При томе све побројане људе не везују ни идеологије ни партије, већ само идеја да изнесу своје ставове.
Лекција о Курану
Идентична ситуација је и о питању геополитичких процеса, у којима снаге одмјеравају митски елементи добра и зла, оличени у двије глобалне силе – Русији и САД.
Ствар око Русије и Америке морала би бити разумљива (чак) и босанским муслиманима, али није. Наиме, у другој половини августа 2024. предсједник Русије је обишао муслиманску Републику Чеченију и посјетио њеног предсједника Рамзана Ахмадовича Кадирова. Вриједи напоменути да Чеченија бројем становника чини мање од једног процента становништва Русије, док је површином ова муслиманска република мања од једног промила укупне површине Руске Федерације. Путин је с Кадировом присуствовао вјежби оперативно-тактичких и стрељачких способности шеснаестогодишњег Рамзановог сина Адама Кадирова. Послије се предсједник Путин сликао с десет Рамзанових синова и примио на поклон посебно украшену и уређену, за муслимане најважнију књигу – Курана часног. Примајући поклон, Путин је учинио оно што ниједан државник који не припада исламу није никада: пољубио је књигу, шаљући јасну поруку свим муслиманима о нераскидивом пријатељству.
У државама политичког Запада, од крајњег сјевера Западне Европе до сјеверноамеричког континента, Куран се цјепа и пали. Америка на души носи три председника муслиманских земаља у Азији и у Африци – Моамера ел Гадафија, Садама Хусеина и Абдулаха Салеха. Башар ел Асад, Бен Али и Хосни Мубарак подсетник су на амерички однос према муслиманима, против којих је Америка водила два озбиљна рата – онај против тероризма и Арапско прољеће, док се припремала за трећи и најважнији: против Ирана.
Ничице пред Бернсом
Амерички савезници на Западу, а посебно они у Израелу, одговорни су за смрт палестинских лидера, разорање Газ, насељавање Западне обале Јеврејима, окупацију Јерусалима и угрожавање Ал Аксе, као и убиство стотина хиљада палестинских цивила, жена и дјеце. Амерички носачи авиона, британска морнарица и авијација, заједно са Французима, Канађанима и Аустралијанцима, силом гарантују историјско право Израела да врши геноцид над Палестинцима. То није тема на друштвеним мрежама у Босни. Тема је посета главног обавјештајца САД, директора ЦИА Вилијама Бернса. У вријеме док је Путин склапао стратешки споразум са Азербејџаном и љубио Куран у Чеченији, муслимански балилук је широм отворио градске капије за америчког директора индустрије смрти, очекујући од њега једно – решавање питање Милорада Додика и Републике Српске.
Директор америчке Централне обавештајне агенције у Сарајеву се састао са Алмиром Џувом, шефом Обавештајно-безбједносне агенције – ОБА.
