Несхваћене речи српског патријарха
1 min read
Пише: Драгослав Бокан
У Бањалуци, на најсветији дан (државотворности) Републике Српске, на литургији је српски патријарх говорио о очувању Косова и Метохије и том приликом изразито похвалио труд и напоре српског председника по том питању. Користио је чак и израз „лавовска борба“ Александра Вучића, „човека кога нам је подарио Господ“ – „за српски народ, а посебно за мученичко и страдално Косово и Метохију“.
То је одмах изазвало лавину (већински негативних) коментара политиком обузетих посматрача и импровизованих „аналитичара опште праксе“. Брдо са страшћу баченог камења је сручено на лик и дело нашег патријарха, са бесмисленом оптужбом да се он, тиме, наводно „укључује у српске међупартијске борбе (на режимску страну)“ и клеветом како је реч о тобожњем „удвориштву“, „недостатку храбрости и патриотизма“, „претеривању“ и сличним „гресима“ нашег духовног пастира…
Ми, ако смо стварно озбиљни људи и нешто знамо о животу, не смемо да гледамо ништа заиста важно ван контекста, само по себи, јер тиме потпуно промашујемо тему. И сада ћу овде сажето изнети о чему је ту у ствари реч, све чудећи се овако пренагљеним и промашеним реакцијама иначе интелигентних људи (онда када нису опијени политикантским поједностављивањима).
Да нам не би промакла најважнија димензија ове вишесмислене, мудре патријархове беседе која није уопште тако супротна (као што се тврди) изјавама митрополита Црногорско-приморског Амфилохија и његовом ставу према Косову и људима (на власти) у чијим је рукама српски кључ за отварање ове, за нас већ дуже времена затворене браве.
Важност контекста
А контекстуални оквир ове патријархове далекосежне и далекометне изјаве је у томе да то није никакав ретроактиван, сумирајући коментар („шта је било до сада“), већ динамичко упућивање на то „шта ће тек бити“, иако патријарх у свом говору формално користи садашње време. Дакле, основна референца патријархове беседе није у томе да се поменути и похваљени председник Вучић окити црквеним признањем за оно што је до сада урадио. Никако.
Овде није у питању опис његовог досадашњег рада, већ је (многима невидљива) оштрица оваквог метода обраћања усмерена ка ономе што ће „тек да буде“ и мора да се баш тако (лавовски и херојски) безусловно одигра.
Каже се – „избориће се!“, „одупреће се силним ветровима нашег времена“. То је, превасходно, охрабрење, у форми реторичког питања: „Је л’ да да ћеш урадити све као лав?“
Овако се, по древном рецепту, даје могућност похваљеном (и најодговорнијем) да покаже да може да уради праву ствар. Оставља му се могућност да то уради. Јер ће се, иначе, овакав његов подржавалац и поштовалац разочарати и зачудити много више од осталих ако „од Господа послати државник“ то не уради…
Често ми се учини да испод танке покожице вербалног патриотизма код многих међу нама (у овом случају: нападача на свог јединог патријарха) стоји потпуна равнодушност према заветним питањима, као да, у ствари, и желе да Александар Вучић коначно и конкретно преда Косово и Метохију. Јер би се тако (нашом државном капитулацијом) у потпуности доказала њихова теза и надобудна увереност о томе да је „све већ готово“, „продато и предато“, док се „несрећном српском народу само замазују очи“…
Овакав очински захтеван и родитељски похвалан став нашег пастира на осмовековном трону Светог Саве, исто тако, није никакав сарказам, већ прави правцати ултиматум, прецизно усмерен ка будућем понашању наших државника (председника и његових најближих сарадника)!
Ту, у беседи, постоји и специфичан драмски моменат – по логици: „иако многи не верују, ја сам уверен да се ми никада нећемо одрећи наше Свете Земље“ – и тиме се доследно наставља читава серија сличних обраћања и изјава Његове Светости, српског патријарха, на тему Старе Србије и њене неупитне важности за наш народ и у историји (у времену) и у вечности…
Зато поново прочитајте или погледајте ову празничну патријархову беседу са независне бањалучке и српске осматрачнице према српској Светој Земљи. Ту се одмах препознаје (ко има очи да види, уши да чује и мозак да разуме) онако обавезујући тон и садржај ове посебне посланице.
И видећете, и чућете, и разумећете овај суптилни ултиматум, по логици очинског охрабрења према детету (заблуделом и покајања жељном): „Ја знам да ти можеш, да желиш да урадиш најбоље!“ и: „Немој да ме разочараш, јер верујем у тебе!“.
А ту је, малчице, и оно кад група опасних људи уђе код потенцијално непослушног члана заједнице и севне очима према њему, уз речи: „Ти си добар човек… Момци нећемо га дирати, нема разлога. Он је, кажем, јако добар човек. И он ће да нам помогне… Је л’ да да ћеш нам помоћи, и себи и нама… Паметан си човек, ниси наиван. Разумеш ти све…“
А на другој страни имамо суштински веома сличан ултиматум, само у негативном облику. И у њему се говори најоштријим речима о улози актуелног председника Србије по питању будућег статуса Косова… Али би исти тај „Амфилохије“ био срећан да буде демантован другачијим (позитивнијим и храбријим) потезима и акцијама оног кога тако жестоко критикује.
Две врсте ултиматума
Јер своје речи почиње, нимало случајно, са: „страхујем да ће… „Значи: „Надам се да грешим“, како стоји у невидљивој загради овог „негативног ултиматума“. На тај начин је фокус потенцијалног српског јединства по овом питању свесно померен „ка будућем“. Завештани смисао ће се у својој пунини тек показати, говоре нам и патријархове и митрополитове речи.
Тако да смо, у ствари, у кратком року добили један позитиван и један негативан ултиматум српских архијереја усмерен ка политичким и државним лидерима, најодговорнијима за будући расплет стања у Старој Србији и, уопште, нашој Отаџбини.
Водећи људи Српске Православне Цркве су ту попут „активних стрела“ које имају енергију утицаја (на будуће догађаје), а не пасивног регистровања садашњег стања ствари. То су живи позиви и јавни призиви, а не празне дефиниције и јалови закључци.
Уосталом, видећете и сами шта се ту све догађа, испод сјајног паковања наизглед тако различитих (чак супротних) реакција. Зато што смо одувек, а посебно последњих година и месеци, сведоци чврстог јединства свих носиоца „митри“ и „панагија“ у нашој Цркви, одувек и заувек најпоузданијем чувару косовско-метохијског срца Србије.
Живи били па видели.
П. С.
Патријарх српски, господин Иринеј, сад о Божићу:
„… Знамо да је на Косову и Метохији остао наш напаћени народ да мученички исповеда своју свету православну веру и храбро сведочи своје српско име. Знамо, као што и они знају, и не заборављамо ништа од свега тога – јер су Косово и Метохија наш Јерусалим, наша Света Земља… И зато можемо да, заједно са псалмопојцем Давидом, молитвено обећамо: ‘Ако заборавим тебе, Јерусалиме, ако заборавим тебе, Косово и Метохијо, нека ме заборави десница моја’… Ништа нам неће вредети ни држава, ни уређени градови и села, ни економски напредак (коме толико тежимо), нити сва добра овога света – ако као народ постепено, али сигурно нестајемо…“
Треба ли још нешто додати овоме?
П. П. С.
Ако сам за нешто сигуран када је реч о чврстини вере архијереја Српске Православне Цркве, то је да међу њима нема никог стварно блиског унији са римокатолицима, (скоро па) ниједног „екуменског епископа“, а да не говоримо о некаквој „спремности за издају Старе Србије“.
Таквог нема испод мантија и крстова Српске Православне Цркве. Нема и неће га ни бити. Како то не разумемо, опијени и отровани лажима које се сручују на нас са свих страна?
Преузето са портала: Нови стандард
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Da li bi dozvolili da vas brani ovaj Bokan. Ja ne bih; rekao bi mu da cuti i da se pokrije ushima.
Najbolje je Nikola Zec rekao – ne treba mu prevodilac za srpski jezik.
Te mislio je ovako, onako. Te koristio je sadashnje vreme, a mislio na buduce vreme. Te hteo je da „stimulishe“ Vuchka da se „lavovski bori“…
Svaka rec, koju je Patrijarh izgovorio o KIM je na svom mestu. Hvala mu.
Ovde je omanuo sa glupom hvalom za Vuchka (Poslao ga nama – niko drugi nego Bog. Zamisli!). Ja bih njemu rekao da Vuchko nije dao nikakve donacije ni za Hram Sv Save ni za druge „mitske“ hramove. Vuchko nije dao onu crkavicu za enklave na KIM ni donacije u BL. To je narod dao. Pa sve i da je dao iz svog dzepa, ipak je isti Vele-izdajnik, koji se ruga nashim mitovima, nashoj proshlosti, koja se uvek oslanjala na tim mitovima borbe za slobodu.
Patrijarh nije smeo da stane iza srpskog tiranina aleksandra vucica.
Svojevremeno su na protestima devedesetih u Bgd.Patrijarha Pavla nazivali „crveni Patrijarh“.Zvizducima su ga ispracali sa platoa terazijskog.Nisu svi,ali bilo ih je.Dakle,ima tacnosti u Bokanovom tekstu,ali ne apriori.Nista novo u srpskoj istoriji.Sva sreca te nema raskola,à ni podele,siguran sam.Vazno je da niko nije vredjao Patrijarha,niko nije bio ni ohol u izjavama,nastupa.A to sto po neko gundja, pa Boze moj,to nece zameriti Patrijarh.Kao sto Patrijarh Pavle nije zamerio na teze uvrede.Sa druge strane kako gospodin Bokan tumaci uvrede koje gotovo svakog dana stizu od najblizih saradnika AV,upucene prema Mitropolitu?To je tema ,veca od izjave Patrijarha.
Svojevremeno su na protestima devedesetih u Bgd.Patrijarha Pavla nazivali „crveni Patrijarh“.Zvizducima su ga ispracali sa platoa terazijskog.Nisu svi,ali bilo ih je.Dakle,ima tacnosti u Bokanovom tekstu,ali ne apriori.Nista novo u srpskoj istoriji.Sva sreca te nema raskola,à ni podele,siguran sam.Vazno je da niko nije vredjao Patrijarha,niko nije bio ni ohol u izjavama,nastupa.A to sto po neko gundja, pa Boze moj,to nece zameriti Patrijarh.Kao sto Patrijarh Pavle nije zamerio na teze uvrede.Sa druge strane kako gospodin Bokan tumaci uvrede koje gotovo svakog dana stizu od najblizih saradnika AV,upucene prema Mitropolitu?To je tema ,veca od izjave Patrijarha.
Махом исти људи лешинаре и чекају да се „спотакне“ Патријарх или Митрополит, њима је свеједно. Па сарајевски Митрополити (од којих је један био Теслин ујак) су бранили аустроугарску власт од излива беса нашег народа, само да би спречили исхитрене потезе и дубље крвопролиће и угњетавање. Посао Патријарха је, утолико више, да спушта лопту и смирује страсти, јер он стоји на оном најтањем пресеку Цркве и света. Уз то, његова је обавеза да се „моли за оне који су на власти“, јер „нема власти која није од Бога“ , добра власт као награда за праведност, лоша као казна за грехе. Исто то што Патријарх ради с Вучићем, Митрополит често ради с Душком Марковићем и обојица, по мени, раде исправно. На њима је да преузимају народне грехе на себе и гнев једних и бреме других, кад треба.
Ти си пример оног Србина данас који доминира у политичком ријалитију, волео би да сви у теби виде шареног тигра, а облизујеш брке ко мачор коме је бачено парче сланине, није ни чудо што су скоро сви Коштуничини прешли код Вучића!
Не брани Бокан патријарха него Цркву да се не уруши као што се држава растурила и даље растаче! Он има наде и вере, као сваки квази-националиста, да ће на крају све испасти најбоље за народ, државу и цркву, а то не бива, као што никад није ни било.
У Србији и Црној Гори има један нови тренд, да се институције бране по сваку цену, иако више штете него што користе нацији! Најновији пример подршке жуте Демократске странке институцијама председника и патријарха, показује сву бесмисленост надања српских (и црногорских) да смо на добром путу и да ће бити боље – биће још горе!
Јер управо именовани у тим институцијама највише користе саме институције да воде своје однарођене политике, да стекну имунитет, заштиту и поштовање и толерисање – под морање!
А Бокан је богобојажљив човек које верује да су те институције од Бога дана, зато је прибегао свом професионалном позиву, редитељској драматургији, како би гледаоце набедио да је ипак важније шта председник и патријарх мисле, него оно шта су рекли – јер увек постоји оно „нису они то тако мислили“!!!
Овдје је господин Бокан казао да се не напада наш Патријарх и да се чува јединство цркве.Такође да се не напада ни наш Митрополит.Шта није јасно
ovo je bilo za danas
ovo smo culi juce;
Разлике у виђењима политике предсједника Вучића о косовском питању Патријарха Иринеја и митрополита црногорско-приморског Амфилохија њихова су лична мишљења на која свакако имају право. Када је ријеч о виталним питањима српског народа какво је будућност јужне покрајине, међу њима нема суштинске разлике“, истакао је Раковић.
Imate li jos koji predlog,savjet,i da li smijemo i mi da kazemo nesto,ili treba trazit od vas dodatno pojasnjenje i dozvolu ,da li ste Vi savjetodavno tijelo SINODA,ili SABORA?
Jedinstvo crkve,ko pominje to,gdje to ima,recite,na kakvo jedinstvo mislite,politicko geopiliticko ,geografsko,to u Crkvi nema,ovdje se radi o otudjivanju dijela teritorije ,gdje je sjedsiete i geografskko ali i DUHOVNO CRKVE ,ili samo virtuelno.
Ako se patrijarh Irinej izjasnio kako se izjasnio,nema tu nista sporno,i mitropolit Anfilohije i umurovljeni episkop Atanasije su se jasno izjasnili,gdje je tu problem,da mi slusamo vas koji to vidite vasim ocima,i cujete vasim usima,zasto nama sluze nasi organi,da li da ih pozajmimo od Vas,dajte ljudi ne imputurajte nesto o cemu se ne radi.Vucic i njegova broba za Srbiju i Kosov i Metohiju,sada to prebcate za spas crkve,smiseniste mi stvarno.
Поп Мићо
Ти се, Вуче, када са мном ругаш?
Какав наук, такво и читање!
Да сам има бољег учитеља,
те бих и ја данас боље чита.
Ка је, да је, о њему се бавим.
Ко ће боље, широко му поље!
Вук Мићуновић
Аманати, не наиједи се!
А како им читаш летурђију
кад овако у писмо затежеш?
Поп Мићо
Аманат ми, ја је и не читам,
нити ми је књига за потребу,
нит’ је када у цркву отварам.
Напамет сам је добро утврдио
летурђију, крстит и вјенчати,
ка и друге помање потребе;
па кад ми је које за потребу,
испојем га ка пјесну на уста
Овдје је господин Бокан казао да се не напада наш Патријарх и да се чува јединство цркве.Такође да се не напада ни наш Митрополит.Шта није јасно.
И, о чему је г. Бокан, овдје стварно ријеч?
Вашим ријечима казано: празне дефиниције и јалови закључци.
Ispada da je uvodjenjem nekog nazovi „novog“ jezika u Crnoj Gori ,nama potreban i prevodilac,ne cudi to ,stizu preporuke ,stizu savjeti,stizu i novi tumaci Pravoslavlja?
Da jedna zapeta moze odlucivati o zivotu i smrti ,znamo iz vremena Stare Grcke,da je
penzionisanom episkopu Atanasiju Jefticu i nasem mitropolitu Anfilohiju potreban ispovjednik
vjerovatno je istina,ali da im se dodjeljue i savjetnik nijesam znao,ili se svoljevoljno ljudi trude
da nam stvari pojasne,sto je za pohvalu,i nemam problem sa time,ipka cu svoje misljenje ,koje nije veliko,pokusati usagalasiti sa duhovini vodjama nase CRKVE,gresan jesam,kao i oni,pa ako oni pogrijese mozda pogrijesim i ja,nije idolopoklonstvo, nego procjena samsotalna,da li je dan ili noc,dok Bog hoce ,oci imam da vidim ,a i usi da cujem,Nikome ne spocitavam druge zelje i namjere da isti cilj postigne i na drugi nacin,to je njegovo pravo,jos manje da neko sumnja da se ovdje radi o napadu na jedinstvo CRKVE,jer ne donose se novi kanoni ili nova DOGMATIKA,nego prodaj i predaja teritorije,koja je nasa,koja je nasilno oduzeta,i koja hoce da se i pravno na mala vrata preda nekome ko je ne moze za sebe potrazivati,a niko nema pravo da to uradi,a evo se na tome radi,valjda toliko vidimo!
I jos nesto,zadrzajem sebi pravo ja nedostoji i svakakvi ,koje je izrekao Apostol Toma!
Потпуно се слажем са текстом.Само читам ових дана како поједине олоши и багра напада нашега Патријарха.А Тобош се приказују као вјерници.То се исто односи и на ове олоши који нападају нашега Митрополита.