„Вашингтон пост“ брани Новака: „Ало заљубљени у Надала и Федерера, саберите се“

Новак Ђоковић је своју овогодишњу причу на УС Опену завршио уз предају меча Стану Вавринки, неиздржив бол у рамену и звиждање незахвалне публике у Њујорку. Тој публици је угледни „Вашингтон пост“ посветио огромну пажњу.
Ево како је понашање навијача према Нолету видио Чак Калпепер, који је свјетског „броја 1“ бранио од непристојних сународника на сјајан начин:

„Новак Ђоковић мора да је најпотцењенији велики спортиста на планети Земљи, а Земља би требало да буде боља. Земља умије да буде тако погрешна у својим процјенама, можда и више од других планета.

Ђоковић је просто улетео у четврто коло УС Опена у петак, али је то дошло уз позната подсјећања да тон Ђоковићевих мечева просто одудара од тона мечева у којима играју Роџер Федерер или Рафаел Надал. Ђоковић је имао на тренингу човека који га омета добацивањима. Имао је такве особе и на својим мечевима, на којима је двоструким сервис грешкама те особе слао у делирујум.

Федерерови ометачи вјероватно су се и појављивали ту и тамо, али нико не може да их се сјети, можда зато што би одмах били одвучени у затвор.
Ђоковић, светски број 1 у тенису, водио је 6:3, 6:4, 3:2 у петак када је његова дупла сервис грешка при резултату 30:30 донијела брејк лопту момку за сваку похвалу, Денису Кудли из Северне Вирџиније. Бука се појачала. Ишчекивање нарасло. Али, све је то звучало нормално, јер се охрабрење слало аутсајдеру, 111. на АТП листи.

Али, тај „нормални звук“ се не чује током Федерерових мечева. Не, на мечевима Федерера, Земљиног омиљеног тенисера, навијачи виде неког кмета који се испрсио са друге стране мреже као непријатност која треба да се избаци одатле да би величанственост Федерерове игре и даље опстајала.

Аутсајдер би, ако и направи неки чудесан потез, изазвао много тишу реакцију. Јер, постоји једна много већа опасност, на много другачијем нивоу – Ђоковић.

Како је то чудно… Тај начин на који Земља изгледа да реагује на нестварно вимблдонско финале 2019, када је Ђоковићева чудесна победа гледана кроз наочаре „јадан Роџер“, и то у мечу у коме је статистика била толико једнострана. Неизнуђене грешке у три тај-брејка?

Федерер 11, Ђоковић 0. Много бриге се формирало око тога како је Федерер пропустио две меч лопте када је водио 8:7. А мало или никаква пажња давана је томе да је Ђоковић направио брејк за 4:2, дошао тада на корак од победе, али се мало саплео.

Наравно, много тога се у овој динамици ствари дугује 16-годишњој тренутној путањи мушког тениса. У време када се Ђоковић коначно ‘лактањем’ домогао Велике тројке, Земља је већ била заљубљена у другу двојицу, обојицу их је сматрала потпуно безгрешним.

Федерер је са собом донео оне аспекте живота за којима свет вапи од својих почетака: лепоту и грациозност. Гледати њега је увек помало уводило паралелу са одласком у Лувр. Улепшао је свет задовољавајући га, мамећи погледе, причајући три језика у дружењу са медијима. Љубав према њему је постала 100 одсто јасна, иако заљубљени често не размишљају баш најчистије.

Надал је дошао као узор најмање четири друга квалитета којима се, такође, свет диви: труд, пристојност, тениски топспин и мишићи. Шокантно изгуби на Ролан Гаросу (2009.) а онда сваког волонтера загрли и захвали се на путу ка излазу. Извуче детенце из огромне гужве за аутограме на УС Опену, и – више се нико не изненади.
Било ко добар и довољно храбар да крене да се убаци у овај сладуњави мушки загрљај требало би да добије проклету параду само због покушаја. Лако је заборавити да је Ђоковић, са 15 од његових 16 гренд слем титула освојених у овој деценији, својевремено толико дуго био трећи на свету, да је могао да на ту позицији стави хипотеку, око ње ограду, а унутар ње двориште пуно кућних љубимаца. Био је трећи скоро целу другу половину 2007, читаву 2008. и прву трећину 2009. године, али и додатних девет месеци од октобра 2009. до јуна 2010. пре него што се угурао на место број 2.

До тада, љубав према Федереру и Надалу је цветала, никада није била угрожена, а Ђоковић је постао „Особа која ће највероватније бити малтретирана, а најмање вероватно слављена“. Није он постао угрожавајући фактор, више особа због које постаје непријатно, која смета. Носио се с тиме уз тек повремене, кратке реакције током тих година борбе за једнакост.

Чак је измислио цаку за оне који нису били задовољни њиме, рекао је на Вимблдону „Знате, гледам да у себи преведем те повике. Када публика виче ‘Роџер’, ја чујем ‘Новак’. Звучи смешно, али тако је. Покушавам да убедим себе да је стварно тако“.

Његова вештина навигације у овој ситуацији у којој не постоји могућност за победу видела се и у петак. Након што је пришао огради помоћног терена и особи која му је добацивала рекао ‘Наћи ћу те после’, допунио се касније (пред новинарима) речима ‘… да идемо на пиће. Свидео ми се момак. Платићу му пиће’. А на то шта му је тај ‘добацивач’ рекао, казао је ‘То ћемо задржати међу нама. Али, дефинитивно ми је помогао. Он то не зна, али ми је помогао“.

О момцима који су са трибина славили његове двоструке сервис грешке, а вероватно били тиши када је имао оне нестварне бекхенд винере преко целог терена, сматра ово: „Ноћни термин, Њујорк, публика се укључи. Пар момака који су попила неколико пића више него што би требало. Али, све је било добро после“.

Како Велика тројка сада стоји на 20 гренд слем трофеја за Федерера, 18 за Надала и 16 за Ђоковића, можда би требало кратко посетити прошлост. Језиво је тешко спасити две меч лопте у три различите ситуације на гренд слем турнирима против Федерера. Језиво је тешко добити Надала у финалу Аустралијан опена (2012.) после скоро шест сати борбе. Језиво је тешко изгубити меч лопту у четвртом сету вимблдонског финала против Федерера (2014.) а онда се смирити и добити пети, или освојити УС Опен (2015.) против залуђене Федереру наклоњене публике. Скоро да је немогуће за мушка људска бића да освоје четири гренд слема у низу (2015-2016) имајући у виду да (до Новака) нико то није урадио од Рода Лејвера 1969.

Језиво је тешко ићи од пораза у четвртфиналу Ролан Гароса од Марка Чекината (2018.) до успешног рвања са Надалом, 10:8, у вимблдонском полуфиналу. И, да, језиво је тешко играти три тај-брејка без неизнуђене грешке у финалу Вимблдона (2019), за који сам Ђоковић каже да је „психички био најзахтевнији меч у коме је икада играо“. Нестварно је достићи ниво на коме можете потчинити Надала толико да га раскантате са 6:3, 6:2, 6:2 у финалу Аустралијан опена (2019.).

На све то, фактор звани ‘долазите из земље у којој је рат обележио ваше детињство, што је био случај са Србијом“ доноси посебне компликације, како очигледне, тако и скривене, а то не сме да се занемари.

Забога, Земљо. Сабери се“, закључује се у тексту Вашингтон поста.

Извор: Блиц

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: