Није исто ући у Владу, Европску унију или савез са кичмом или без ње

Пише: Јово Пејовић

Мандат гласача у Црној Гори траје само један дан и то на дан избора. После тога све је у рукама политичких елита.

Да ли се грађани слажу са потезима које вуку политичке елите након избора, могу показати на сљедећим изборима. Таква позиција омогућава политичким елитама да вуку потезе који често нијесу по вољи грађана, играјући на карту пеглања погрешно донесених одлука којих, мора се признати, има и превише.

Задњих деценија, а могло би се и рећи и задњих дана, у специфичној ситуацији се налазе Срби у Црној Гори расути у разним политичким партијама, без јасно дефинисане стратегије свог дјеловања у циљу изналажења најбољих рјешења за рјешавање свог статуса, који је и након пада режима Мила Ђукановића остао непромијењен.

Тако крупна питања не смију бити бјанко предата на одлучивање било ком појединцу, форуму или партији. Она морају бити резултат свеопштег консезуса Срба у Црној Гори и задатак српским лидерима да ни за јоту не смију одустати од било чега што би угрозило идентитед српског народа или га учинило пониженим. Да ли су Срби дефинисали свој пут у Европску Унију и коју цијену за то треба да плате, што такође важи и за улазак у владу која се формира под окриљем Западних центара моћи? Нијесам сигуран да јесу.

У политици, као и у животу, пријатељи вам могу бити само они који вам пружају руку не условљавајући је ничим и који уважавају ваше право да поштујете своју историју, културу, писмо, језик, симболе, претке, вјеру, светиње и обичаје, али не и да вас тјерају да постанете аморфна маса са којом свако може да чини што хоће, као да сте репа без коријена.

Срби у Црној Гори и те како имају разлог да буду поносни на своје поријекло, своју историју и свој допринос у стварању и развоју Црне Горе. Ми можда јесмо мали народ у свјетским оквирима, али смо, свидјело се то некоме или не, и те како велики по својим дјелима, по својој историји и по доприносу развоју свјетске цивилизације у свим областима.

Прича о новом европском путу којом семаргинализују Срби и таргертирају као реликти прошлости и од којих се тражи да се придруже новим европскум невриједностима је само бацање прашине у очи од стране наших вјековних непријатеља и покушај да се на перфидан начин сакрије њихов прави циљ и намјера у рушењу и потирању свега што је српско. Ка остварењу тог циља се не бирају средства, почев од економских, политичких и дипломатских притисака до шпијунажа и чега све не. Постављају се и доводе на власт њима одани и лојални кадрови и сије страх да нам пријети опасност од вјековних пријатеља.

Тужно је када ставимо руке у свој џеп и потражимо кључеве свог живота па схватимо да смо их давно предали другима, као и да други одлучују што ћемо мислити, како ћемо се осјећати, гдје ћемо ићи и што ћемо радити. Зато, једино они који живе живот у својој кожи, а не у туђим очима могу нас спасити од страшног сатирања. Црногорско друштво је деценијама уназад уништавано од стране олигарха на власти. Наш народ би са правом рекао да се не можеш излијечити у друштву оних од којих си се разболио, као и да није исто ући у Владу, Европску унију или савез са кичмом или без кичме.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: