Neshvaćene reči srpskog patrijarha
1 min read
Piše: Dragoslav Bokan
U Banjaluci, na najsvetiji dan (državotvornosti) Republike Srpske, na liturgiji je srpski patrijarh govorio o očuvanju Kosova i Metohije i tom prilikom izrazito pohvalio trud i napore srpskog predsednika po tom pitanju. Koristio je čak i izraz „lavovska borba“ Aleksandra Vučića, „čoveka koga nam je podario Gospod“ – „za srpski narod, a posebno za mučeničko i stradalno Kosovo i Metohiju“.
To je odmah izazvalo lavinu (većinski negativnih) komentara politikom obuzetih posmatrača i improvizovanih „analitičara opšte prakse“. Brdo sa strašću bačenog kamenja je sručeno na lik i delo našeg patrijarha, sa besmislenom optužbom da se on, time, navodno „uključuje u srpske međupartijske borbe (na režimsku stranu)“ i klevetom kako je reč o tobožnjem „udvorištvu“, „nedostatku hrabrosti i patriotizma“, „preterivanju“ i sličnim „gresima“ našeg duhovnog pastira…
Mi, ako smo stvarno ozbiljni ljudi i nešto znamo o životu, ne smemo da gledamo ništa zaista važno van konteksta, samo po sebi, jer time potpuno promašujemo temu. I sada ću ovde sažeto izneti o čemu je tu u stvari reč, sve čudeći se ovako prenagljenim i promašenim reakcijama inače inteligentnih ljudi (onda kada nisu opijeni politikantskim pojednostavljivanjima).
Da nam ne bi promakla najvažnija dimenzija ove višesmislene, mudre patrijarhove besede koja nije uopšte tako suprotna (kao što se tvrdi) izjavama mitropolita Crnogorsko-primorskog Amfilohija i njegovom stavu prema Kosovu i ljudima (na vlasti) u čijim je rukama srpski ključ za otvaranje ove, za nas već duže vremena zatvorene brave.
Važnost konteksta
A kontekstualni okvir ove patrijarhove dalekosežne i dalekometne izjave je u tome da to nije nikakav retroaktivan, sumirajući komentar („šta je bilo do sada“), već dinamičko upućivanje na to „šta će tek biti“, iako patrijarh u svom govoru formalno koristi sadašnje vreme. Dakle, osnovna referenca patrijarhove besede nije u tome da se pomenuti i pohvaljeni predsednik Vučić okiti crkvenim priznanjem za ono što je do sada uradio. Nikako.
Ovde nije u pitanju opis njegovog dosadašnjeg rada, već je (mnogima nevidljiva) oštrica ovakvog metoda obraćanja usmerena ka onome što će „tek da bude“ i mora da se baš tako (lavovski i herojski) bezuslovno odigra.
Kaže se – „izboriće se!“, „odupreće se silnim vetrovima našeg vremena“. To je, prevashodno, ohrabrenje, u formi retoričkog pitanja: „Je l’ da da ćeš uraditi sve kao lav?“
Ovako se, po drevnom receptu, daje mogućnost pohvaljenom (i najodgovornijem) da pokaže da može da uradi pravu stvar. Ostavlja mu se mogućnost da to uradi. Jer će se, inače, ovakav njegov podržavalac i poštovalac razočarati i začuditi mnogo više od ostalih ako „od Gospoda poslati državnik“ to ne uradi…
Često mi se učini da ispod tanke pokožice verbalnog patriotizma kod mnogih među nama (u ovom slučaju: napadača na svog jedinog patrijarha) stoji potpuna ravnodušnost prema zavetnim pitanjima, kao da, u stvari, i žele da Aleksandar Vučić konačno i konkretno preda Kosovo i Metohiju. Jer bi se tako (našom državnom kapitulacijom) u potpunosti dokazala njihova teza i nadobudna uverenost o tome da je „sve već gotovo“, „prodato i predato“, dok se „nesrećnom srpskom narodu samo zamazuju oči“…
Ovakav očinski zahtevan i roditeljski pohvalan stav našeg pastira na osmovekovnom tronu Svetog Save, isto tako, nije nikakav sarkazam, već pravi pravcati ultimatum, precizno usmeren ka budućem ponašanju naših državnika (predsednika i njegovih najbližih saradnika)!
Tu, u besedi, postoji i specifičan dramski momenat – po logici: „iako mnogi ne veruju, ja sam uveren da se mi nikada nećemo odreći naše Svete Zemlje“ – i time se dosledno nastavlja čitava serija sličnih obraćanja i izjava Njegove Svetosti, srpskog patrijarha, na temu Stare Srbije i njene neupitne važnosti za naš narod i u istoriji (u vremenu) i u večnosti…
Zato ponovo pročitajte ili pogledajte ovu prazničnu patrijarhovu besedu sa nezavisne banjalučke i srpske osmatračnice prema srpskoj Svetoj Zemlji. Tu se odmah prepoznaje (ko ima oči da vidi, uši da čuje i mozak da razume) onako obavezujući ton i sadržaj ove posebne poslanice.
I videćete, i čućete, i razumećete ovaj suptilni ultimatum, po logici očinskog ohrabrenja prema detetu (zabludelom i pokajanja željnom): „Ja znam da ti možeš, da želiš da uradiš najbolje!“ i: „Nemoj da me razočaraš, jer verujem u tebe!“.
A tu je, malčice, i ono kad grupa opasnih ljudi uđe kod potencijalno neposlušnog člana zajednice i sevne očima prema njemu, uz reči: „Ti si dobar čovek… Momci nećemo ga dirati, nema razloga. On je, kažem, jako dobar čovek. I on će da nam pomogne… Je l’ da da ćeš nam pomoći, i sebi i nama… Pametan si čovek, nisi naivan. Razumeš ti sve…“
A na drugoj strani imamo suštinski veoma sličan ultimatum, samo u negativnom obliku. I u njemu se govori najoštrijim rečima o ulozi aktuelnog predsednika Srbije po pitanju budućeg statusa Kosova… Ali bi isti taj „Amfilohije“ bio srećan da bude demantovan drugačijim (pozitivnijim i hrabrijim) potezima i akcijama onog koga tako žestoko kritikuje.
Dve vrste ultimatuma
Jer svoje reči počinje, nimalo slučajno, sa: „strahujem da će… „Znači: „Nadam se da grešim“, kako stoji u nevidljivoj zagradi ovog „negativnog ultimatuma“. Na taj način je fokus potencijalnog srpskog jedinstva po ovom pitanju svesno pomeren „ka budućem“. Zaveštani smisao će se u svojoj punini tek pokazati, govore nam i patrijarhove i mitropolitove reči.
Tako da smo, u stvari, u kratkom roku dobili jedan pozitivan i jedan negativan ultimatum srpskih arhijereja usmeren ka političkim i državnim liderima, najodgovornijima za budući rasplet stanja u Staroj Srbiji i, uopšte, našoj Otadžbini.
Vodeći ljudi Srpske Pravoslavne Crkve su tu poput „aktivnih strela“ koje imaju energiju uticaja (na buduće događaje), a ne pasivnog registrovanja sadašnjeg stanja stvari. To su živi pozivi i javni prizivi, a ne prazne definicije i jalovi zaključci.
Uostalom, videćete i sami šta se tu sve događa, ispod sjajnog pakovanja naizgled tako različitih (čak suprotnih) reakcija. Zato što smo oduvek, a posebno poslednjih godina i meseci, svedoci čvrstog jedinstva svih nosioca „mitri“ i „panagija“ u našoj Crkvi, oduvek i zauvek najpouzdanijem čuvaru kosovsko-metohijskog srca Srbije.
Živi bili pa videli.
P. S.
Patrijarh srpski, gospodin Irinej, sad o Božiću:
„… Znamo da je na Kosovu i Metohiji ostao naš napaćeni narod da mučenički ispoveda svoju svetu pravoslavnu veru i hrabro svedoči svoje srpsko ime. Znamo, kao što i oni znaju, i ne zaboravljamo ništa od svega toga – jer su Kosovo i Metohija naš Jerusalim, naša Sveta Zemlja… I zato možemo da, zajedno sa psalmopojcem Davidom, molitveno obećamo: ‘Ako zaboravim tebe, Jerusalime, ako zaboravim tebe, Kosovo i Metohijo, neka me zaboravi desnica moja’… Ništa nam neće vredeti ni država, ni uređeni gradovi i sela, ni ekonomski napredak (kome toliko težimo), niti sva dobra ovoga sveta – ako kao narod postepeno, ali sigurno nestajemo…“
Treba li još nešto dodati ovome?
P. P. S.
Ako sam za nešto siguran kada je reč o čvrstini vere arhijereja Srpske Pravoslavne Crkve, to je da među njima nema nikog stvarno bliskog uniji sa rimokatolicima, (skoro pa) nijednog „ekumenskog episkopa“, a da ne govorimo o nekakvoj „spremnosti za izdaju Stare Srbije“.
Takvog nema ispod mantija i krstova Srpske Pravoslavne Crkve. Nema i neće ga ni biti. Kako to ne razumemo, opijeni i otrovani lažima koje se sručuju na nas sa svih strana?
Preuzeto sa portala: Novi standard
Da li bi dozvolili da vas brani ovaj Bokan. Ja ne bih; rekao bi mu da cuti i da se pokrije ushima.
Najbolje je Nikola Zec rekao – ne treba mu prevodilac za srpski jezik.
Te mislio je ovako, onako. Te koristio je sadashnje vreme, a mislio na buduce vreme. Te hteo je da „stimulishe“ Vuchka da se „lavovski bori“…
Svaka rec, koju je Patrijarh izgovorio o KIM je na svom mestu. Hvala mu.
Ovde je omanuo sa glupom hvalom za Vuchka (Poslao ga nama – niko drugi nego Bog. Zamisli!). Ja bih njemu rekao da Vuchko nije dao nikakve donacije ni za Hram Sv Save ni za druge „mitske“ hramove. Vuchko nije dao onu crkavicu za enklave na KIM ni donacije u BL. To je narod dao. Pa sve i da je dao iz svog dzepa, ipak je isti Vele-izdajnik, koji se ruga nashim mitovima, nashoj proshlosti, koja se uvek oslanjala na tim mitovima borbe za slobodu.
Patrijarh nije smeo da stane iza srpskog tiranina aleksandra vucica.
Svojevremeno su na protestima devedesetih u Bgd.Patrijarha Pavla nazivali „crveni Patrijarh“.Zvizducima su ga ispracali sa platoa terazijskog.Nisu svi,ali bilo ih je.Dakle,ima tacnosti u Bokanovom tekstu,ali ne apriori.Nista novo u srpskoj istoriji.Sva sreca te nema raskola,à ni podele,siguran sam.Vazno je da niko nije vredjao Patrijarha,niko nije bio ni ohol u izjavama,nastupa.A to sto po neko gundja, pa Boze moj,to nece zameriti Patrijarh.Kao sto Patrijarh Pavle nije zamerio na teze uvrede.Sa druge strane kako gospodin Bokan tumaci uvrede koje gotovo svakog dana stizu od najblizih saradnika AV,upucene prema Mitropolitu?To je tema ,veca od izjave Patrijarha.
Svojevremeno su na protestima devedesetih u Bgd.Patrijarha Pavla nazivali „crveni Patrijarh“.Zvizducima su ga ispracali sa platoa terazijskog.Nisu svi,ali bilo ih je.Dakle,ima tacnosti u Bokanovom tekstu,ali ne apriori.Nista novo u srpskoj istoriji.Sva sreca te nema raskola,à ni podele,siguran sam.Vazno je da niko nije vredjao Patrijarha,niko nije bio ni ohol u izjavama,nastupa.A to sto po neko gundja, pa Boze moj,to nece zameriti Patrijarh.Kao sto Patrijarh Pavle nije zamerio na teze uvrede.Sa druge strane kako gospodin Bokan tumaci uvrede koje gotovo svakog dana stizu od najblizih saradnika AV,upucene prema Mitropolitu?To je tema ,veca od izjave Patrijarha.
Mahom isti ljudi lešinare i čekaju da se „spotakne“ Patrijarh ili Mitropolit, njima je svejedno. Pa sarajevski Mitropoliti (od kojih je jedan bio Teslin ujak) su branili austrougarsku vlast od izliva besa našeg naroda, samo da bi sprečili ishitrene poteze i dublje krvoproliće i ugnjetavanje. Posao Patrijarha je, utoliko više, da spušta loptu i smiruje strasti, jer on stoji na onom najtanjem preseku Crkve i sveta. Uz to, njegova je obaveza da se „moli za one koji su na vlasti“, jer „nema vlasti koja nije od Boga“ , dobra vlast kao nagrada za pravednost, loša kao kazna za grehe. Isto to što Patrijarh radi s Vučićem, Mitropolit često radi s Duškom Markovićem i obojica, po meni, rade ispravno. Na njima je da preuzimaju narodne grehe na sebe i gnev jednih i breme drugih, kad treba.
Ti si primer onog Srbina danas koji dominira u političkom rijalitiju, voleo bi da svi u tebi vide šarenog tigra, a oblizuješ brke ko mačor kome je bačeno parče slanine, nije ni čudo što su skoro svi Koštuničini prešli kod Vučića!
Ne brani Bokan patrijarha nego Crkvu da se ne uruši kao što se država rasturila i dalje rastače! On ima nade i vere, kao svaki kvazi-nacionalista, da će na kraju sve ispasti najbolje za narod, državu i crkvu, a to ne biva, kao što nikad nije ni bilo.
U Srbiji i Crnoj Gori ima jedan novi trend, da se institucije brane po svaku cenu, iako više štete nego što koriste naciji! Najnoviji primer podrške žute Demokratske stranke institucijama predsednika i patrijarha, pokazuje svu besmislenost nadanja srpskih (i crnogorskih) da smo na dobrom putu i da će biti bolje – biće još gore!
Jer upravo imenovani u tim institucijama najviše koriste same institucije da vode svoje odnarođene politike, da steknu imunitet, zaštitu i poštovanje i tolerisanje – pod moranje!
A Bokan je bogobojažljiv čovek koje veruje da su te institucije od Boga dana, zato je pribegao svom profesionalnom pozivu, rediteljskoj dramaturgiji, kako bi gledaoce nabedio da je ipak važnije šta predsednik i patrijarh misle, nego ono šta su rekli – jer uvek postoji ono „nisu oni to tako mislili“!!!
Ovdje je gospodin Bokan kazao da se ne napada naš Patrijarh i da se čuva jedinstvo crkve.Takođe da se ne napada ni naš Mitropolit.Šta nije jasno
ovo je bilo za danas
ovo smo culi juce;
Razlike u viđenjima politike predsjednika Vučića o kosovskom pitanju Patrijarha Irineja i mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija njihova su lična mišljenja na koja svakako imaju pravo. Kada je riječ o vitalnim pitanjima srpskog naroda kakvo je budućnost južne pokrajine, među njima nema suštinske razlike“, istakao je Raković.
Imate li jos koji predlog,savjet,i da li smijemo i mi da kazemo nesto,ili treba trazit od vas dodatno pojasnjenje i dozvolu ,da li ste Vi savjetodavno tijelo SINODA,ili SABORA?
Jedinstvo crkve,ko pominje to,gdje to ima,recite,na kakvo jedinstvo mislite,politicko geopiliticko ,geografsko,to u Crkvi nema,ovdje se radi o otudjivanju dijela teritorije ,gdje je sjedsiete i geografskko ali i DUHOVNO CRKVE ,ili samo virtuelno.
Ako se patrijarh Irinej izjasnio kako se izjasnio,nema tu nista sporno,i mitropolit Anfilohije i umurovljeni episkop Atanasije su se jasno izjasnili,gdje je tu problem,da mi slusamo vas koji to vidite vasim ocima,i cujete vasim usima,zasto nama sluze nasi organi,da li da ih pozajmimo od Vas,dajte ljudi ne imputurajte nesto o cemu se ne radi.Vucic i njegova broba za Srbiju i Kosov i Metohiju,sada to prebcate za spas crkve,smiseniste mi stvarno.
Pop Mićo
Ti se, Vuče, kada sa mnom rugaš?
Kakav nauk, takvo i čitanje!
Da sam ima boljeg učitelja,
te bih i ja danas bolje čita.
Ka je, da je, o njemu se bavim.
Ko će bolje, široko mu polje!
Vuk Mićunović
Amanati, ne naijedi se!
A kako im čitaš leturđiju
kad ovako u pismo zatežeš?
Pop Mićo
Amanat mi, ja je i ne čitam,
niti mi je knjiga za potrebu,
nit’ je kada u crkvu otvaram.
Napamet sam je dobro utvrdio
leturđiju, krstit i vjenčati,
ka i druge pomanje potrebe;
pa kad mi je koje za potrebu,
ispojem ga ka pjesnu na usta
Ovdje je gospodin Bokan kazao da se ne napada naš Patrijarh i da se čuva jedinstvo crkve.Takođe da se ne napada ni naš Mitropolit.Šta nije jasno.
I, o čemu je g. Bokan, ovdje stvarno riječ?
Vašim riječima kazano: prazne definicije i jalovi zaključci.
Ispada da je uvodjenjem nekog nazovi „novog“ jezika u Crnoj Gori ,nama potreban i prevodilac,ne cudi to ,stizu preporuke ,stizu savjeti,stizu i novi tumaci Pravoslavlja?
Da jedna zapeta moze odlucivati o zivotu i smrti ,znamo iz vremena Stare Grcke,da je
penzionisanom episkopu Atanasiju Jefticu i nasem mitropolitu Anfilohiju potreban ispovjednik
vjerovatno je istina,ali da im se dodjeljue i savjetnik nijesam znao,ili se svoljevoljno ljudi trude
da nam stvari pojasne,sto je za pohvalu,i nemam problem sa time,ipka cu svoje misljenje ,koje nije veliko,pokusati usagalasiti sa duhovini vodjama nase CRKVE,gresan jesam,kao i oni,pa ako oni pogrijese mozda pogrijesim i ja,nije idolopoklonstvo, nego procjena samsotalna,da li je dan ili noc,dok Bog hoce ,oci imam da vidim ,a i usi da cujem,Nikome ne spocitavam druge zelje i namjere da isti cilj postigne i na drugi nacin,to je njegovo pravo,jos manje da neko sumnja da se ovdje radi o napadu na jedinstvo CRKVE,jer ne donose se novi kanoni ili nova DOGMATIKA,nego prodaj i predaja teritorije,koja je nasa,koja je nasilno oduzeta,i koja hoce da se i pravno na mala vrata preda nekome ko je ne moze za sebe potrazivati,a niko nema pravo da to uradi,a evo se na tome radi,valjda toliko vidimo!
I jos nesto,zadrzajem sebi pravo ja nedostoji i svakakvi ,koje je izrekao Apostol Toma!
https://sh.wikipedia.org/wiki/Toma_Apostol#/media/File:Caravaggio_-_The_Incredulity_of_Saint_Thomas.jpg
Potpuno se slažem sa tekstom.Samo čitam ovih dana kako pojedine ološi i bagra napada našega Patrijarha.A Toboš se prikazuju kao vjernici.To se isto odnosi i na ove ološi koji napadaju našega Mitropolita.