Пише: Батрић Бабовић
Није до нас је најрадикалнија црногорска реченица. У њој су садржани смисао живота и бесмисао политика. Није до нас што су они ови а ми они, што су они побиједили а ми изгубили, што су они имали подлогу а ми ране и што су они зли а ми добри. Није до нас што смо заборавили Октоих, што смо срушили Ловћен, што смо подигли зидове и што смо срушили мостове. Није наша кривица зато што још трају Први и Други Свјетски Рат, грађански ратови са Трећим Свјетским Ратом. Беране годинама није имало аутобуску станицу, али је имало директне везе са Капитол Хилом и Кремљом. Многи Беранци су водили све видове свјетских политика на обичним поселима уз вечерњи телевизијски дневник, или уз прву јутарњу кафу на терасама кафића најшире главне улице у СФРЈ. Неуобличена свијест је уобличила и размакла сва енигматска и шифрована потпитања од глобалног значаја. Заиста је тако, све је појашњено а ништа није ни ријешено нити разријешено. А све што је брига наших срца и умова носи печат збира ријечи који гласи: “није до нас!”
****
Иран је наследник Персије а Иванград наследник па затим претходник Берана. Беранци воде жустре дебате о Ирану, блискоисточној кризи, нуклеарном програму и ратовима у остатку свијета. Украјина је тачка раздора. Прича се о разним врстама оружја и муниције на украјинским ратиштима, укључујући и њихово поријекло. Дијалог се отеже до касно у ноћ. На крају неко упита кад је комисија за социјалну помоћ у Беранама. Мала је вјероватноћа да се о Беранама прича у Исфахану и Техерану. Персијанци и Васојевићи нису сродници. Није до нас!
****
Јасна Пољана је најљепши књижевни израз. Није било тако давно кад је један јунак био учесник шпанског грађанског рата. Данас ниједан ученик истоимене школе не зна ништа о Герники и Паблу Пикасу. Нико не зна ко је владао Шпанијом као побједник из рата гдје је име школе поражена страна. Од Јасне Пољане до нејасне путање видног незнања. Све генерације које надолазе плове овим утабаним стазама “сигурног преноса информација и знања”. Није до нас!
****
Европска Унија своју канцеларију под хитно мора отворити у Беранама. Ради детерминисања свих поглавља и прописа који нас сигурним кораком воде у Брисел. Без искушења, ломова, уганућа и скретања са пута из било ког другог нејасног разлога. Становници овог града то желе из петних жила. Жели ли исто и врлетни Брисел или није само до нас?
****
Докази да су свемир и глупост бесконачни налазе се на сваком кораку. Швајцарци говоре три језика, Аустријанци говоре њемачки, у Белгији се налази полиглотско језгро. Различитим народима циљ је глобално јединство. Један лингвиста каже да Арапи говоре у промил истим језиком уз нијансираности разлика у изговору и писању на некој пристојно удаљеној географској ширини. Шесто хиљада становника носи шесто хиљада подјела и шест милијарди језика непознатих и познатих подјела без побједника. Сваки од тих шест милијарди језика настао је из српског језика и плод је његове граматике и правописа. Сопоћани и Петрова Црква са Ђурђевим Ступовима код Новог Пазара као да нису “род и помоз Бог” имењацима код Берана и Бијелог Поља. Језик и црква су народ. Кад се језик однароди и клонира настаје ли Минотаур са елементима Апокалипсе? Настаје ли ново доба или постистина без доба? Има ли такав сој право да мисли на Вјечност? Није до нас!
****
О побједама и подјелама говоре гробови. Комунисти и антикомунисти из исте куће полажу се у исту гробницу. Побједници и поражени из исте куће имају исту судбину. Слично је са крштенима и некрштенима. Отприлике са сваком кућом у којој су потомци плодови исте утробе и гости исте гробне плоче. Гроб и гробље као подсјетници пролазности и непролазности. Као ујединитељи заживотних диоба, размирица, међусобица и свађа. Није до нас!
****
Некад давно један елитни истражни судија описао је једно самоубиство само једном реченицом. Шездесет густо куцаних страна текста односило се на описе природних љепота и историјских токова краја гдје се људска трагедија догодила. Самоубиство је усуд данашњице. Нико не истражује огроман број аутодеструкција.
Не личимо ни на једну реченицу времешног ерудите и генијалног правника Р.М.С. Није до нас!
****
Америка нема историју Берана. Нема ни историју Будимље. Она можда баш зато има најфункционалнији Устав на планети. Беране и Будимља немају америчку, већ трансцендентну светосавску верзију Устава. Американци из Америке поштују светог Саву. Њима је добро познат владика Николај Велимировић. Познат им је и свети Јован Шангајски. Нису ни само до нас препрека и циљ за Америку и Беране у овој паралели. Све је у међувремену и посматрању историје без славољубивости и духовне опијености. Америка за Американца и Будимљанина није исто као што Будимља и Беране нису знак једнакости са Америком . Остале референце посматраних феномена јесу у домену раздрагане маште!
****
Само слога Србина спасава! Овако се пише најдуговјечнији факат на српском и осталим политички коректним језицима којима је српски језик отац. Мајка још није пронађена. Није до нас!
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Lovcen sija velicanstveniji no ikad.to ne priznaju samo neocetnici genocidasi.