Није лако Србин бити

Пише: Мишо Вујовић

Од специјалног дописника из Њујорка

Пробудих се у овом огромном граду званом Нови Јорк, граду умртвљених и разгоропађених душа, финансисјски остварених али духовно атрофиралих, у граду милиона бескућника у чијим очима још светлуца понека искрица неоствареног америчког сна, у мравињаку светске моћи, бизниса и капитала, три блока даље од хотела Њујоркер у коме је самовао, умовао и добробит свету даровао Никола Тесла.
Космички усамљеник кога нису разумели људи али га је благословио Бог. И он је као и Михајло Пупин у ову земљу наде, дошао са пар центи у џепу.
“И да сам имао пет стотина долара уместо пет центи моја судбина у овој мени непознатој земљи не би била другачија” рекао Михајло Пупин Идрворски, извор мудрости, знања, филантропије племенитости и патриотизма. Човек који није само задужио, попут Тесле свет, већ и своју отаџбину Србију, ангажујући се, као неприкосновени ауторитет свог времена, код Вудроа Вилсона председника САД и осталих државника, да питање најмлађе али најславније победнице Великог рата, буде правилно решено. А Срби се ухватили за Југославију. За харакири из чије ране и данас шикља крв. Но нећу да бацам сенку на ову победничку причу!
Данас сам овде због трећег колоса кога је изнедрио мали народ пркоса и поноса, а то је Новак Ђоковић, ненадмашни тенисер, човек чија ће енергија поноса и ината у многоме засветлити – попут Теслине сијалице или зазвонити попут Пупиновог гласа у жици у стотинама милиона, боље рећи милијардама, слободоумних душа широм планете.
Сва та три светска џина у једном веку изнедрио је један мали народ раштркан у више држава. Михајло Пупин и Никола Тесла рођени су под окупацијом, Новак у држави која је окупиране Србе скупила под једним кровом. Нажалост и та творевина ће се поцепати управо овде у Њујорку, подршком сепаратизму паразита који никада нису имали државу, неки ни нацију, тако да је наш актуелни јунак Новак Ђоковић старији од неколико држава и нација на нашим просторима.
Међутим, као и двојица великана Тесла и Пупин, Новак не дели људе по тим критеријумима, већ вредност тражи у људском, моралном, духовном аспекту човека.
Размишајући какву поруку да пошаљем нама и свету одлучио сам се да за финале U.S. OPEN-а у Њујорку граду Тесле и Пупина, пошаљем једну једноставну али и комплексну сентенцу, која потврђује заједничку мисију, не само националну припадност, ова три светска великана. Штампао сам на мајици са њиховим ликом: IT’S NOT EASY BEING A SERB ! Или у преводу : НИЈЕ ЛАКО СРБИН БИТИ!

Зашто није лако Србин бити:
Народ који је имао моћну средњевековну државу која је излазила на три мора, у којој се равноправно говорило пет језика, исповедало и по источном и западном закону, нико верски нити национално није дискриминисан, пред Законом је владала једнакост свих поданика, због нејединства хришћана и закулисних игара Ватикана и осталих европских дворова под паролом битно је да шизматици (Срби) нестану, а са Агарјанима ћемо се лакше договорити – остао је без круне и територије и не може бити злочиначки народ. Крварио је бранећи туђе интересе на својој окупираној земљи.
Душан велики Цар, скончао под велом мистерије, подмитљивости најближих сарадника – тровача, нудио је Папи унију за одбрану од Османлија. Тако је Србија, потпомогнута суревњивошћу и неслогом својих велможa најпре расцепкана а затим и поробљена. У време тог мрака народ је држала слава тих бесмртних јунака који се винуше у мит. Тај запис, Лазарев и Милошев, као зубља је неугашена тињао вековима у брдима Црне Горе, да би лучоношни пламен Вожд Тополски уждио на Сретење 1804. у Орашцу. Од тада до данас траје непрестана борба очувања и ослобођења силом окупираних територија.
Фотографија тројице великана под овим слоганом није само утемељена на њиховим научним и спортским достигнућима, већ уз културну баштину, непроценљиво цивилизацијско наслеђе из кога су се сва тројица дигли, потврђује: Да су Срби древни народ и да није лако Србин бити, јер да јесте не би нас запало, како је говорио још један колос српски који ће изгнанички смирај наћи под туђим – америчким небом под којим су многи пронашли и вечно и земаљско уточиште.
Загледали су ме, овако одевеног, чудно на аеродрому Теслиног имена, младић на другом контролном пункту пре самог укрцавања раширио је руке колико и осмех : Браво! То је Србија!
У препуном авиону за Њујорк нису ме изненадили погледи људи чудног нагласка, који су брзо склањали радозналост када бих узвратио реципроцитетом на њихову знатижељу.
Овом поруком само подсећам да ни један Србин ма где био не може бити сам: Уз Бога, Николу, Михајла, Новака…
И није случајно тај крхки младић из Смиљана добио име Свеца спаситеља, Михајло команданта небеске војске неустрашивог архистратига, Новак по Старина Новаку, хајдукy над хајдуцима, као што је његов имењак шампион међу шампионима.
До победе уз Николу и Михаjла, за васколики род, отаченство и цео слободни свет…
Живела Србија, Живео Ноле Соколе, живели моји у Донбасу знаш ти који…

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: