(Не)вјешто скривани трагови учешћа Пољака у Холокаусту: Злочини над Јеврејима – од Пољске до Бјелорусије

Пише: Владислав Гуљевич

У првој половини септембра у три пољска града (Доброђењ, Збаж, Тарновске Гури) извршене су антисемитске акције. Непознати починиоци срушили су двадесетак надгробних споменика на старом јеврејском гробљу из 19. вијека, десетак споменика на новом гробљу, а споменик погинулим Јеврејима префарбали црвеном бојом.

Вијест о овом догађају временски се поклопила са вијешћу о почетку снимања филма „Орлићи“ о одбрани града Гродно од совјетске војске у септембру 1939. године режисера Шиштофа Лукасевича.

По сценарију двадесетогодишњи јеврејски дјечак Леош Ројст, задојен патриотизмом којим је одисала Пољска између два свјетска рата, окупља вршњаке и самопожртвовано помаже пољској армији да се обрачуна са „совјетским агресорима“.

Оставићемо по страни историјску чињеницу коју су игнорисали и пољски историчари – Црвена армија је ушла у Пољску 17-ог дана од почетка Другог свјетског рата када Пољска као држава није постојала. Пољско руководство већ је било побјегло у Румунију и појавила се озбиљан пријетња од надирања војске Вермахта на совјетске границе. Истакнућемо и да два овако супростављена догађаја (јер поменуто скрнављење јеврејских гробова и снимање филма о јевреју-јунаку нису усамљени случајеви) откривају битне разлике у поступању пољског друштва и пољске власти везано за однос према споменицима и судбини пољских јевреја током Другог свјетског рата.

У пољском друштву се и данас јасно запажа црта антисемитизма. С друге стране власти се труде да поправе међународни имиџ земље који је током посљедњих година нарушен због „поплаве“ чињеница које говоре да су Пољаци директно учествовали у Холокаусту.

Кшиштоф Белавски, истраживач јеврејских стратишта у Пољској и аутор књиге „Уништавање јеврејских гробница“ (Zagłada cmentarzy źydowskich), констатује да су у Пољској јеврејске гробови за вријеме рата уништавали Њемци, а послије рата – Пољаци, као и да су у томе учествовале десетине хиљада Пољака, чија непочинства историчари покушавају приписати нацистима.

У књизи познатог пољског научника Јана Грабовског (Na posterunku. Udział polskiej policji granatowej i kryminalnej w zagłade Źydów) детаљно се говори о злочинима пољске „Плаве полиције“ – службе која је колабирирала хитлеровцима у репресији над Јеврејима.

Како пише Грабовски, ове јединице били су неизоставни дио њемачке политике истребљења европских Јевреја, као и да су пољски полицајци „често убијали Јевреје на сопствену иницијативу исказујући притом велику острашћеност“.

Пољаци су се увијек хвалили да за разлику од других европских земаља у Пољској није постојала СС дивизија формирана од лица пољске националности. Ипак, пољске полицијске јединице са великим „успјехом“ замијенили су озлоглашене СС-овце. Бјежећи од ових џелата, хиљаде пољских Јевреја уточиште су пронашлу у СССР-у.

У књизи Грабовског, на примјер, наводе се прецизно детаљи погрома у Рајграду, као и чињеница да се након рата број Јевреја у Пољској смањио за читавих 85%.

Пољски антисемитски погроми дешавали су се и у Бјелорусији. Познато је да су Пољаци учествовали у Холокаусту на територији Пружанског рејона Брестске области. Тамо су се налазила три гета у којима је смрт нашло више од 15 хиљада Јевреја. Само током јула 1941. године Пољаци су извршили погроме у Ломжу (200 жртава), Грајеву (100 жртава), Рађивилову (1500 жртава), Едвабни (600 жртава).

Шчучин је преживио два погрома – 1939. и 1941. Јевреји су убијани лопатама, палицама, камењем, а линч је предводио локални учитељ. Католички свештеници се нису освртали на преклињања недужних да их заштите.

Шестог јула 1941. у Новогрудки Пољаци су убили 150 представника јеврејске интелигенције, а у августу још 300 људи, углавном жена. У октобру су учествовали у стријељању још 1500 Јевреја у градском парку. Погроми су се дешавали и у Гробном Барановичу и Слониму.

Разлика између Пољака и других њемачких колаборациониста, који су учествовали у вршењу злочина над Јеврејима, састоји се у сљедећем: остали су слијепо слушали наређења нацистичке команде, док су се Пољаци руководили народном антисемитском традицијом.

Након што је амерички конгрес 2018. године донио закон Но. 447 о праву потомака пољских Јевреја на повраћај имања одузетих и уништених током година Холокауста као и обавезе америчких НВО да пруже правну помоћ у циљу реализације овог закона, званична Варшава је за неколико пута увећала број информативно-просвјетних пројеката, посвећених причама о Пољацима који су спашавали Јевреје, као и о Јеврејима који су ратовали за Пољску.

Филм „Орлићи“ само је карика у том дугом пропагандистичком ланцу. И он као и сви слични пројекти првенствено служи у циљу замјене праве историје – измишљеном.

Извор: ФОНДСК

Прочитајте још:

О. Јован Пламенац: Немојте да формирате Владу као да крчмите плијен

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: